B92 Blog

Već sam rekla da znam da sam preterala sa blogovanjem (ili bolje rečeno- blogiranjem) kad razgovaram sa prijateljima i ako me neko nasmeje ili kaže nešto zanimljivo budem na ivici da izgovorim „PREPORUKA!". Ali interesantno je to da i kad ne posećujem blog neko vreme, ja opet spominjem zanimljive tekstove ili informacije koje sam na blogu pročitala. Zavisnost je, dakle, evidentna. I često se nađem u vakuum u glavi situaciji kad me neko pita- Mašo, a... šta je uopšte blog? Otud i ovaj pokušaj da samoj sebi razjasnim sopstveni doživljaj bloga i da eventualno na ovu adresu usmerim sledeću osobu koja mi postavi ovo teško pitanje.

 Ponekad ti život lupi šamar, i to tako jako da prosto ne znaš jesi li umro i krenuo ka nebu pa zato sve jasnije vidiš zvezde, ili si ipak ostao živ, tu si gde jesi, ali je nebo palo na tebe. Mešaju se svetlost i tama, prošlost i budućnost, vidiš, čuješ, osećaš nešto što ranije nisi... i polako postaje jasnije... ipak si živ, i srećan si što je tako, a onda ubrzo shvataš da to „živ" izgleda mnogo drugačije u odnosu na ono na šta si do sad navikao. I zatečen si. I sad više nisi toliko srećan što si živ. Nisi srećan što si živ. Nesrećan si jer si živ. Svejedno ti je. Smisao života ti postaje da daš životu smisao.... Tvoj život ima sasvim novi smisao. Onaj šamar s početka ti je postao jasniji. Srećan si jer si živ.

Postoje ljudi sa kojima delim ista ili slična interesovanja, stavove, razmišljanja, volimo istu muziku, filmove, knjige, ljude...
Postoje ljudi sa kojima imam malo toga zajedničkog ali prosto uživam u tim razlikama, učimo jedni od drugih i međusobno se uvažavamo...
Postoje ljudi sa kojima je sve nešto „između"...
Postoje ljudi za koje nekad pomislim da su doživeli reverzibilnu evoluciju...
Postoje ljudi koje tek treba da upoznam....
I na kraju, ali ne i najmanje važno- razni ljudi sa kojima me povezuju neke prilično besmislene stvari-
(A ja sam se smejala samoj sebi kad: )

Ustani i kaži naglas šta je smešno, pa da se ceo razred smeje." - reče nastavnik prekorno.

„Izvinite nastavniče, nije mi bila namera da ometam čas, setio sam se nečega..." - sramežljivo odgovara učenik i pogledom nevinog kučenceta traži oprost od nastavnika.
„Hajde ponovi šta sam poslednje rekao!?"
Tišina.
„Hajde da čujem poslednju lekciju koju smo radili."
Tišina.
„Sedi, jedan."

Jedna od omiljenih porodičnih tradicija mi je odlazak na selo kod babe i dede- za Božić, Uskrs i slavu. Ovi odlasci se razlikuju od ostalih najviše po tome što sestra, mama i ja nosimo specijalnu garderobu za navedene manifestacije- poučene višegodišnjim iskustvom- uskačemo u trenerke ili neke široke pantalone, jer drugačije ne bi moglo da nam stane ni polovina od one hrane koju baba tako savršeno spremi. A kako ne probati... sve? Što se muškog dela familije tiče, njima je lako, jer ionako svoje stomake nose prebačene preko kaiša.

Pete?

Golotinja
U spavaćoj sobi, u kojoj su samo muž i žena, golotinja se interpretira kao sasvim normalno ponašanje. Međutim, ako u sobu uđe neka nepoznata osoba, ovakva situacija (u većini slučajeva) više neće biti prihvatljiva.
S druge strane, u nudističkim kampovima ili plažama, golotinja je u prisustvu nepoznatih ljudi sasvim normalno ponašanje.
Ukoliko čovek pretrči nag preko terena za vreme neke utakmice, publika će se najčešće oduševiti i prihvatiti ga kao neku vrstu maskote.
Međutim, ako bi se razgolitio na tribini i takav stajao u publici, verovatno bi ga mnogi gledaoci smatrali nekakvim perverznjakom.

Ko ne razume o čemu pričaju ovi moji drugari, još uvek nije upoznao sve delove Srbije.

Ja ih, na žalost, razumem jako dobro. A vi?

Samo jedno “dobar dan” i “doviđenja”, uz blagi osmeh, neverovatno je ozarilo lice jedne prodavačice… izašla sam iz radnje blago zbunjena i razmišljala o tome da li sam bila prva osoba koja je tog dana ovu ženu tretirala kao ličnost, živo, ljudsko biće… Gledam usput neke ljude oko sebe… kako zaposlene u trafikama, pekarama, marketima tretiraju kao obične mašine- ne pogledaju ih čak ni u oči, uzimaju pune kese i odlaze bez reči… izgubili su svaki osećaj za druge ljude… a ne shvataju koliko bi im život bio teži da baš ti ljudi koje ne primećuju nisu tu gde jesu. Ne prihvatam izgovore tipa- “Pa plaćeni su za to!” Žalim ljude koji misle da je novac jedina satisfakcija u životu. Žalim ljude koje je progutao materijalni svet.

Ako želimo da se bolje razumemo, vodimo kvalitetnu raspravu i dolazimo do istine, onda nije na odmet znati neke logičke greške sa kojima se možemo sresti u svakodnevnoj komunikaciji. U ovom slučaju zadržaću se na greške koje se javljaju prilikom dokazivanja neke tvrdnje.

Osnovni elementi dokaza:

  ·         tvrdnja ili teza

  ·         razlozi ili argumenti

Greške karakteristične za dokaz:

  §  greške irelevantnosti

  §  greške neosnovanog razloga

  §  greške redosleda

Ne znam da li zbog ekspanzije reklama o pivu, ili zbog nedostatka novca da se cirka neko skuplje pićence, čiste ljubavi i zadovoljstva, ili pak zbog nedostatka vitamina B... u svakom slučaju, primećujem da se pivo u mojoj okolini konzumira u ogromnim količinama. Sećam se da su ranije devojke uglavnom pile vino, likere, mixeve, martini i tek po neka pivo... sad je skroz obrnuto- retko koja ne pije pivo. U koji god klub da odem 80%  ljudi pije pivo (bez obzira na to da li je beer party ili ne). S tim u vezi, očekujem uskoro neku novu reklamu za pivo u kojoj glavni akteri neće biti isključivo muškarci. Jer očigledno da i mi, žene, (ne) znamo zašto.