Lik ili Bik?

Pisem pesmu ko da pustam cesmu
misli same lete,nikako da slete.
Sa tom pozudom ja se borim
al ko da ne postojim.
Nema njenog krika u naletu mog lika,
pozuda mi smrca jer ce da se otrca.
Sa tim likom ja se borim jer cu da izgorim,
al priroda je tako htela,
mada nije smela,
da se sretnu dva tela,
telo sto ga srce zulja 
pod pogledom punog mulja.
Od navike da bezim,sada ja se sklanjam
u senci njenog lika punog lepih slika.
Stojim u tom mrklom mraku
da napipam kvaku,
kvaku sto mi ruku zulja 
ali vadi me iz mulja.
U naletu njenih reci ja se gubim
ali ne poludim.
Ne dozvolim da me njena slika rusi
jer ce da se pusi,
zato se iz dima vadim
jer cu da zasadim,
pozudu njenog lika
u mislima ovog bika.