B92 Blog

Srećem po gradu pedesetogodišnjake koji guraju kolica ili u naručju nose bebe, a pored njih šetaju zanosne skockane prelepe mlade žene. Ne, nisu im to ćerke (iako bi mogle biti), niti su u kolicima, tj u rukama unučići (i to bi moglo biti, jer ih neki od njih i imaju).

Ne izgledaju mi baš presrećno - oni, ti pedesetogodišnjaci. Iako se smeše. Više mi izgledaju premoreno i iscrpljeno. I nekako mi ih dođe žao. Imam utisak da se ne snalaze baš najbolje u tim novim ulogama, ali se svojski trude, trošeći i zadnji atom snage da ugrabe od života ono što je preostalo, što su propustili ili nisu mogli do sad.

Balansiraju oni na svim poljima, i to jako dobro. Podrazumeva se da moraju biti USPEŠNI da bi se uopšte u ovakvoj ulozi našli. Prvo i osnovno - oni moraju dobro da zarađuju. Jer, uglavnom su ih bivše žene, zajedno sa zajedničkom decom, dobro opelješile, materijalno i stambeno. Zajedničkih kuća i/ili stanova su se, nakon sporazumnog razv

Pesma ima čudan naziv "Dostaje". To je reč izmišljena da opiše pomešana osećanja između "nedostaje mi" i "sad je stvarno dosta". Ovo je demo verzija (aranžman će biti bogatiji), mahom rađena na kompjuteru, i hoćemo da je podelimo sa vama, jer nas interesuje vaše mišljenje...                                    

(copy/paste sa youtube-a)

Noćas zvuči mi tišina
kao odred violina,
ili to vetar nešto izvodi?

Možda "Koncert za Dilemu"?
Varijacije na temu
Razlozi & Povodi:

Mi smo davali, sad štedimo,
sijali al'

Sigurno ste mnogo puta slušali i čitali: radite ovo ili ono, i nemojte raditi to i to u određenim situacijama. Ali zapitajte se da li vam je iko dao „uputstvo" kako da sve to osetite kao trenutnu sreću koja vas relaksira i uverava da je život lep.

Zapravo, lako je potruditi se da usvojite sve te savete prijatelja, psihologa, učitelja ili poznanika, ali niko ko nije osetio slično, ne zna koliko je teško osetiti sreću u malim stvarima kada vas pritiska, vama se čini, najteža situacija u životu. Osećate da je nemoguće prevazići tugu tek tako i govorite najčešće sebi da vreme leči sve. I dok se tako prepuštate iščekivanju novog dana, nove noći i ko zna kakvoj nadi da će se desiti čudo, prolazite pored svoje sreće, a da niste ni primetili, jer vam je korak bio ubrzan ka poslu, kući ili stanu, prijateljici kod koje jedva čekate da stignete kako biste otvorili svoju dušu i osetili olakšanje. Ta svakodnevica i isti rituali vam zapravo prave z

...rekao je Duško Radović.

A vi dragi moji blogokolege (posebno blogokoleginice)?
Da li plačete i kako to radite?
Tiho, bezglasno, prigušeno, sa grimasom na licu i nepravilnim disanjem ili bez grimase na licu, kada samo suze teku.
Ili su to suze radosnice, kada se smešite, pa čak i smejete dok plačete.
Možda ipak plačete jako i glasno.
Neki ljudi plaču bez razloga, ili iz razloga koji za druge ljude nije pravi razlog.
Deca često plaču samo da bi nešto dobila.
Plače se zbog nečega što je davno bilo, ili što se nedavno desilo. Zbog nečega što se sada dešava, ili što će se tek desiti.
Plače se gorko, tužno, teško, a neki se i «siti isplaču».
Postoji različita ponašanja koje se nazivaju plakanjem.

Da li vam je neprijatno kad vas vide da plačete?
Da li vam je moć samokontrole do te

Ples je direktan poziv na sex, odnosno ples je zamena za sex.

Desilo mi se pre neki dan da na postavljeno pitanje dobijem sasvim neočekivani odgovor: "Idi pleši". Ne volim kad mi na pitanje odgovaraju pitanjem, a još manje volim da mi ovako odgovaraju. No ovaj put, umesto ljutnje, ja poželeh stvarno da plešem. Kroz glavu mi prođe misao "otkad nisam plesala... uh, odavno..." Taj divni osećaj, skladni spoj ritma i pokreta, koji budi čula i čini da se osećam... hm... jednom rečju lepo. 

Ona prva rečenica važi za odrasle. Ali, u suštini, ples je deo opšteg vaspitanja, a utiče i na telo, i na duh, i na um. Fizički, kod dece se postiže bolji tonus mišića, držanje tela, ravnoteža i koordinacija pokreta, poboljšava se cirkulacija i pospešuje rad kardiovaskularnog sistema... Takođe je koristan kod otklanjanja deformiteta. Intelektualno, ples povećava sposobnost pamćenja, razvija kreativnost i želju za novim saznanjima. Ples bud

Kao osvedočena romantičarka, evo reših da napišem jedan blog o romantici. :)

Nemojte da pomislite da ću pisati o večeri uz sveće, šampanjcu, crvenim ružama, posmatranju zalaska sunca... Svi ti stereotipi o romantici su mi totalno out. Dobro, možda nekome i prija, i lepo je, ali toliko izvikano i neatraktivno, pa neću o tome.

Ti stereotipi u vezi romantike potiču iz 19. veka, i vezuju se za tadašnje građansko društvo. Postojala je princeza, sva nežna i slatka, i princ koji će se pojaviti na belom konju, kao u bajci, koji će slati stihove, zna se kojih pesnika, pevati pod prozorom - neku lepu i nežnu pesmicu, takođe društveno prihvatljivu, uhvatiti njen stidljivi pogled dok na klaviru izvodi dela Mocarta ili Čajkovskog, šetaće po parku, sedeti na klupi, možda će je krišom poljubiti, a ona spustiti pogled i pocrveneti... Takvo poimanje romantike važilo je za visoke društvene slojeve, za dvoje ljudi koji pripadaju istoj društvenoj grupi, u kojoj vlada

Čitajući ovih dana blogove o Istri (topcat), setih se leta 2004. godine, i jednog nezaboravnog koncerta: Pulska arena, 29. jul, Eros Ramacoti. Atmosfera na koncertu, prepuna arena i fenomenalan nastup oduševili su me, tako da i danas volim da čujem hitove poput "Adesso tu", "Fuoco nel fuoco", "Piu bella cosa"... Iako nisam neki njegov fan, taj specifični glas i italijanski šarm u njegovim pesmama ne ostavljaju me ravnodušnom.

Nađoh i informaciju da će Eros Ramacoti održati koncert u Beogradu 20. oktobra ove godine, odakle će započeti svoju veliku evropsku turneju na kojoj će promovisati novi album "Ali e radici". U to ime, evo priče o njemu.