Može se biti optimista i nemati nade. Već sam nekoliko puta citirao ove reči Francis Bacon-a (jednog od najvećih slikara XX a i ostalih vekova) ali nije na odmet ponoviti ih. Da nisam optimista odavno bih okončao ovo što neki, tepajući mu, zovu život, mislim, sopstveni. Način na koji bih to učinio nije bitan. I još nešto! Ja uopšte nisam usamljen!

Svi, ja vi...svi smo mi u istom kolu, samo koliko god groša dali,

Iako mnogi bogati i slavni napuštaju Francusku, oskarovka Natali Portman postaće uskoro Parižanka. Naime, njen zgodni muž Benžamin Milepje (Benjamin Millepied), koreograf, bivši prvak New York City Ballet-a, postaje novi direktor Baleta pariske Opere, od 2014. godine.

Vest je stigla prošle nedelje, i to direktno iz Palate Garnije. Vladavina Brižit Lefevr, čelične direktorke ovog baletskog Diznilenda, počela još 1995. godine, sada je definitivno pri kraju.

Imenovanje koreografa filma Crni labud na ovu funkciju, podelilo je kulturnu javnost Pariza i Francuske. Verovalo se da će tradicija biranja uprave iz sopstvenog jata biti nastavljena.

Léa
Elle est pas terroriste, elle est pas anti-terroriste
Elle est pas intégriste, elle est pas seule sur terre
Elle est pas commode, non elle est pas comme Aude
Elle est pas froide, elle est pas chaude pour nu réaliste
Elle est pas créditeur
Elle est pas méchante, mais putain qu'est ce qu'elle est chiante

Léa
Elle est pas intérimaire, elle est pas comme ma mère
Elle est passagère, elle est pacifiste,
Elle est pas d'accord, elle est passionnée
Elle est pas fute fute, elle est pathétique, elle aime pas tous mes tics

Neque porro quisquam est qui dolorem ipsum quia dolor sit amet, consectetur, adipisci velit...

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Nullam nec libero sed orci egestas porttitor at venenatis arcu. Proin non scelerisque velit, quis cursus sapien. Maecenas lacinia libero non turpis placerat scelerisque. Curabitur velit nibh, porttitor eu dolor sed, sollicitudin malesuada mi. Aenean sed convallis augue, et congue dolor. Mauris pellentesque, nisl eu egestas

Evo male youtube selekcije meni omiljenih melodija iz severnog susedstva. Mozda ih necete puno razumeti, ali su vesele i prilicno egzoticne.

U ostalom, kad vas budu pitali sta to slusate samo ih pogledajte i sa podsmehom kazite "Pa madjarski pop!" kao da se podrazumeva!

Lep izlet u muzicko vam svima zelim!

Life of Genuine Crossover

Legenda kaže da je sve počelo 1986. na  neobaveznom džem sešnu, u klubu De Vrije Vloer u Utrecht-u. Namjera poveće skupine muzičara, koja se tom prilikom okupila, bila je da sviraju neku moderniju verziju kalipso muzike obogaćenu rok i džez elementima.

Kad se džemovanje završilo na okupi se i dalje zadržala jedna uža ekipa, povezana hemijom koja je te noći među njima stvorena i idejama koje su se tek dale naslutiti.

Ljubov liči na lutku. Ima vesele oči. Po obliku okrugle, kao da se stalno nečemu iščuđava, po boji veoma plave, uokvirene još drečavije-plavom šminkom. I lice joj je okruglo. Drusne obraze, prirodno bele i rumene, puderima je još pride izbelila i narumenela. Pijemo kafu. Ja još pospan, spor; ona se već razbudila pa neumorno priča neku svoju jutarnju priču bez kraja i konca. Debeljuškaste joj se šake ni na trenutak ne smiruju već stalno nešto petljaju: skupljaju trunje sa stola, brišu prašinu. Za to vreme pogled joj šara po sobi - snima zatečeno stanje. Ne izjašnjava se, no sasvim se jasno vidi da joj se ono što vidi uopšte ne dopada.

- Koliko dugo možeš da ostaneš danas? - pitam.

- Ma mogu ja dokle ‘oćes. Do večere ako treba... Nego, imaš li malo mleka za kafu? - pita i ne čeka odgovor nego skače na noge. Otvara vrata frižidera pa se štrecne, kao da je unutra ugledala crknutog glodara.

- Ju! Ju! Crni čoveče, ebolu ćeš da dobiješ! Ili koleru!

U poslednje vreme me jako mrzi da pisem, a imam dosta toga da kazem. Pocinjem da se preispitujem (ili je u pitanju lenjost) ... sta ce ti to da lajes, boli te patka, neko ce se uvrediti, mozda nije vredno truda, ko ce sad da se preyebava sa dezurnim bilmezima sa bloga i td.

састав на тему . . . кацам оно свииро

ако сам се игде избрукао саћете читати .Бата је ,сећам се ,у дворишту имо бункера и то оног Правог засакривање однемаца . уствари бијо је он узкућу ди су становали, увеликој башчи тик поред ложијонице јер му је отац, мајстор, ту радијо ко машинбравар.ја сам се са Батом дружијо јерје имо малко од нас старију сестру Дану а она већ имала сисице