Autor: Rodoljub Šabić

Jednu našu sugrađanku, nedavno je, u jednom velikom šoping centru zadržalo privatno obezbeđenje tog centra. Zadržalo i držalo do dolaska policije. Razlog za zadržavanje - „posumnjali su da je ona želela da uđe u prostoriju na čijim vratima je stajala oznaka da je rezervisana samo za službena lica". Dolazak policije, budući da „sumnja" nije potvrđena i nečim realnijim, za jedinu posledicu je imao njeno puštanje na slobodu iz faktičkog pritvora. Nakon toga ona se obratila Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka

Uvek kada prolazi leto (sudeći po vremenskim uslovima trenutno još uvek ne izgleda kao da prolazi), tj. kad je kraj raspusta (bez obzira da li (ne) idem u školu) sam nekako malko sjeban :(

Melem na ranu bi trebalo da bude 

Danas u 17h počinju prvi mečevi i što se nas tiče, kreće lavina naših igrača, u prvom terminu Janko Tipsarević počinje svoj poslednji Gren Slem protiv domaćeg Denisa Kudle. U isto vreme Dušan Lajović igra protiv starog Stiva Darsisa. Pobednici pomenutih mečeva se ukrštaju u drugom kolu, a pobednika tog meča (božezdravlja) u 3. kolu čeka Novak Đoković koji danas na Artur Ešu u 2. terminu (ne pre 19:30) započinje odbranu titule mečom protiv Španca Roberta Karbaljesa Baene. U našoj prvoj polovini žreba su i Laslo Đere i Miomir Kecmanović koji će međusobno odigrati meč prvog kola oko 20h. 

"Уговор о промету непокретности пословно неспособних лица закључује се у облику јавнобележничког записа.

Uvaženi kolega Milenkoviću,

Prošla su skoro 24 sata od kad ste na svom blogu napisali netačnu tvrdnju da bi koalicija DS+NOVA stranka mogla da saradjuje sa Aleksandrom Vučićem, i skoro 9 sati od kako sam Vas zamolio za ispravku te netačnosti.

Obzirom da je preko 2000 čitalaca Vašim tekstom dovedeno u zabludu, moram da se suprotstavim takvom postupku i, istovremeno, da izrazim neslaganje sa ukupnom postavkom predmetnog teksta, a to je da su svi isti.

I, čini mi se, da je zato svejedno za koga se glasa, ili, da je najbolje

 - preko kolena, s kolena na koleno

Kažu da je blog lični dnevnik, pa onda neka bude.

Imala je tada samo nekoliko meseci života više od mene. Upoznali smo se u selu. Došla je početkom tog leta kod svoje rodbine. Ja sam svako veče posle celodnevnog posla po njivama trčao na košarkaško igralište u školskom dvorištu da proverim ima li ko bolji, a ako nije bilo onda bar da potvrdim svoje mesto na tronu.

Svi su je gledali kao uobraženu Beograđanku što nikako nije bila ali je na fin način puštala sve oko sebe da misle šta hoće totalno ignorišući zle jezike.

Svedoci smo da paniku i strah kod ljudi izaziva i sama pomisao da Vlast može da postane Tomislav Nikolić, zvani Grobar, odnosno Vojislav Šešelj (a sa njim i SRS).

Današnja pomisao sutra može da postane realnost, u kojoj glasači radikala na terenu »uzimaju stvari u svoje ruke«, sa osećanjem da su »oni na vlasti«. A, ako prevladaju u autobusima, na roditeljskim sastancima, na pijaci, u kontakt emisijama... biće kasno, jer će trebati godine da se njihove glavešine obore sa vlasti, pošto je totalitarni režim nemoguće smeniti na drugačiji način.

I biće potrebno još više godina da se popravi šteta, koju su napravili.

Sećate se uostalom i sami kako je sve brzo propadalo, a propadanje isuviše dugo trajalo i vidite kako se sve uništeno još teže popravlja.

Postoji jednostavan način za oslobađanje od te srpske noćne more:

Izađi i zaokruži Tadića. Da ne bude kasno.

Apple je ogledni primer veličanstvenog preduzetništva. Ta priča je, tako romantično, počela u garaži. Godinama je siroti mali David kaskao i posrtao za Microsoft Golijatom. A onda je odlučio da promeni strukturu i samu kičmu svog posla. Iz fokusa je izbacio kompjutere i ubacio mobilne uređaje. Sledile su genijalne inovacije i uspeh epskih razmera.

Ovoj priči nedostaje jedan detalj. Apple-ov uspeh ne bi bio moguć bez uloge države. I to kakve uloge! Država je razvila i u svojim rukama godinama držala „smart“ tehnologiju koja je posle ubačena u Apple smartphone. Tu tehnologiju

22-24. mart 2013.

*

U stvari je dobro što sam u Pnom Pen morala da dođem autobusom. Da sam stigla biciklom, nikad ne bih prisustvovala dočeku koji turistima priređuju tuk-tuk vozači.

Minibus u kojem sam bila još se nije ni zaustavio, a dvadesetak muškaraca potrčalo je za njim. Iako sam već nekoliko meseci u ovom delu sveta, među Azijatima, nisam potpuno prihvatila njihove običaje. Još uvek me zbunjuju razlike u odnosu na belog čoveka i njegovo ponašanje. A u ovakvim slučajevima, kada je nešto neočekivano, što do tada nisam doživela, te razlike me i onespokojavaju.

Naš najbolji drug Google raspisao je fotografski konkurs, sa namerom da se ulepša. Između hiljada fotografija koje su na taj konkurs poslali studenti fotografije iz celog sveta, izabrano je najboljih 36. Među njima su i fotografije Vesne Stojaković sa novosadskog univerziteta. Pobedniku Googlovog konkursa pripašće 5.000 funti, dan sa slavnim fotografom Martinom Parrom, dok će prvih šest izabranih na konkursu svoje fotografije moći da izloži u slavnoj galeriji Saatchi.

Ukratko, glasajte za Vesnu iz Novog Sada, ovde:

http://www.google.com/intl/en/landing/photographyprize/vote.html

Ovu rečenicu čuo sam nedavno na televiziji u prilogu o kadaveričnoj transplantaciji organa. Izgovorila ju je mlada osoba* kojoj je transplantiran organ sa osobe koja je doživela moždanu smrt. To „imao sam sreće" posle kraće pauze dobilo je nastavak: „... što je postojala podudarnost tkiva s donorom".

I to „imao-la sam sreće" (dakle nečija nesreća je sreća nekog drugog, već nesrećnog) je nešto što mi je odavno glavni kamen spoticanja kada razmišljam o transplantaciji s ljudi čiji je organizam živ, izuzev mozga. Pa i u slučaju da su „kompletno mrtvi". Ova