*

Nakon tromesečne 'pauze' obrela sam se u Bangkoku, kao početnoj tački mog daljeg putovanja. Planirala sam da krenem na jug, spuštajući se istočnom tajlandskom obalom duž Sijamskog zaliva prema Maleziji, iz koje bih ušla u Singapur, nastavila kroz Indoneziju i naposletku, krajem zime, stigla na Filipine. Zavisno od viza, novca i ostalih okolnosti, tu bih se zaustavila na neko vreme, da napišem novu knjigu pre nego što se otisnem na sever, u Japan i Koreju.

(Do sada sam uvek objavljivala samo (pre)dugačke blogove dok sam na moj FB profil kačila kratke priče ili crtice o epizodama koje su mi se upravo desile a ja ih zabeležila čim sam se dokopala interneta. Izgleda da je to lakše i zanimljivije za čitanje (trebalo mi je tri godine da to shvatim) pa hajde da probam s tom praksom i ovde. Znači, između regularnih blogova, kad god stignem, postavljaću ove kratke zapise.)

Prvi bicikl za moje putovanje oko sveta poklonio mi je prijatelj. To je bio jedan maunti bajk, star trideset godina. Koštao je oko 40 evra – prema rečima mog darodavca. Iako su sa njega ponekad otpadali delovi, prešao je 33,000 km natovaren sa 40 kg tereta. Njime sam se popela na Himalaje, na 5,416 m visok Thorung La pas, i prepedalala pustinju Gobi. Ostao je u Irktursku, 2014, kod drugog mog prijatelja, gde čeka da ga jednog dana, kada opet budem imala svoju kuću, dopremim nazad.

Drugi bicikl kojim sam nastavila kotrljanje poklonio mi je isti onaj prijatelj sa početka. Napravio

Posmatrao sam je krišom.
Već na prvi pogled bila je drugačija od ostalih. Visoka i vitka, hodala je polako, gotovo obredno, korakom lakim i mekim kao sneg. Nosila je svečanu crnu haljinu koja joj je isticala tanak struk i naga leđa. Kosa joj je bila skupljena u punđu, otkrivajući dugačak i lepo oblikovan vrat. Krupne tamne oči bile su joj širom otvorene; gotovo da nije treptala.

M.C.

Poštovani Gospodine Crnjanski,

(Da bizarnost bude veća zamišljam ga kako, star i naboranog čela, čita ovaj tekst napisan na papiru, sedeći za nekim stolom. Po završetku ga uredno presavija dva puta, stavlja ispod pepeljare i odlazi)

Nedavno je u jednim beogradskim novinama izašlo vaše pismo, navodno – nepoznato i neisporučeno, eto baš do sada. Eto baš do sada je bilo nepoznato, a sada će svakom kanibalu sa izrazenom crtom za zabadanjem zuba u tuđu i bolnu privatnost biti dostupno i poznato. Najavljeno je kao: Ekskluzivno – Nepoznato pismo Crnjanskog!

 Pročitavši naslov i ja sam požurio da pročitam Vašu prepisku, unapred se nadajući da je vezana za rukopise, politiku, emigraciju, neka Vaša zapažanja ect. Međutim, to je pismo posve lične prirode

Помислих да ово напишем као коментар на неком од геополитичких блогова који су отворени ових дана, али пошто ценим да ће их бити све више, рекох себи: што да то лепо не запишем овде код себе?

Ситуација која настаје је почетак хладног рата. Иако однос снага није ни приближан односу снага из првог, трендови иду у том правцу. Да

Šta će se dešavati sa EU u narednih 5 godina, kako će se taj razvoj događaja odraziti na naš region i Srbiju, da li imamo nečem dobrom da se nadamo do kraja ove decenije...Kačim svoj autorski tekst u prošlom broju NIN-a, budući da ga nije bilo moguće pročitati online za one koji nisu pretplatnici.

   Odem ja kod "onog"doktora, kod koga Srbi nikad ne idu.

   Ja:  Doktore nešto me muči, mislim onako psihički.
   Doktor :  Šta to?

Sejanje straha

Danas sam video jedan odličan video klip pod nazivom Did You Know 2.0 koji daje različite informacije o svetu u kome živimo, po principu "Did you know" uz veoma lepu ilustraciju i opuštajuću propratnu muziku.

Teme su vrlo slične onima o kojima se govori na konferencijama poput Pop!Tech i TED o kojima je bilo reči u najnovijem tekstu Ivana Marovića. Prvobitno je video napravljen za osoblje jedne škole (njih 150) u Koloradu za potrebe prezentacije kako bi se utvrdilo šta njihovi studenti moraju da znaju da bi bili uspešni u vremenu koje dolazi. Cilj ovog videa je da pokrene konverzaciju a kako je na videu napisano do Juna 2007. ovim videom je započelo preko 5 miliona konverzacija (ukupan broj gledanja ovog videa uploadovanih na različitim nalozima). Ovaj video sam stavio u moje omiljene na YouTube-u.

Uživajte!

Drage Beograđanke i Beograđani,

Ranije smo vas obavestile da je naša sugrađanka Nedžiba Mitrović nelegalno izbačena na ulicu iz sopstvene kuće, i da je u tom sramnom činu učestvovala opština Savski venac iako je kuća još uvek u vlasništvu Nedžibe. Tačnije, njena kuća je još uvek pod sporom pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, ali postoji zabrana rušenja njene kuće dok se spor  ne okonča. Međutim, tu sudsku odluku nisu poštovali ni investitor  (koji je obeštetio ostale stanare iz ulice Gavrila Principa),  ni predstavnici vlasti u opštini Savski venac.