Konačno je završena je  trka za sedam novih svetskih čuda. Na našu štetu kao i mnogo puta ranije. Euforija koja me je držala do nedavno, nestala je kao kula od karata onog trenutka kada sam shvatila da je Đavolja varoš mnogo manje svetsko čudo od nas samih. Srbija je propustila još jednu šansu da postane deo sveta, onog kome godinama teži. Iako ovaj prirodni spomenik čine zemljane figure i dva izvora jako kisele vode bogate prirodnim mineralima, niko nije uspeo dovoljno da animira naše ljude da daju bar jedan glas putem interneta kako bi ova dva retka fenomena

    Pisanje razglednica prijateljima koji su daleko je divan način da podsetite one koje volite da vam je do njih stalo. U doba mejlova, razglednice se izdvajaju, a čak i ako im napišete samo nekoliko kratkih rečenica, razglednica pokazuje da mislite na njih. Zato, evo svim mojim znanim i neznanim prijateljima poklanjam - video razglednice iz Srbije. 

 pozdrav  i uživajte uz muzičke razglednice:)

Počev od 1. novembra odbrojavamo sitno do Londona 2012. Mereno u danima spustili smo se na trocifreno vremensko rastojanje do najvećeg sportskog događaja koji će se na planeti desiti u narednoj deceniji.

Pre neki dan sam prvi put išao na jug Srbije. Bio sam svedok nesvakidašnjeg događaja: kriket meča odigranog u Bujanovcu.

Dozvolite mi da za one koji malo znaju o drugom najpopularnijem sportu na svetu dam kratak opis. Poput bejzbola, lopta se baca ka udaraču. Udarač stoji u centru ovalnog polja i brani svoj "stumps" - 3 vertikalno postavljena štapa, i ako ih pogodi lopta udarač ispada iz igre. Kada udari loptu, udarač i njegov partner trče napred-nazad između krajeva 20-metarskog viketa (wicket). Svako pretrčavanje između stumps donosi po jedan poen. Tim se sastoji od jedanaest igrača koji pokušavaju da postignu što više poena dok ih sve ne izbaci tim koji je u polju (fielding team). Meč nekada može trajati i po pet dana.

Mnogo toga je do sada napisano o društvenim mrežama. Slobodno može da se kaže da su novi mediji informativni, bitni, besmisleni, pozitivni, subverzivni, zanimljivi, zabavni, dosadni, elementarni, razvijeni, kao i da su sve to podjednako. I da, naravno, donose promene. Ono što je potpuno izvesno je da će biti tu, oko nas, još dugo vremena. Zato je moje pitanje danas, da li vlade treba da urade više u tom polju? I, na kojim platformama konkretno?

#tvitomanija regionalni skup, održan u Hrvatskoj prošle nedelje, okupio je najbitnije tviteraše i one koji bi da to postanu. Zoran Stanojević (@zozast) dao je pregled liste učesnika u prošlonedeljnom Vremenu . Na listi su novinari, privrednici, PR menadžeri, umetnici, a provukli su se i neki (hrvatski) političari. Ali nije bilo diplomata.

Napustio nas je jedan od najvećih fantasta u povijesti ljudskog uma.
Guru, Papa, Kum i Kralj modernog stripa. Čovijek zapanjujuće imaginacije, tehničkog umjeća i mogućnosti transformacije u stilu i izrazu.

 gost autor: drzurin otac

Neki siromašak danima  sjedio skrštenih ruku  razmišljajući  kako da se ratosilja bijede i siromaštva i prehrani čeljad, ali nikako da  nađe rješenje niti, pak, da ga ko upita: „Aman, bre, čovječe! Što tu danima sjediš – koji ti je đavo?“

Osvanulo je divno, sučano jutro u Buenos Airesu. Sa prvim zracima sunca, krenula sam put nacionalnog aerodroma koji se nalazi u srcu grada. Prolazim ulicom u kojoj živi Lucila i uz put nailazim na sliku koja me je tako podsetila na centar Beograda u ranim jutarnjim satima – male prodavnice i pekare se lagano otvaraju, prodavci užurbano sređuju radnje, u vazduhu se oseća miris svežeg peciva i čuju se glasovi vozača koji su se tu na trenutak zaustavili kako bi isporučili robu.

Iskreno, ne mogu dočekati da stignem u Ušuaju. Posle gotovo 20 sati putovanja, neopohodan mi je osećaj da sam konačno tamo... Na putu ka aerodromu, prolazim ’favela’ distrikt koji se nalazi tačno ispod autoputa, što me je podsetilo na nekadašnje stanje ispod Gazele u Beogradu.

Kako postoji (ne)vesela velika verovatnoća da ću u skorije vreme otići na Kosovo da tamo, a u ciilju pravljenja jedne knjige,  provedem nekih mesec i nadam se samo mesec dana (mada je Kosovo opasan vir, i bog mi je svedok, jednom sam otišla na tri  pa ostala godinu i po dana) verujem da  neću odoleti a da ne pišem šta tamo ima. Kako  ne bih da se tada  bavim s temu ko je fašista, ko počeo rat a čija strina kurva,  evo mog   BLOGA ,  (pod pretpostavkom da možda nekoga može da zanima šta ću tamo videti)

Za

Znam, mnogo je ljudi kojima je pomoć potrebna, a svakome je svoja muka najveća, ali je i mnogo ljudi koji mogu da pomognu. Odrecimo se jednog kafenisanja, jedne pakle cigareta, prvog prolećnog sladoleda....

Danas su širom Leskovca i Lebana maldi ljudi jurili da prikupe pomoć za svoje bolesne prijatelje. Izgledalo je veličanstveno i strašno -- nešto je ujedinilo našu mladost. Nisu otupeli, iako su im srca često

ТУГА  15. децембар 2012.

 Понављам блог, да се не заборави.

Коме да искажем печал своју...

А. П. Чехов

Прекидам писање о драми и Христићу да бих написао пар речи о животу, на крају, или на почетку: и Христић је веровао да нам драма говори нешто важно о животу. А о чему, у чије име, проговара живот?

Evo, da ne kažu ljubitelji kako sam ih predugo ostavila bez nastavka ;)

Treći deo bitke: 

Bitka se tada nastavi i pamti se da se sa broda besraka, posle nje, nijedan preživeli nije vratio u Norvešku. Pošto smo, udruženim snagama, za nekoliko trenutaka počistili naš oštećeni drakar od neprijatelja, mi provalismo na brod kraljevih ljudi. Kako im je dobar deo posade već bio izginuo, pružajući podršku bersercima, tu otpor beše slab. Šta sam ja u tom trenutku pomislio, i zašto sam krenuvši za Olafom dozvolio da se rastanemo, to ni danas neću razumeti. Verovatno se u toj silini njihovog napada, rodila u meni nada za pobedu, i ja sam krenuo besno na neprijatelja, želeći samo da ga odbijem što dalje od moje mile Rusale. 

ŠUMA TROLOVA

Nastavili su da jašu u tišini. Vilenjakova priča ostavila je ukus gorčine u vazduhu i dok su njega pritiskale bolne uspomene, devojke su postale svesne surovosti ovog sveta na koju su posle divnih noćašnih događaja gotovo potpuno zaboravile. Krivudali su između bregova držeći se neke samo Kjuu poznate staze. 

                           ZATOČNIK

Jednog jutra Un, koja je prva ustala, primeti čudnu užurbanost u Mag- Melu. Odmah se pope nazad da o tome obavesti Kjua i Friju koji su još uvek spavali. Njena ljubavnica samo okrenu na drugu stranu, a vilin-princ joj reče kako bi ih Haldir već obavestio da je zapretila bilo kakva opasnost. Zatim se i on okrenu od nje, zagrli Friju i čvrsto zaspa.
Čudna je bila ta stvar sa vilinskim snom. Mogli su mesecima ostati budni, ili imati tolilo lak san da bi ih iz njega trgla i mačka koja se prikrada, ali su mogli mirno spavati i usred najveće larme ako bi bili raspoloženi za to. Na žalost, Un još nije bila ovladala tim vilinskim moćima. Zato ode da potraži decu koja su to jutro samo na brzinu smazala doručak i otišla da jurcaju negde napolju. U bilo kakvoj neobičnoj situaciji najbolje je bilo znati gde se nalaze kako bi ih brže mogla okupiti.