Dužan sam vam veliko izvinjenje ( pored onih para koje sam dužan pojedinkama ) zbog moje odsutnosti iz ove nadri - virtualne ordinacij, sigurno su neki od vas pomislili da sam poludeo ili da od svih vas u čekaonici pravim "@@...@ @" ali verujte mi,  u pitanju su bili uzvišeni ciljevi (tako bar mogu sebi da

Ovo prvo pismo biće iz dva dela, bila su i dva dana konferencije : )

Prvi dan, na IFDTu, protekao je u ekspertskoj debati, sasvim solidnoj, sa očekivanim, ceremonijalno-neokolonijalnim "ovako bi to trebalo" introm, prožetim hladnoratovskim slur terminima tipa „postkomunističke zemlje", „autoritarni sistemi" itd. U ovom kontekstu to su one zemlje koje - između ostalih istorijskih ili aktuelnih grehova - nisu znale ili i dalje ne znaju da uspostave pravilan odnos prema Holokaustu; na svetu kao takvom postoje demokratske i autoritarne politike, jedne su kao što znamo no-no

Autor: Rodoljub Šabić

Vademecum, interno uputstvo koje je, nedavno, pod tim imenom na adrese jednog broja svojih službenika dostavio Direktorat EU za trgovinu, je razlog zbog koga je, poslednjih dana, na adrese predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza i Evropske komesarke za trgovinu Ketrin Ešton stiglo neuobičajeno mnogo pisama izrazito kritičke sadržine, upućenih od nevladinih organizacija ili mojih kolega, poverenika za informacije zemalja članica EU.
Tim povodom sam se i sam, formalno, kao Poverenik za informacije oglasio javnim saopštenjem. Istini za volju,

Autor: Rodoljub Šabić

Stiven Kon, izvršni direktor američkog Nacionalnog centra zviždača u pištaljku iz Vašingtona, posetio je pre nekoliko dana Podgoricu. Naravno, čak i slabo upućeni znaju, da razlog njegove posete Crnoj Gori, bez obzira na „zviždače" i „pištaljku" iz njegove titule, nije bilo ništa ni nalik muzičkoj manifestaciji. Razlog je bilo predavanje koje je, na temu „Prijavljivanje korupcije - zaštita zviždača i javni interes", održao na velikom skupu održanom u Upravi za kadrove Crne Gore.

Šteta je što se „zviždanje" kod nas slabo

Autor: Rodoljub Šabić

Pre neki dan, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dostavio je Narodnoj skupštini Republike Srbije Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u 2009. godini. Isti izveštaj, Poverenik je dostavio i Predsedniku Republike, Vladi Srbije i Zaštitniku građana.
Tako sam, kao poverenik, izvršio redovnu godišnju obavezu. Neću sad da "gnjavim" sa podacima ili primerima iz Izveštaja, mada ih ima vrlo interesantnih jer svako koga više

Autor: Rodoljub Šabić

Polovina je oktobra 2011. Zna se da će za dva meseca Savet EU odlučivati o Preporuci Evropske komisije da našoj zemlji prizna status kandidata za članstvo u EU. Istovremeno, mnogo manje se zna da će za ista ta dva meseca biti dve godine od kako smo dobili Zakon o tajnosti podataka, što (uz pretpostavku poštovanja njim utvrđenih rokova) znači da su ostala još samo ista ta dva meseca za ostvarivanje ciljeva radi kojih je zakon i donet.
Novi Zakon trebalo je da obezbedi dva glavna cilja.
Prvi, da u aktuelnu praksu unese odgovarajući red, da

Autor: Rodoljub Šabić

Upravo sam, evo treći put zaredom, u manje od godinu dana, Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva (Digitalnoj agendi) dostavio mišljenje o Predlogu pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama.
Prepiska između Poverenika i ministarstva traje dugo. A ako u tom mučnom „porađanju" jednog, na prvi pogled tehničkog, ali zapravo, za ljudska prava, suštinski bitnog akta, ima nešto pozitivno to je činjenica da iako mišljenje Poverenika nije obavezujuće već konsultativno, ministarstvo ipak nije donosilo Pravilnik, već je svaki put pristupalo izradi nove varijante. I što je još važnije, da je svaki put nova varijanta predloga bila usaglašenija sa ustavnim odredbama o zaštiti prava na privatnost komunikacije i zaštitu podataka o ličnosti.

Autor: Rodoljub Šabić

Prošle sedmice u „Službenom glasniku Republike Srbije" objavljena je Odluka Ustavnog suda o neustavnosti nekih odredbi Zakona o zaštiti podatkaa o ličnosti. Sad, da li zbog vrelih letnjih dana ili možda zbog još vrelije političke atmosfere, ta Odluka nije privukla ozbiljniju pažnju javnosti. A, budući da verujem da tu pažnju itekako zaslužuje, našao sam da je umesno napisati nekoliko reči o njoj na ovom blogu.

Ustavni sud je ovu Odluku doneo u postupku pokrenutom po predlogu koji je podneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, tražeći ocenu ustavnosti odredaba člana 12. stav 1. tačka 3) u delu koji glasi: „ili drugim propisom donetim u skladu sa ovim zakonom"; člana 13. u delu koji glasi: „ili drugim propisom" i člana 14. stav 2. tačka 2) u delu koji glasi: „ili drugim propisom donetim u skladu sa zakonom".

Autor: Rodoljub Šabić

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti Srbija je dobila, sad se već može reći, poodavno, krajem 2008. godine. Objavljen je u Službenom glasniku 27. oktobra, a stupio na snagu osam dana kasnije, početkom novembra iste godine.
Jedna od odredbi Zakona (čl. 16) predviđa, u skladu sa dobrim demokratskim standardima, posebnu zaštitu tzv. naročito osetljivih podataka. Tako u prvom stavu pomenutog člana stoji: „Podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život mogu se obrađivati na osnovu slobodno datog pristanka lica, osim kada zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak."

Autor: Rodoljub Šabić

Evropski komesar za proširenje Štefan File je pre nekoliko dana u Briselu najavio da očekuje skoro usvajanje okvira za pregovore o članstvu Srbije u EU, a da će ove sedmice početi analitičko sagledavanje, poglavlje po poglavlje, usaglašenosti pravnog poretka Srbije sa zakonima i standardima EU. Počeće od poglavlja 23 koje se odnosi na osnovna prava i pravosuđe.

Više naših zvaničnika koji na različite načine učestvuju u pregovorima sa EU propratili su najavu famoznog „skrininga“ sa naglašenim optimizmom. Uz ogradu da se to odnosi na stanje u oblastima kojima se bavim (slobodu pristupa informacijama i zaštitu podataka o ličnosti) taj optimizam me nije obradovao, naprotiv.

Piše: Rodoljub Šabić
Pre dve godine, baš u ovo vreme, u trećoj dekadi avgusta, "hit" vest kojom su se bavili manje više svi mediji bilo je to da je Jovanka Broz, udovica bivšeg predsednika SFRJ hospitalizovana u Kliničkom centru Srbije. Način na koji su mediji izveštavali o tome bio je za mnoge građane iritantan, za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pogotovo.
Poverenik je reagovao prvo javnim saopštenjem, potom sprovođenjem nadzora u Kliničkom centru i na kraju podnošenjem prekršajne prijave protiv Kliničkog centra i odgovornih

Piše: Rodoljub Šabić

Često se, tražeći pomoć i zaštitu prava građani obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i povodom stvari koje su van njegove nadležnosti. Može to i da prija kao izraz poverenja u instituciju ali je uvek i "teret", stvara nekakvu obavezu da se odgovori, da se uputi na relevantne propise ili na "adresu" na kojoj bi pomoć trebala da se dobije.

Te situacije, uz ostalo, uvek otvaraju pitanje (ne)obaveštenosti građana i o elementarnim pravima koja u određenim situacijama imaju. To i učestala

Piše: Rodoljub Šabić
Nedavno sam ovde na blogu pisao o slučaju u kome je Poverenik za informacije naložio Gradskom zavodu za veštačenje u Beogradu, da na zahtev dnevnog lista "Danas" dostavi spisak predmeta u kojima je veštačenje bilo povereno veštaku M.L., veštaku čije su kompetencije i formalne kvalifikacije dovedene u sumnju javnom objavljenom kopijom diplome u kojoj su pogrešni naziv univerziteta koji je izdao, i imena i prezimena dekana fakulteta i rektora univerziteta.
Gradski zavod nije postupio po rešenju koje je, po zakonu konačno, obavezujuće

"Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne! Zamajavati javnost banalnostima, trivijalnim i nebitnim informacijama da se ljudi ne bi bavili stvarno bitnim!"

Nije prijatno ali je fakat da na "uputstva" poput navedenog iz "Strategije manipulacije javnošću" Čomskog svakodnevno podseća naša stvarnost. I u prošlom postu, pre nekoliko dana, pisao sam o pasivnom odnosu javnosti prema jednom mislim, bar za odgovorno društvo, važnom pitanju a čak je i rasprava ispod posta, većinom komentara potvrdila da je više pažnje javnosti privukao najavljeni pa "odloženi"

Kada sam ja krenuo nekim putevima kojima sam tada morao, kada sam prestao da budem dobar za nju, uradila je ono šta je trebalo da je ostavim. Ja sam tako učinio i sve to je ok. Tada nisam baš mislio da je ok, ali sada je nekako još više poštujem zbog toga.

Osećaji poput toga se teško zaboravljaju i ljudi pate. To traje. Neki kažu, 50% vremena koliko