Igor Marojević rođen je 12. jula 1968. godine u Vrbasu, diplomirao je srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Svoju novelu Obmana Boga objavio je 1997. godine, a onda su se nizali romani Dvadeset četiri zida (1998, 2010), Žega (2004, 2008), za koji je dobio nagradu iz fonda Borislav Pekić i nagradu Stevan Pešić, kao i Šnit (2007, 2008), Parter (2009) Majčina ruka (2011) te zbirke priča Tragači (2001) i Mediterani (2006, 2008), i zbirka eseja Kroz glavu (2012) za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“.

Nekoliko knjiga objavljenih kod nas i u inostranstvu i prisustvo u raznim antologijama bilo je dovoljno da stekne status poznatog pisca. Što se tiče pripovedanja, Marojević je po nekim kritičarima začetnik tzv. krtog realizma, a po drugima etnofikcije. Član je Srpskog i Katalonskog PEN kluba i jedan od osnivača Srpskog književnog društva.

 

Зајебали су се. Ај што су себе, на то су имали право, али зајебали су и многе који то нису заслужили, пре свега оне Европљане који још нису ни рођени. Али, не онолико брзо колико то у овом моменту можда изгледа.

Uličnim svetlima u delovima Sofije uskoro će upravljati uređaj koji je izmišljen i napravljen u Beogradu. To je za grad pilot projekat i mali korak ali je veliki korak napred za malu privatnu kompaniju iStreetLight LTD, iz Beograda. Sve se događa zahvaljujući donaciji Fonda za inovacionu delatnost Srbije, koji se finansira iz predpristupnih fondova Evropske unije, poznatih kao IPA fondovi. Lično se nadam da je među vama koji ovo čitate mnogo onih koji su dovoljno pametni i hrabri da postanu inovativni preduzetnici koji mogu nešto slično da naprave, pa bih voleo da sa vama podelim neke detalje.

 

Сви ми волимо награде - то је просто део људске природе. Имајући то у виду, у Србију су недавно уведене награде које подстичу напредак у спровођењу правде.

Уз подршку Светске банке, Врховни касациони суд Србије овога месеца је почео са доделом награда за судове. Овај програм је тако дизајниран да подстиче основне судове

Постављање правих људи на право место јесте једна од првих лекција пословног менаџмента и данас се једнако односи како на приватни тако и на јавни сектор. Наш недавни извештај о економској мобилности, пословима и родним разликама у Србији, који

Blogeri i prijatelji,

Podržite naše mame.
Čitajete njihove priče i glasajte.

Ove nedelje objavljujemo četiri nove priče koje se nalaze u komentarima.
Glasanje se obavlja davanjem preporuke (klikom na oznaku "PREPORUČI" u dnu komentara).

Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici Bloga B92.
Svakoj priči moguće je dati glas u naredna 72 sata od trenutka objavljivanja.
Ovonedeljene priče su:

1.Debelica
2.Prvi pogled
3.Duga posle kiše
4.Toliko o principima

 

 

 

Ovih dana, najčešće meni upućeno pitanje je ono: Ej, šta da pogledamo na festivalu igre? Zato pišem ovaj mali vodič kroz odličan program, u kome je teško odvojiti jedan naslov, ili jednog koreografa... Pronađite vreme, i pogledajte dobre predstave.... Provešćete se sjajno...ili jednostavno - svetski! 

Otvaranje Festivala u Srpskom narodnom pozorištu u Novom

                                            pesma u prozi / pivo

 

i dok stoji krigla piva na stolu, znojava, kao šahovska figura na protivničkoj polovini table
drhteći od neizvesnosti sledećeg poteza, mog ili njegovog, oči mi se sklapaju.

                                                                     ženka, mladi mužjak

Svakog leta
čini mi se
ležimo u njenoj sobi
na 11. spratu
i udišemo sasušeni vazduh
izdišući bes i netrpeljivost.
Malu dramu u jednom komadu.

Nad nama je ogromna tabla lima umesto
krova koji se viđa na filmovima ili iz autobusa

Ponekad na glas razmišljamo zašto arhitekte postavljaju
beton i lim umesto crepa
i da li je viktorijansko doba bolja opcija od industrijskog
ali nas znoj i svađanje uvek ometu tik pre zaključka

svetla sa krovova automobila

 

pripiti zaštitnici građana

 

delioci modrica

 

ustaljene putanje kretanja

 

od pacova do tastera

 

sitnih dilera

 

u službi aparata

 

od naselja do naselja

U Dizraelijevom ranom, nezavisnom, „radikalskom" periodu, će već biti vidljivi obrisi principa „torijevske demokratije", odnosno „konzervativizma jedne nacije", koji će mu kasnije postati udarnim političkim idejama, koje će ga učiniti ostvarenim državnikom. On, neminovno svestan demokratskog doba koje ima nasupiti upravo u obliku „demokratske nacije", kao nezavisni radikal poziva torijevce da prihvate demokratiju i da se ujedine sa radikalima u novu „nacionalnu stranku" kako bi se zajednički suprostavili vigovskoj liberalnoj oligarhiji koja je u to vreme bila glavni nosilac industrijske revolucije. U ovo vreme on mašta o jednoj novoj „narodnoj stranci" koja bi povezala zemljoposedničku aristokratiju sa moralistički i radikalistički intoniranim građanstvom, kao i sa siromašnijim slojevima, nudeći viziju koja je upravo bila potrebna vremenu - viziju zrele devetaestovekovne nacije unutar koje bi bili ujedinjeni svi slojevi i koja bi mogla da pozove na odgovornost one koji mešetare na njen račun.

   Jutros je Meri upala u našu kuću u Beogradu, histerična, nervozna i povremeno plačljiva. Rekla je samo: Kosta danas su Zeka odveli na" Džeil". Meni je to u devet ujutru zvučalo sasvim OK. Okrenuo sam se na drugu stranu i pokušao da dospavam još malo.
   Međutim ova se raskokodakala kao kokoška koja je upravo snela svoje prvo jaje. Demonstrativno je probudila našu ćerku Margaretu, koja je spavala u potkrovlju, objašnjavajući joj da je njen tata neupotrebljivi idiot koji ne želi da zaštiti svoju decu. Tu sam se probudio.

 

 

Uvek sam se pitala kako je to uci u potpuni mrak, duboko pod zemljom ne znajući da li ćeš izaći ili ne?

Da li se ulazi sa molitvom i izlazi isto sa njom u kop, u jame, hladne, zagušljive, mračne.

Danas sam se podestila te misli,koja me je dugo pratila. 

Rudarima sve strada, pa mozda zato toliko vole svetlo.

Sećam se da mi je jedan rudar pričao o tom svetlu. Gledala sam mu u crne ruke dok smo čekali na red na pulmologiji.

Voleo