Čitulja na zidu škole

Kada je tokom devetomartovskih demonstracija 1991. ubijen srednjoškolac Branivoj Milinović, malo njih je mislilo da će prva žrtva zločinačkog  Miloševićevog režima biti samo uvod u tzv. godine raspleta. Čitava jedna epoha, koja, na žalost, još uvek žilavo opstojava, obeležena je prokletstvom „Vidimo se

Istina je najjače oružje!

Pod uslovom da imate dozvolu za nošenje!

********

Bogata je ova zemlja: ima sirovina na sve strane, od olova do cinkaroša!

********

Država kaska u mestu, Vlada se vuče k'o prebijena, a inflacija galopira!

Šta je gradjanima drugo preostalo nego da psuju kao kočijaši!?

*********

Zamislite da nema tih silnih rezidencija, kolona crnih limuzina, TV programa...

Kako bi predstava u kojoj statiramo imala siromašan dekor!?

*********

Vremenska prognoza: Pljušte otkazi!

Na

B

Benzin, im. - Najveća bušotina u džepu!

D

Deponija, im. - Autonomna pokrajina golih i bosih.

I

Inflacija, im. - Jednocifrena  neman, dvocifrena ala, trocifrena aždaja!

K

Karijera, im. - Proces vazelinizacije do stupnja voštane figure!

Kasirka, im. - Tranziciono strašilo!

M

Masovne grobnice, sl. - Humusno preseljenje stanovništva!

N

Nevini, im. - Pogonsko gorivo istorije.

O

Oficirski 

U globalnoj, zahuhtaloj trci, vojsku predstavlja džip, policiju marica, političare blindirani »Mercedes«, a mafiju - crni »Audi«. Radi se o mrtvoj trci, odnosno o trci u kojoj se ne zna zbog koga je više mrtvih.

Ulične likvidacije po užem ili širem centru Beogradu po nepisanom pravilu obeležava automobil marke »Audi«. Ova luksuzna limuzima svojevrstan je simbol smrtne kazne, na točkovima. U eri mobilnih telefona i smrtna kazna je postala mobilna, dok je proizvodjač ove marke automobila dobio besplatnu reklamu na najgledanijim medijima, i to u udarnim terminima

Prije dva mjeseca vidio sam Momu Kapora u "Maloj fabrici ukusa", nedavno otvorenom restoranu u jednom od ljepših beogradskih kvartova, na Neimaru. Sjedio je odmah kod ulaza, s dvojicom starijih ljudi, čija su lica djelovala kao da se u životu nisu nagledali gradskih fasada. Morali smo proći pokraj Kapora, prolaz je bio uzak, tako da smo se on i ja skoro kucnuli laktovima.

Roman destilirane mržnje

Poslije sam sjeo tako da ga mogu gledati, onako iz stražnjeg poluprofila, i razmišljao sam o tome da mu priđem, pružim mu ruku i predstavim se. Pa da tako završimo

GAS, leto 2010.

GAS, naš pas

GAS, naš pas, vragolasto se ušetao u naše živote leta 1995. On je nas izabrao, a ne mi njega.

Vreme

Baka i unuka Ana, 1982.

Svetiljke...

Skrenuli smo s glavnog puta

i pošli niz Studentsku ulicu.

Studentima je mesto na ulici, zar ne?

Mart 1991.

Povremeni, prisni i razgovorljivi susreti sa fotografom Đorđom Vukojem,

Prav(n)a država!

Krajem

Jasminka Kocijan (1959-2017)

Medju novinarskim darovima poznanstva i prijateljstva sa izuzetnim ličnostima svakako su najdragocenija.

Meni je novinarstvo poklonilo mnogo vrednih ljudskih bića, a medju njima dve izuzetne žene: glumicu Sonju Savić