Elem, znate, dođe svakome dan kad vam nije ni do čega. Ja danas raspizdio koleno tako da gotovo da ne mogu da hodam. Odmaram u krevetu uz svoju omiljenu igračku – vrtim TV kanale, poprilično bezvoljno, kad u jednom trenutku: eto ti i njega! 

Poznata frizura, poznati falsetić, poznati, blago zamućeni pogled, poznato sasvim jedinstveno vrskanje, naravno: jedan je Đorđe! Znam, nije mali broj onih koji će sada reći: jao, ne opet – šta si se navrz'o na tog Đorđa kao smrt na babu... i tako to... Elem, ja se navrz'o na Đorđa a Đorđe se ─ patriotski, a kako bi drugačije ─ navrz'o na BlogB92! 

Pitate se gde sam... i treba. Nakon Operacije visokog rizika, koja je započela pre mesec i po dana i trajala do prošle subote, trenutno sam na psiho-fizičkoj rehabilitaciji. Ukućani sa mnom razgovaraju tiho, ne koriste reči koje bi sadržale bilo kakvu asocijaciju na nasilje, hranim se biljnom hranom i svako jutro mi turpijaju očnjake.

Sve je počelo mojom prošlogodišnjom idejom da svekru i svekrvi, u daljem tekstu Babi i Dedi, ponudimo da se presele iz podpohorskih nedođija u Ljubljanu. Ideja je na moje zaprepašćenje prihvaćena odmah. I sa očitom namerom objekata ideje da zauzmu pasivne uloge u predstojećoj realizaciji moje tako pametne inicijative. Tom prilikom je izvršena i naravno poštena podela rada: Žmu je dobio da duži ugovore, prodaje, kupovine i pare, a ja sam se usrećila ljudskim faktorom – sledovala sam Babu, Dedu i majstore na horizontu budućih dešavanja.

Najkraće rečeno, Drugostepena komisija RFZO je ponovo odbila da na lečenje u inostranstvo pošalje šestogodišnjeg Aleksandra Jovanovića iz Kragujevca. Njegovoj majci su kratko i jasno rekli, usmenim putem, da mu leka nema. Da se tako nešto majci kaže treba biti junak. Ili bar imati srce manje od zrnca peska. Sećate se tog malog Aleksandra o kom sam blog već pisala? [url] http://blog.b92.net/text/23681/BIROKRATIJA-DECU-UBIJA/[/url] E, za tog Aleksandra sada se javnost ponovo u pomoć zove. Jer očito samo javnost može da mu pomogne da preživi.

Nakon pomenutog bloga, Aleksandar je ponovo pozvan na lekarski konzilijum na Banjici. I doktori, eksperti, sa ozbiljnim činovima u medicinskoj nauci, ovaj put u većem broju no prilikom prvog pregleda, su dali mišljenje da Sašu treba poslati u Švajcarsku na pregled, jer srpski lekari su iscrpli svoja znanja i mogućnosti.

Uprkos tome, Drugostepena komisija RFZO je ponovo odbila da dete pošalje u inostranstvo. Zato što, recimo, RFZO kaže da je glavna bolest koja uzrokuje deformitet Aleksandrove kičme i grudnog koša – nepoznata. Ali u istom dahu RFZO napismeno tvrdi i da je neizlečiva.

Ne znam kako je vama, ali i meni je dosta, zaista mi je dosta. Dosta  mi je protesta, okupljanja, štrjkova, mitinga i kontramitinga, vojnih i drugih parada, molebana, litija, blokada pruga, puteva i, naravno, raskrsnice Nemanjine i Knez Miloševe u Beogradu. Dosta mi je i svečanih dočeka naših sportista posle velikih pobeda ispred Skupštine grada, razdraganih i razuzdanih navijača sa klubskim i nacionalnim zastavama. Dosta mi je patriotskog, nacionalnog, demokratskog, antidemokratskog i svakog drugog ispoljavanja nezadovoljstva ili zadovoljstva kojima se stvara saobraćajni haos i kolaps u gradu gde živim. Ako je sve to demokratija, dosta mi je i demokratije.

Mržnja je pogrešno usmerena ljubav, kaže Andrić, a ko mrzi samog sebe, od njega treba da strepimo, jer ćemo biti žrtve njegove kivnosti i osvete,  kaže Niče, i dodaje: Gledajmo, dakle, kako da ga navedemo da samog sebe voli.

Dok se stranke na vlasti bave prisluškivanjima i presretanjima telefona, listinzima telefonskih razgovora i presecanjem predsedničke kolone vozila u kasnim noćnim i ranim jutarnjim satima, u najvećoj opozicionoj stranci otvoren je put za odlazak njenog doskorašnjeg dugogodišnjeg lidera. Odlazi li Boris Tadić, iako još uvek tako mlad, kako tvrdi, njegov visoko pozicionarini stranački kolega Božidar Đelić,  i još uvek tako lep, dodale bi brojne predstavnice glasačkog tela Srbije, u političku penziju i ropotarnicu  istorije ili je i dalje moguć strategijski manevar i njegov povratak na veliku državničku scenu?

... ne valja na pogresnom mestu...

Evo jedne teme iz pikantne endokrinoloske svakodnevice. Moj bivsi profesor je, kad bi ga pitali cime se to mi bavimo, umeo da kaze – dlakavim zenama I sisatim muskarcima. Ostavimo za trenutak sisate muskarce I posvetimo se dlakama.  

Ko bi pomislio da nesto sto ne boli (ako zanemarimo dusevnu bol), nema neku preterano vaznu funkciju (ako zanemarimo privlacenje/odbijanje suprotnog pola) moze da bude tako znacajno?!  U nekim zemljama dlakave zene vaze za vatrene. Medju muslimanima zena dlakavog tela vazi za zapustenu I ruznu. U

Gost autor: baka Evdokija

Vidi ti nje! A kad me pet puta pitaš kad je Gospojina i Ognjena Marija, to ne znaš, a ovo si zapantila, nikad od tebe na dom domaćica, sve ti pamet u svet a ne u kuću... Ajde da ti opet pričam, kako da se ne sećam, jadan taj narod beše...

To je bio Uskrs '42, moj Mitar je već bio u Nemačku, u zarobljeništvo, odveli ga još sa početka. A baš te zime je javio da više nije u logor,

Policija je pratila poznatog dilera Šoneta. U trenutku primopredaje vataju ga sa nekom ženom:
"Gospođo ispraznite džepove i dajte ličnu kartu."
U tom trenutku policajci naravno da nemaju pojma ko je BS kao ni 98% Srbije. Piše se zapisnik, izveštaj, šta već, uzimaju se otisci. Prvom prilikom BS obaveštava moćne prijatelje i ceo slučaj se najstrašnije zataškava uz tvrdnju "našeg" policajca da je izveštaj pocepan. Nije. Uvek postoji kopija. Posle laganog šoka od 20-dana BS nastavlja da radi ono šta najbolje zna, da se upljuvava u odabrane nepravilnosti u vladajućeoj koaliciji. Nekom puca film, vadi kopiju i predaje novinarima. Alo to objavljuje bez ikakvog moralisanja, suvoparno, crno belo, kao da je tekst iz Politike ili Danas. Ništa tabloidno. BS šokirana. Dačić šokiran. Koalicija u šoku. Kreće pljuvačka. Pljuje se po onima koji su objavili a posle i po onima koji su je hapsili. Na kraju se pljuje po onima koji su osudili njeno ponašanje.
Pretpostavljam da će se određen broj čitalaca ovih redova pogledati u ogledalu i setiti čaršijake priče o hapšenju BS koja se knjižila kao trač. 

Druga varijanta je da je murija zamolila za tišinu jer se radi o široj akciji u kojoj je Šone samo mali Šaraf. međutim predmet curi iz tužilaštva.

„Biću iskren: godinama sam zastupao albansku stranu. Ali ovo što se danas radi srpskoj manjini postaje nepodnošljivo. Postoje enklave u kojima živi najviše 15 osoba, staraca, dece... a štiti ih i po 200 vojnika KFOR-a. To je ludilo."

gedza.73

Šumadija ima sve ppreduslove da postane Narodna Republika Šumadija.
Istorjsko nasleđe je vrlo bogato i dugo. Geografski zaokružena i omeđena.
Ima svoj jezik, svoje institucije ( njih i previše) raznorazne industrrije, poljoprivredu...
Rakiju i slivovicu da ne zaboravimo.
Ima par miliona ljudi koji ne žele da žive sa Beogradom i da ih on izrabljuje.

Šta je ovo, neka propaganda, zapadna....?

"Ruska operacija u Južnoj Osetiji veoma se razlikovala od operacije SAD-a i NATO-a protiv Srbije 1999. godine, ocijenio je ministar vanjskih poslova Rusije Sergej Lavrov u članku za američkom listu „Wall Street Journal“. Prema njegovim riječima, kada su inicijatori kampanje bombardiranja "završili s vojnim ciljevima, ona se pretvorila u nanošenje udara po mostovima, televizijskim tornjevima, putničkim vozovima i civilnim objektima", uključujući i direktan pogodak u zgradu kineske ambasade u Beogradu.
Što

Kad se ugase svetla TV studija

Da li postoji lek?

Dok su za razne bolesti i epidemije organizovane JAVNE

Stotinak godina kasnije, ovog 22. juna 2020, istim rečima se može opisati Srbija posle još jednog glasanja, u prevodu - izborne

Gost bloga: Mayo1

Ovo pišem iz pozicije čovjeka koji je malo više od pola života živio u SFRJ, a ostatak u današnjoj  Republici Hrvatskoj. Grad je isti: Osijek. Odmah da kažem da, kao Hrvat, nisam bio niti progonjen niti ugrožen i da mi je Titova Jugoslavija bila sasvim OK mjesto za život.  Nisam nikada sanjao tisućgodišnji san, kao ni moji prijatelji, poznanici, školski drugovi i kasnije poslovni kolege i poslovni partneri. Bio sam zauzet -  [dobrim] životom.