’’Montevideo, Bog te video’’ je dobar film.

Avalski toranj je najvisa gradjevina  na Balkanu. Ovo se, izmedju ostalog, moglo cuti na jucerasnjem svecanom skupu povodom  zavrsetka obnove i otvaranja novoizgradjenog avalskog tornja. Predsedniku Tadicu pripala je cast,uz beogradskog gradonacelnika, te premijera sa  ministrima, da prisustvuje ovoj ceremoniji. "Steta sto ovdje nije prisutan bivsi premijer Kostunica cija je vlada zapocela ovu izgradnju", rekao je predsednik.

 Da je toranj izgradjen prije roka, te da je isti otvorio sadasnji minister Milutin Mrkonjic, ova bi me ceremonija bas posjetila na neka vremena.

Zar ne bi smo znali da je recimo Srpska Napredna Stranka srpska, odnosno partija registrovana u Republici Srbiji, da nam stranka svojim prefiksom to explicitno ne kaze? Stranke u jednoj nezavisnoj drzavi po svom defoltu jesu srpske, njemacke, svicarske, hrvatske, naravno u zavisnosti o kojoj drzavi je rijec. Partije se mogu i moraju razlikovati po ekonomsko ideoloskim/ regionalnim dimenzijama, a nacionalnost pripadnika bilo koje partije ne smije imati primat ispred cinjenice da su svi gradjani Republike.

Gradjanski ustav mora izvrsiti politicku asimilaciju svih gradjana Republike bez

Ево, да и ја једном препричам неку епизоду Доктор Хауса. У ствари, препричаћу их све. Пацијент је већ у коми, можда му је остало још пет-шест сати, можда ни толико, свакојаки тестови су већ урађени, све је већ измерено и упоређено, даљи тестови или насумични покушаји третмана би докрајчили пацијента брже и од саме болести, сви симптоми/клинички знаци су фломастером већ излистани на једном крају табле, а могуће дијагнозе на другом, и сад треба донети одлуку -- ко је убица? Ексцентрични доктор Хаус (пандан ексцентричном детективу Холмсу) у овом критичном тренутку олакшава своју муку тако што попије два викодина (детектив Холмс је преферирао коку) и опсује пар незанимљивих пацијената са обичним, свакоденвним дијагнозама на које налети у ходнику, а затим, потпуно неочекивано (сваки пут се изненадим), пошаље своје стажисте да обију кућу оном занимљивом пацијенту и да му претурају по стварима. Ако се неко од стажиста и пређе да пита а шта то они тачно траже, доктор Хаус му заједљиво одговара "желим да знам да ли је фебруар или август".

M I P M G Ž M N S B S S V K I S M P M M Š M I T Č T I M V I O C S R N LJ R I O A M I K A A M I K A A M I K A. Tačno 54 slova koja su početna slova 54 reči koje čine mantru koju 18 godina pre uronjavanja u san, govorim, izgovaram, ponavljam u sebi. Moj um nije ispražnjen kako bi se dalo očekivati. Mantru mehanički (nemam bolji izraz) ponavljam najmanje devet puta ( 54 = 5 + 4 = 9) ali je za to vreme u mom umu Borhesov ALEF.
Brzinom

Da je samo stešnjen i stisnut, nego uzurpiran sa svakoje strane, bombardovan kakofoničnim i inim gluparijama u svakoj mikro sekundi, sve sam manje sposoban da samokontrolom, istočnjačkim disanjem, pokušavanjem apstrahovanja, koncentracijom nirvanskog tipa, ponavljam, sve manje sam sposoban, da uspem da sačuvam makar restlove slobode u sebi. Ostarilo se, priznajem, nekada sam lahko mogao da se isključim, utonem u sebe i ne čujem i ne vidim ništa i nikoga unaokolo. Sve mi je teže da to postignem, događa se ali retko, izložen sam mentalnofiziološkom razbucavanju, svakotrenutno! Činjenica da nisam usamljen u tome, uopšte me ne teši.

Pitao se neprevaziđenolegendarni Marko Brecelj pevajući pesmu:

Život to je feferon

O,o,ooo život šta je to?
To je feferon!
Crven ili žut,kratak,ali ljut!
Crven ili žut,kratak,ali ljut!

O,o,ooo sreca šta je to?
To je ona stvar zbog koje pjeva čovik! (kasnije promenjeno u: Čobi)
To je ona stvar zbog koje place jadnik! ( kasnije promenjeno u: Gabi)

O,o,ooo ljubav šta je to?
To je ona stvar zbog koje srce kuca!
To je ona stvar zbog koje kurac puca!!!

Red. Vladavina prava. Zakon. Pravda. Institucije.

Društvo. Uzajmno uvažavanje. Etika. Moral.

Ljudskost. Skromnost. Saosećanje. Pravoslavlje. Vaspitanje.

Pratio sam pred kraj godine raznorazne manje ili više tradiocionalne izbore za sportistu godine u Republici Srbiji. Uglavnom su mišljenja bila nepodeljena, za najbolju je proglašavana Milica Mandić, jedina zlatna reprezentativka Srbije na Olimpijskim igrama u Londonu. Jedan od retkih disonantnih tonova je bio tekst u Blicu koji je postavio pitanje da li dovoljno cenimo Novaka i zašto on nije proglašen makar kao ko-najbolji, zajedno sa Milicom.

Ono što fali u svim tim izborima jesu naši paraolimpijci. 

Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.

Следбеници владике Артемија већ месецима воде рат са Српском православном црквом, владикама

стручњак

.

               Likovi: Svetlokosi, Tamnokosi ( njih dvojica u zbiru jedva dobacuju do dve i po godine i fonda od desetak razumljivih reči ), Mama Svetlokosog ( u nastavku Mama ), Tata Svetlokosog ( u nastavku Tata ), Domaća Baka, Domaći Deda, Gostujuća Baka, Gostujući Deda, Bleki ( mala kuca veličine dobro uhranjenog teleta ), dva ( još uvek ) bezimena Mačeta

                Jutro... neka planinčuga... neki proplanak... ne mrdamo već danima odavde... izgleda da su nas opkolili... dobro jutro... đavola je dobro... ima li ko cigara... daj jednu... jebi ga, zadnja ti je... ma neću, aj'd na deljaka... partizanski, ha... ha... gde su ovi, šta kaže straža... jel' mrdaju...

 Pričao je na (slobodno) srpskom (na zaboravljenom srpsko-hrvatskom ustvari)  odgovarao na pitanja strpljivo strpljenjem vojnika koji gleda sagovornika, gleda dakle (i pita se dokle će ovaj da lupeta/zapitkuje) , ponekad porpimi intonaciju čoveka koji se obraća nekome ko  ne zna jezik ili tu nešto zamajava  i ništa pod milim bogom ne razume.

Šalu na stranu. Šta Agim Čeku kaže o izrućenju Mladića, o ratu, o miru, o tome kako i koliko Beograd (kao stilska figura,