„ИДЕ ШПОРЕТ, ВУЧЕ ШИФОЊЕРИ...“

          Полазак првог воза, димљивог и бучног, био је велики догађај за Београд. Тог 23. августа 1884. године организован је свечани испраћај са иностраним гостима и путницима, цвећем, певањем и пуцањем из топова.

          Пре тога, пруга Београд – Ниш била је проверена у појединим деловима

.

.

               Moj dragi gost ovog puta je stefan.hauzer:

                Danas sam čuo lošu vest. Nije da je to ovde neka novost, ali ova je drugačija.

Jest da sam vas prije samo par blogova izbombardovao  radovima Neo Raucha, ali eto moraću ponovo  njime  da vas maltretiram. Šta ću, Rauch mi je jedan od najzabavnijih modernih slikara, čija poetika prilično dobro naleže na moj likovnoljubiteljski senzibilitet .

 Neo Rauch  

Ovom prilikom okačiću radove koje on upravo predstavlja  u Njujorku, tačnije na adresi  David Zwirner Gallery,  533 West 19th Street. Pa ako se kojim slučajem nalazite u Velikoj Jabuci posjetite ovu zanimljivu izložbu  pod nazivom  "At the Well" … možda tamo sretnete i Bred Pita koji je njegov veliki fan.

Načuvši glasine kako je blog na umiranju, da su mu kreativni potencijali iscrpljeni, duh izhlapio, a lice ublijedilo, odlučio sam da mu priskočim u Upomoć. Poslužio sam se  starim zaboravljenim trikom iz art arhive bloga b92.

Te skockah jednu omanju hazart izložbu, tek da vas priupitam - hazartujete li inače?

Manitu (Kidja feat. docsumann)

ukratko - zato što je bila siromašna i zato što je, sudeći po onome šta je pisala, tome bila sklona.

pre oktobarske revolucije pripadala je sloju kojem je gotovo sve bilo dostupno. pisala je pesme, čitala ih na sedeljkama, večito zaljubljena. tada je napisala, radujući se revoluciji, kako je samo "izvesnost nadolazećeg rata spečava da izvrši samoubistvo". napisala je ’’ja jedino u vatri pevam!’’, ’’kad bi samo izbio rat, kako bi život postao uzbudljiv, treperav, iskričav! tada bismo mogli živeti, tada bismo mogli umreti’’ i ’’nema pesnika bez ljubavi

Razmisljam nesto ovih dana koliko ljudi nemaju osecaj za prostor i druge ljude. Vecina hoda brzinom i zauzimanjem prostora onako kako njima odgovara.

Vozim ovih dana ozloglaseni skuter i obozavam ga, dobila sam na poklon. U toj voznji ponasam se na sledeci nacin i sta mislite da li bi to moglo da postane neko pravilo? Ako naidjem na pesaka ispred, nebitno da li je na biciklistickoj stazi u zanosu razgovora sa odsustvom svesti gde se nalazi, smanjim brzinu i ljubazno zamolim da se pomeri LEVO ili DESNO, zahvalim se i odem dalje. Zasto ovo pisem? I biciklisti i sad ovi skuterasi kojima

nista vise ne asocira od hrane na dom i toplinu od domace supe. nema takvog osecaja za neka druga jela, bar ne u toj meri, dopusticete,kao kad kuca zamirise dok se sprema a napolju pljusti ledena kisa. tanjir supe ne samo sto okrepi telo nego je dobra i za dusu. smiri te. ima slican efekat zagrljaju.

Tokom života učimo različite oblike kretanja. Puzimo, ustajemo, padamo, trčimo, skačemo… Ta kretanja, iako sve vreme kontrolisana CNSom, vremenom postanu navika i izvode se praktično nesvesno. Učimo ih oponašanjem, gledamo druge kako nešto rade i to ponavljamo s tim da naše telo to ne radi na identičan način kao uzor koji posmatramo, već se prilagođava sopstvenoj anatomskoj strukturi, ali i emocionalnom stanju. Naviknuti obrazci kretanja postaju tako deo našeg svakodnevnog života, bez obzira jesu li optimalni ili ne, a često nisu.

Kazna za danas je kazna telu, beg na brdo, koje glumi planinu, okretanje pedala, gaženje, gaženje, usko polje lažnog trotoara, pazi me, agresivan sam na prvom usponu, hladnjače pune leševa, voća i povrća, ljudi i životinja (samo ljude ne jedemo), tutnje, trube, duvaju u rog, gaženje, gaženje, vidim sebe spljeskanog, kroz naočare za sunce, pa me prođe, prođem dalje, gazim uzbrdo, telo cvili, ne čuje se cvrkut ptica, ni jecaj onoga što nije telo, samo dizel mašine sa stotinama konjskih snaga, ljudska snaga je živa zakopana, samo treba da se otkopa, za to, takođe, samo treba snaga.

Rekli su mi kako novinari tvrde da „dobra vest, nije vest". E pa ja verujem da nam dobre vesti pokazuju pravac kojima se naša društva menjaju na bolje. Zato sam rešio da jednu takvu vest podelim sa vama: srpsko zdravstvo uštedelo je 25 miliona evra na startu 2014. godine.  A nadamo se da će narednih godina te uštede biti mnogo veće.

U suštini, to je ostvareno samo zato što su ministarka zdravlja i direktor Fonda za zdravstveno osiguranje doneli hrabru i revolucionarnu odluku da promene način nabavke lekova. Objasniću kako.

Donedavno je Srbija imala model po kome su svaka bolnica, dom zdravlja i apoteka pojedinačno nabavljali lekove. Oni su sami birali od kog dobavljača će kupovati i koju marku leka za neku bolest.

urban_revolt http://zokster.net/drupal/node/130#new

http://www.b92.net/sport/vesti.php?yyyy=2007&mm=07&dd=20&nav_id=256068 

Mostar

Sta  se desava sa DHCP lease?

Imamo tri kompjutera u stanu, svi su bili povezaani bez problema

do pre dve nedelje

sada samo jedan funkcionise

tri ista laptopa ali SBB prepoznaje samo jednog

kad ih zovem tehnicka sluzba kaze da je to nas problem

ali taj problem nemamo ni u jednom internet kafeu

ko jos u ovom trenutku ima vise kompjutera u kuci a samo jedan funkcionise?

lici mi na sengen vizu 

spajanje porodice

jel zna neko nesto o ovome?

tehnicka podrska ne prepoznaje problem

cevtrtka 7 avgusta je