Danas je u Londonu, izmučen rakom pankreasa, od plućne embolije umro Džon Lord. Bio je jedan od osnivača i autora kultnih pesama grupe Dip Parpl.

gost autor: ludipingvin

 

Vizuelni doživljaj počinje gotovo dokumentarno realističnim prikazom scene iz muzičkog studija. U ovoj sceni jedan od umetnika (Rizma) donosi flašu gaziranog napitka svom kolegi (Slovu) i ovaj drugi nakon ispijanja gutljaja napitka konstatuje da je flaša mućkana. Tu dolazi do kratkog i naizgled beznačajnog sukoba između dvojice prijatelja i saradnika.

silvi gilem je poslednja prava zvezda svetskog baleta.
glamurozna, svojeglava, očaravajuća,
tajanstvena, šik.

Ima već godina dana kako je žiri u sastavu: Darko Radović, Roberto Simon, Josep Acebillo, Kurt Puchinger, Dragan Đilas, Vladinir Lojanica i Milica Grozdanić, izabrao i proglasio dve jednakovredne Prve nagrade (videti u Att.) i dobiše ih, naravno po jednu, Branislav Redžić i Sou Fudžimoto, na konkursu za urbani lik beogradskog priobalja podno Kalemegdana, tamo oko Kapetanije i Beton hale. Nagrađena su dva projekta sasvim različita u svim aspektima koje arhitektura poznaje, mada je posao žirija da odluči, da stisne petlju i kaže ko je bolje rešio stvar a neodlučnost i svoje dileme nema pravo da ostavlja raspisivaču konkursa.

Koliko puta ste čuli da neko tvrdi da je nešto istina jer je to "video na televiziji", "pročitao u novinama»? Ovakve izjave dokaz su postojanja fetišizma činjenica, koji je najgori kada je medijski podržan, jer gradi lažnu sliku stvarnosti, lažne slike prošlosti i lažnu projekciju budućnosti.

Postoje različite teorije o uzrocima fetišizma u društvu, a jedna od najpoznatijih

 Džek Tramijel*: "Radimo za mase, a ne za klase!"

Kada je godine 1937, ozbiljni i uvaženi profesor Oksfordskog univerziteta Džon Ronald Rejel Tolkin objavio, posle više priloga iz filozofije, neobičan roman o patuljcima, džinovima, čarobnjacima, zmajevima i naravno, hobitima - "Hobit" ili "Tamo i natrag" - nije mogao ni da sanja da će vilinski svet osvojiti mašine budućnosti.

sasvim savršen trenutak

„(...) Okrenuo je glavu i samo za trenutak nije video univerzum položen na njegova pleća. Nosio je samog sebe, kolosalnog i masivnog, mali je Atlas očajnički pridržavao atlas sveta. Onda je vizijia nestala. (...) "  

Tiho nedeljno svitanje. Grad okupan suncem. Oštra bela svetlost. Golubovi

Francesc "Cesc" Fàbregas Soler za mene je bez dileme najbolji fudbaler koji trenutno igra fudbal. Jeste, dobri su Kaka, K. Ronalndo, Mesi, ..., ma ima ih dosta dobrih, ali Fabregas je tip igrača kakvi više skoro i da ne postoje, a dečko ima tek 20 godina.

Španac koji je glavni igrač Arsenala ponovo je večaras pokazao da njegova ekipa igra možda i najlepši fudbal u Evropi, a da su njegovi potezi prelepi. Tačni

Toliki broj vesti o najava ekonomske krize - dovodi do toga da se često pitam da li će to biti neki smak sveta. Kao i kretanja akcija na berzi, ili kao kretanje inflacije - i kod krize dosta toga zavisi od očekivanja ljudi. Ako ljudi očekuju smak sveta i da će im godina biti teška tako da će jedva preživeti onda neće kupovati nova kola (neće ni polovna), neće ići na letovanje, neće kupovati nove televizore, kompjutere, ići na koncerte, ili sl.. To znači da prodavci neće prodati kola, turističke agencije aranžmane, promoteri neće prodavati karte za koncerte, .... - što dovodi

 

Knigu 1984. čitao sam prvi put , kao obaveznu lektiru, u gimnaziji Aleksa Šantić u Mostaru.

Čujem, nisam siguran, da su gimaziji a i ulici u kojoj sam odrastao vratili ime Aleksa Šantić.

Nemam nikakav osećaj oko toga, niti moja gimnazija niti moja ulica više ne postoje.

 

 

 

Daklem tih davnih ranih sedamdesetih sam prvi put ćitao 1984. George-a Orwella.

Sve mi je tamo izgledalo facinatno I potpuna

Nacionalizam je, pre svega, paranoja.

Kolektivna i pojedinačna paranoja.

 

Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha, a iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te, prema tome, kolektivna paranoja i nije ništa drugo do zbir individualnih paranoja doveden do paroksizma.

Ako pojedinac, u okviru društvenog projekta, nije u stanju da se «izrazi», ili zato što mu taj društveni projekt ne ide na ruku, ne stimuliše ga kao  individuu, ili

 

Kada čujete za grčke Delfe verovatno vam prve na pamet padaju proročice kako obavijene gustim dimom sveća i opijata, u zamračenoj pećini duboko ispod površine zemlje, proriču sudbine prosjaka i kraljevića. Delfi su, ipak, bili i nešto više od toga, u čijem je centru doduše i dalje ostala magija, ali, za razliku od opšteuvreženog mišljenja, ne neka ezoterična ili mistična, već pre nekakva životna i realna.

Na prvi pogled, srpski žandarmi izgledaju kao nepopravljivi romantičari koji spasavaju damu u nevolji, u čijim očima naziremo suzne obrise administrativne granice sa Kosovom. Tako pripoveda dika žandarska - general Dikić - pesnik koji u sitne sate u zagušljivoj beogradskoj folkoteci na salveti sriče reči svoje rodoljubive koračnice i lepi ih, umesto novčanica, na znojavo čelo baje iz Amadeus benda...

Drugi layer priče je krstaški rat protiv nekrsta i poruka svima koji se u njoj prepoznaju: Ako se ne plašite boga, plašićete se Žandarmerije!

 

Ova zemlja ne može da se uspravi i upristoji jer je u znaku - nadimaka! MIŠKO (Mišković), MIŠA (Milan Beko) i CANE (Subotić) samo su vrh ledenog brega, na koji se nasukala moderna Srbija.

Sada se javnost može sablažnjavati milionima i milionima evra, uz pomoć kojih ratni profiteri vrše medjusobna prebijanja, tj. obračune! Djavo je došao po svoje! Ono što je rodjeno u švercu, kriminalu i prevari mora ovako da se okonča! Porazom civilizovanosti, zdravog razuma i nade u prosperitetnu budućnost!

PROLEĆE JE,  A JA ŽIVIM U SRBIJI!