Taman sam se lepo spremao da napišem članak o gledanosti emisija na televiziji, kad sam opet ničim izazvan gledao vesti. I imam šta da vidim.

Potpisali Gospoda građani Niša peticiju. Ništa neobično, da Gospoda građani Niša nisu pravili peticiju o tome da im ulica ne menja ime. Ne žele da im se ulica nazove po Šabanu Bajramoviću.

Krenula anketa, vidim neki čiča priča kako on nije nacionalista. Gledam starca, pomislim da se sigurno ulica zove Save Kovačevića, Mlade Partizanke ili je dobila ime po nekom bombašu koji je hrabro jurišao na nemačke bunkere. Posle

Danima razmišljam o tome. Petnaestak ljudi željnih normalnog života svoj kraj je pronašlo u reci pokušavajući da iz Srbije uđu u Mađarsku. Građani Srbije. Većinom deca.

Ne postavljam ja pitanje da li je u Srbiji trebao da se proglasi dan žalosti. Za mene bi to bila zloupotreba tuđe nesreće radi ostvarenja političkih ciljeva. Bilo bi to jadno i licemerno. Bar ja tako mislim.

Ali mogli su bar da imaju minut ćutanja u skupštini.

Mediji su mogli da posvete više pažnje ovoj tragediji, a ne da se ponašaju kao da se desilo nešto negde u svetu, hiljadama

There are bold climbers and there are old climbers, but there are no old bold climbers.

Na Pikes Peak smo krenuli manjevise kako je planirano, oko 4 sata ujutro, iz Boldera. Zgrada nam utonula u pretpraznicni san, jedino Uske jos dugo mrnjauce za nama, kao da smo ga zauvek ostavili.

Nakon dva sata voznje jos uvek pustim medjudrzavnim autoputem

У Београду је око 2:30 бомбардована зграда Генералштаба Војске Југославије, зграда савезне полиције, а пројектили НАТО-а погодили су и Врачар, густо насељени крај

   U nedelji pred nama od 5-11oktobra u Srbiji će se obeležiti Dečja nedelja.  Svi se slažu da je usvajanje Povelje o pravima deteta  prava stvar, i svi je se obično sete početkom oktobra, što je za svaku pohvalu,ali briga o deci i njihovim potrebama i pravima, postoji tokom čitave godine.

 Vekovima su odgajane generacije dece koja su odrastala bez Povelje, zaštićene ljubavlju i toplinom porodičnog doma, pravičnim autoritetom nastavnika,i

Signs
Signs are lost
Signs disappeared
Turn invisible
Got no sign
Somebody got busted
Got a face of stone
And a ghostwritten biography
Dogs start to run in,
Hungry for some food
Dogs start a-twitching
And they're looking at you
It was light
By five
Torn all apart
All in the name of democracy
He's hurt
He's dying
Claimed he was a terrorist
Claimed to avert a catastrophe
Someone should'a told him
That the buck stops here
No one ever said

Partizan je, noćas,  po sedmi put postao klupski prvak evrope u vaterpolu, nakon 35 godina odsustvovanja iz velikog finala.

Milionski vrijedan projekat, kluba iz okoline Đenove, osmišljen da do proslave  stogodišnjice kluba (2013.) postane najtrofejniji tim u Evropi, se razbio od nešto što je finansijski nemerljivo.

Vaterpolo škola Partizana je jedna INSTITUCIJA svijetskog kalibra, i ja  kao bivši vaterpolista imam prema njoj Oonoliki rispekt ...

Drago mi je da su moji novljani ( na obje strane)  na najbolji način  demonstrirali  šmek bokeške škole

2012. će se navršiti dvije decenije od objavljivanja ovog legendarnog debi albuma.

Obilježavanje ove obljetnice mi je odavno zacrtano u blogoprogramskim ciljevima. A da me niko nebi pretekao u toj nakani koristim prve dane tekuće godine ( u koju obljetncica, jelte, pada, iako je tačan datum objavljivanja  bio 10.Novembar) da ga i realizujem. No i to mi je moglo promaći u ovim lelujavim slavljeničkim danima da sinoć u klubu  nisu odvrnuli RATM-e do daske.

Natprirodno je samo naziv za ono što ostaje izvan našeg ograničenog poimanja prirode.

Negdje između naučnog i religijskog (odnosi se na velike svijetske religije) pogleda na svijet, nipodaštavana od prvog i proganjana od drugog (naročito od strane katoličke crkve), po rubninim područjima savremene civilizacije i dalje egzistira jedna drevna, tajanstvena, paganska, spiritualno-magijska vještina - šamanizam. Ili kako ju je nazvao Mirča Elijade - drevna tehnika ekstaze.

Mnogo volim ovu pjesmu. Odlučio sam se da baš  ona bude moj prvi prevodilački pokušaj. No, izgleda da je to bio prevelik zalogaj za mene. Ili barem pretvrd. Nije da ništa nisam uspio da uradim. Štaviše, imam dvije verzije prevoda (slobodni stih i djelimična rima, bez uključivanja prvog i zadnjeg stiha strofe u nju).

Možda su neke pjesme praktično neprevodive u smislu zadržavanja originalne strukture rimovanja, baš kao što su i neke diferencijalne jednačine analitički nerješive.

Insistiranje na tom zahtjevu  dovelo bi do drastičnog karikiranja i rogobaćenja smisla i duha originala. Pošto među blogerima ima onih visprenih sa riječima i stranim jezicima, ovom prilikom molim sve  koji se nađu sposobni da se nose sa prevođenjem ove elegične pjesme za pomoć .

Hvala.

Od onog bloga o mom (javnom) primanju na ritam mašinu, nisam se zaustavljao :)  Štaviše, zaglibio sam još dublje.

U proteklih nekol'ko dana, sklepah jednu omanju kolekciju rege uradaka. Tačnije njih 9.  Materijal taman za jedan klasičan album. 

No, da se ne zanesuvam previše. Ovo su više skice, grubo zabilježene trapave ideje. Al ima i interesantnih momenata. Dakle, da nedužim:

Greatings

Malo sam kupio fore i inspiracije po netu i evo nove stvari, takoreći stvarčice (1:45)....180bpm, freestylee reggae riddim, akordi Am, Em, D 

mislim da vrijedi posebni post 

Just Dub!

 Ovaj instrumental je upao preko reda u produkcijsku salu, usred započinjnja saradnje sa gavrosom na jednoj drugoj stvari.

Al taj "projekat" je metodičniji, traži više prolaza, traženja, sklapanja...u konačnici - vremena. 

 sama pjesma je posveta uvrnutoj rege stvari od Snakefingera, Kill The Great Raven,  mada nema nikakve zvučne asocijacije s originalom sem što povremeno koristi iste  akorde  i tempo :)