Kroz Beograd teku dve reke i on zato ima četiri obale, ali ga je već nekoliko decenija teško privesti njima, posebno tamo na desnu obalu Save i Dunava. Nikako da središnji deo grada dodirne reku, valjda zbog toga što je sa reka i obala odvajkada dolazilo neko zlo, neprijateljske vojske, poplave, podzemne vode, pa se otpor ka obalama utkao u biće ljudi. Primer kako prirodno okruženje generiše genetsku formu. Vekovima unazad tamo su se gradile fortifikacije, privremena pristaništa, pruge, magacini, industrija i ostali za to dragoceno gradsko mesto neprimereni objekti, pa ni nekoliko pokušaja u proteklim decenijama da se to promeni nije urodilo plodom. Ipak, sada je to jedan grad, i Stari Beograd i Novi Beograd i Zemun, a biće i Treći na levoj obali Dunava, prilike su se promenile, ali da bi se obale mogle gledati u oči i da bi zaista bile deo Beograda desna obala će morati da se promeni da bi se tu grad zaista spustio na reku i ogledao se u njoj.

Zanimljiva je priča o gospođi iz Kragujevca kojoj je skinuto sa bankovnog računa 80.000 dinara radi neplaćenih kazni za parkiranje po nalogu potražioca „Parking servisa“ zbog čega je ona bila jako nervozna i ljutita jer je navodno nisu o tom činu predhodno i na vreme obavestili. Akcenta je u njenom viđenju stvari na neobaveštavanju a krađu koju je izvršila, za te pare je parkirala svoj automobil bar nekoliko stotina puta, ne doživljava kao nešto loše i uopšte je nije stid da o tome javno protestvuje   

U novinama koje su to objavile naslov slučaja je „SKANDALOZNO, NE BIRAJU NAČIN DA NAPLATE KAZNE”.

Ruksak sam spakovala i odoh za Istru, treking, planinarenje i tako to, ujutro sam u Rijeci, pa onda Učka, Čičarija, Cres, Lošinj, Motovun, Grožnjan, tirlidutirlida:)

Srećan Prvi maj svima!

Smrt fašizmu, sloboda narodu.

U to ime, Adi Smolar:

Zagrljaj svima:)

 Ah, da, pre  neki dan, pokaže mi prijatelj u Sloveniji jedan odličan tekst o planinarskoj opremi i planinarenju uopšte, ono boliglava od uputstava, pa još pametno i duhovito, stiglo mu ko zna odakle, mailom. I čitam ja tekst, kad ono, naš Srđan Pajić pisao:)

Ih, kako sam

Kada se država, crkva, partija ili neka druga interesna zajednica poput čudorednog frizera obruše na brijanje, šišanje i farbanje onog što ljudi gledaju, slušaju i čitaju, zapravo je reč o strahu koji je još Napoleon sažeo u rečenici „ako bi pustio uzde štampi, ne bi se održao ni četiri meseca na vlasti".

A pošto su u strahu velike oči, opasnost vreba odasvud, pa i iz crtaća. Ukrajinska Nacionalna komisija za moral tvrdi da je Šrek sadista, Sunđer Bob gej, Teletabisi nenormalni, a japanski crtaći seksistički. Zato ih treba zabraniti, jer je, kako kažu, sve to deo šire zavere, odnosno "ciljani eksperiment velikih razmera na ukrajinskoj deci" kako bi postali "kriminalci i perverznjaci".

Traumwand syposium note: Geografija duše, smisao stvaralaštva, dva Beograda, konzerva i ključ

Dieterov poziv sam prihvatila bez razmišljanja. Čak i bez čitanja fajla u spajalici. Da, dolazim, radujem se... hvala na pozivu, hvala što misliš na mene.

U mailu je pisalo da je simpozijum u avgustu... tek u avgustu, tako sam

Ove sedmice uleme Islamske zajednice u Srbiji „apelovale su na  čovječanstvo“ zbog „velikog pritiska vlasti i beogradskih medija“. Apel je objavio samo jedan od devet beogradskih dnevnika. 

Uleme tvrde da je „po nalogu dijela državne vlasti i lokalnog diktatora Sulejmana Ugljanina, nekoliko imama, koji su saradnici obavještajnih službi 2. oktobra u kafani u Novom Pazaru smijenilo legitimne organe Islamske zajednice u Srbiji i formiralo Islamsku zajednicu Srbije. Plaćene imame predvodi Adem Zilkić, dugogodišnji saradnik obavještajnih struktura. Smeta im što održavamo

Danas je zvanično počeo upis za besplatne akcije javnih preduzeća.. Među građanima koji su to pravo iskoristili već prvog dana bio je i ministar Mlađan Dinkić, koji je svoju ideju o podeli besplatnih akcija uspeo da progura unutar Vlade Srbije. Radikali, naravno, nisu propustili ni ovu priliku da naprave svoj performans.. Drali su se "lopovi, lopovi", a onda brže bolje stali u red da se i oni upišu...

Poslednja rečenica Stojana Cerovića objavljena u "Vremenu" od 30. decembra 2004, pisana je u bolesničkoj postelji u Parizu. Ona glasi: "Uostalom, zar zaista nekoga treba ubeđivati u to da život treba da se nastavi?"

Istina je da ne možeš nekog ubediti da život treba da se nastavi jer ako to ne razume onda se ne vredi ni truditi. Međutim šta raditi u ovako glupoj situaciji.

".... Solanin

U šestom razredu sam krenuo u Arhimedes, školu matematike. Bila je to jesen 96te, a uskoro su počeli studentski protesti. Neke časove smo gubili, neke preskakali i nikako nismo mogli da se fokusiramo na matematiku. Razmišljali smo kako da zbog gužve odemo posle kući ili kako da se priključimo u šetnju,... Možda su neki i uspevali da misle o matematici, ali dečko koji

Prvi eksperiment je počeo pre osam godina, a zvali smo ga Astronomija, časopis za popularizaciju nauke. Između ostalog on je trebalo da pokaže da li je Srbija spremna i sposobna da izdržava jedan takav časopis, da li u Srbiji postoji dovoljan broj onih koje naučne teme popularno predstavljene toliko interesuju da će izdvojiti

Gledano u procentima Antarktik je kontinent nauke. Od oko hiljadu ljudi koji na njemu žive manje - više stalno gotovo svi su naučnici.

 

Sredinom decembra 1957. godine, u beskrajnom belom bespuću Antarktika, preko hiljadu kilometara od najbliže obale, jedna sovjetska ekspedicija je na pogodnom mestu istovarila tone alata, građevinskog materijala, naučne opreme i hrane, podigla

Tražeći neke fajle na kompjuteru danas, naleteh na ovo. Napisano pre jedno dve godine, ali u meni dira iste žice.

Izgleda da Jutjub opet ne radi u telu texta, pa cu Muziku staViti u prvi komentar. 

---------------------------

 

Pre par dana šetao sam svoju redovnu dnevnu turu od 5 kilometara uz more i razmišljao o Mikeleovom blogu o borama.

I ja volim svoje bore, ali još više volim svoje ožiljke. I nakupilo ih se hvala Bogu u svim ovim godinama.

I onda BUUUUM : Iz dubina mog Ipoda i daljina prošlosti kroz tanke bele

 

 

Putujući Amerikom na sve strane sam vidio simbole koji danas obilježavaju istoriju i napredak ove zemlje, poduhvati u kojima su ljudi pobijeđivali prirodu i često ono najteže - sami sebe...

    

    Tri sata leta od Atlante do Phoenixa prekratio sam filmom The Express, snimljenom po istinitoj priči o životu Ernie Davis-a, prvog velikog crnog igrača američkog fudbala.

Talentovani mladi sportista je sa navršene dvadeset tri godine umro od leukemije.

Na sahrani je pročitan telegram Predsjednika