ASTRONOMSKI MAGAZIN - Eksperiment broj 2

Prvi eksperiment je počeo pre osam godina, a zvali smo ga Astronomija, časopis za popularizaciju nauke. Između ostalog on je trebalo da pokaže da li je Srbija spremna i sposobna da izdržava jedan takav časopis, da li u Srbiji postoji dovoljan broj onih koje naučne teme popularno predstavljene toliko interesuju da će izdvojiti dva evra da kupe časopis. Ekspreriment je pokazao da skoro postoji. Časopis je mogao da izlazi pod uslovom da svi, izuzev štamparije, rade besplatno. Da redakcija radi besplatno, da autori članaka rade besplatno itd. Kada je takav volonterski rad u tolikom intenzitetu (u proseku osam sati dnevno, sedam dana u nedelji, cele godine, bukvalno) prešao granicu zdravog razuma, časopis se 2009-te godine ugasio. Bila je to Međunarodna godina astronomije i negde će već ostati zabeleženo da je Srbija ostala bez dobrog časopisa baš onda kada je bilo logično da smogne snage i pomogne ga.

Ove godine, nakon višemesečnih dogovora, ocena i procena, 31. januara iz štampe je izašao novi časopis za popularizaciju astronomije i drugih, srodnih nauka. Dobio je ime Astronomski magazin. Tako je počeo eksperiment broj 2. On će, pre ili kasnije pokazati da li se u svesti naših građana i u stavovima državnih organa nešto promenilo. Država govori o jasnoj i čvrstoj nameri da budući razvoj društva zasniva na nauci, pa da će i u popularizaciju nauke uložiti desetine miliona evra. Samo zgrada na N. Beogradu koja se planira u tu svrhu košta će 20 miliona evra. Za ISP se izdvaja sedam miliona evra, a gde je ostalo.

Dakle, nešto se menja (pa ne bi valda država lagala, je li). Ali da ostavimo sad državu, jer, na kraju krajeva u demokratskom društvu ipak sve konačno zavisi od naroda.

Koliko je našem narodu stalo do nauke? Pa, budimo realni, malo. Gotovo pa ni malo. Ali, opet, svake godine iz tog naroda izađe generacija potencijalnih naučnika od kojih neki to i postanu. A ima i onih kojima je obrazovanja uvek malo pa idu po prestižnim univerzitetima sveta i skupljaju ga. Takvi zaista zaslužuju divljenje.

Evo jednog članka iz novog časopisa. Pisala ga je naša mlada naučnica dr Ivana Gađanski koja se trenutno nalazi u SAD na stručnom usavršavanju.

GFAJ-1 menja shvatanje života!

Otkriće bakterije koja koristi arsen umesto fosfora menja ceo koncept o biohemijskim kriterijumima za razvoj živih bića

Naučnici iz NASA-inog instituta za astrobiologiju otkrili su bakteriju koja raste i razmnožava se koristeći toksični arsen. Ovaj nesvakidašnji mikroorganizam, označen kao soj GFAJ-1, pronađen je u jezeru Mono u Kaliforniji i pripada grupi Gamaproteobakterija. Ovoj klasi gram-negativnih bakterija pripadaju i poznati sojevi Escherichia coli, Salmonella, Pseudomonas, kao i bakterije izazivači kuge i kolere. Međutim, ovaj specifični soj GFAJ-1 se, po svojim biohemijskim karakteristikama, razlikuje od svih do sada poznatih živih bića na Zemlji.

Naime, ugljenik, azot, kiseonik, fosfor i sumpor su osnovni elementi koji učestvuju u strukturi apsolutno svih, do sada poznatih, živih bića. Fosfor je deo molekula DNK i RNK, preko kojih se prenose genetičke informacije. Fosfor takođe ulazi u sastav ATP-a (adenozin-trifosfata), jednog od najvažnijih molekula u energetskom metabolizmu ćelije. Fosfor se nalazi i u fosfolipidima koji učestvuju u gradji ćelijske membrane. Na osnovu ovih činjenica, do sada su naučnici smatrali da bi tek otkriće svih ovih elemenata, bilo gde drugde u solarnom sistemu, moglo da ukaže na postojanje ekstraterestrijalnog života.

Međutim, posle otkrića bakterije GFAJ-1 nema više osnove za za ovakvu hipotezu da treba tragati samo i isključivo za ovim elementima. Ova bakterija pokazuje da i drugi elementi, u ovom slucaju arsen, mogu učestvovati u izgradnji osnovnih biomolekula. Otkriće alternativnog biohemijskog puta koji ova bakterija koristi ne samo što će promeniti stav prema potencijalnom otkriću živih bića van Zemlje, već menja i fundamentalno shvatanje života na planeti Zemlji.

Bakterija GFAJ-1 iz kalifornijskog jezera Mono, koristi arsen u svim procesima u kojima kod drugih živih bića učestvuje fosfor! To znači da je kod ove bakterije arsen inkorporiran u genetičku strukturu, kao i u proteine i ćelijsku membranu, što se do sada smatralo za nemoguće.

Postavlja se logično pitanje: Ako nešto tako neočekivano može da postoji na Zemlji, ko zna šta sve možemo očekivati u ekstraterestrijalnim uslovima? Ovo otkriće daje novu dimenziju svim potragama za životom van Zemlje, dimenziju koja je do sada postojala samo u naučno-fantastičnim romanima. Mogućnost da živa bića mogu da postoje i nezavisno od elemenata koji su dosada smatrani neophodnim, kao što je fosfor.

Međutim, ne treba zaboraviti da postoje i mnogi drugi neophodni uslovi za postojanje života. Potrebna je voda, potreban je ugljenik, azot, potrebno je da se formiraju makromolekuli koji mogu da se samo-replikuju, kao što su RNK i zatim DNK, da se formiraju membrane, da se formiraju mehanizmi za oslobađanje i skladištenje energije, da nabrojimo samo neke od najvažnijih.

Moje lično mišljenje je da otkriće NASA-inih astrobiologa treba uzeti pre svega kao jedan od koraka ka boljem razumevanju života na Zemlji, a tek onda kao razlog za oduševljavanje nad možda povećanom verovatnoćom pronalaženja živih bića van Zemlje. U svakom slučaju, ovo otkriće nesvakidašnje bakterije u jednom jezeru na Zemlji, ne može se nikako uzimati kao dokaz za postojanje života van Zemlje, ma koliko da se biohemija ove bakterije razlikuje od svih drugih, do sada poznatih, živih bića.

*********

Inače, ukoliko nekog interesuju i drugi članci časopisa moraće da skokne do sajta www.astronomija.co.rs jer se časopis neće prodavati na kioscima.