Svako od nas ima različit skup  kriterijuma  i polaznih repera na osnovu  kojih procenjuje u kom se pravcu  Srbija kreće. Kolektivni  društveni i politički akteri, takođe, na različite načine i iz različith perspektiva skuplju činjenice i utiske na osnovu kojih daju izjave i procene, pišu izveštaje ili daju predizborna obećanja. U blogosferi ili na forumima  teško je naći dva komentatora koji imaju zajednički stav o široj slici o situaciji u kojoj se Srbija nalazi, kuda se i zašto kreće, te  kuda bi po njima trebalo  da se kreće, kojom dinamikom i  po koju cenu.

koliko puta ste , slušajući , gledajući , možda i osetili – u prolazu :

vole se , ali nisu . ?

bili besni & tužni : kako to ? zar nije da :

Ljubav pobeđuje .

sve . ? 

___________________________________

Mi čuvamo Ljubav

ili

Otvaraju se vrata i ulazim u prostor koji ne poznajem

Boravim u njemu neko vreme. Lagano se privikavam

Strah me je da odem – umislivši da neću umeti da se vratim

Znam. Da treba da sačekam

Boli me leva ruka, ali nastavljam da pišem.

siva mirisavost i beli oblak.

nije dobro: kada prolazi ono što voli

nije dobro. ali voli zahvalnost koja nastane. do sledećeg trenutka voljenog to je dobar tepih. proviruju zvezde.

........ odnese joj voda reči. ne kucaj dok gledaš u lokvanje: ko je još video da se može otvoriti nešto lepše.......................................................

Udari groma, nečujno prislonjeni uz ušnu školjku..

Dlan u rotaciji ka vrhovima prstiju..

Nesagledivost ideje o telu kao savršenstvu i izazovu..

Krug se piše beskonačno*

Muzika u službi putanje ka sledećem koraku..

Praksa bez teorije i teorija od svile..

Da li imaš ikoga sa kim možeš da budeš to što jesi?

Nemam.

Pa, kako ti je?

Mrzim zimu. Mrzim leto. Ja bih nešto između, niti mnogo vruće, niti mnogo hladno. Ako može za poneti. Sneg i hladnoća me nimalo nisu obradovali, ali na svu sreću nije potrajalo. Zato sam iskoristio ovaj polu topli period da malo prošetam. Volim da prošetam Tašmajdanskim parkom i da uživam u zelenilu. Šetao sam se polako, nogu pre nogu i uživao u svakom koraku. Kad u jednom trenutku iz žbuna iskoči razbojnik.

- Iju, silovanje, ciknuh glasno.

- Nije bre silovanje, reče razbojnik.

- Što? Šta mi fali? Šta ti hoćeš da kažeš?!, rekoh uvređeno.

- Ćut bre, derpe. Ovo je pljačka. Daj tu Louis Vuittone tašnu.

- Šta si rek'o? Louis Vuittone?

Te reči su u meni izazvale neverovatan bes. Toliki bes da sam razbojniku raspalio takvu šamarčinu, da nije znao šta ga je snašlo.

- Louis Vuittone!!! Stoko jedna neobrazovana. Ovo je Gucci tašna. Kakav si ti to razbojnik kad ne znaš da razlikuješ tašne. Ti si sramota za svoju profesiju. Hajde sad marš odavde da te moje oči više ne vide i da se vratiš tek kada naučiš šta je Gucci, a šta je Vuittone. Marš.

Razbojnik se pribrao od šamarčine i počeo da beži držeći se za obraz.

- I sledeći put kad te uhvatim da kradeš tašne, da si naučio da ih razlikuješ. Jel jasno?! - dovikivao sam za njim i pretio kažiprstom.

Upropastio mi je šetnju. U kakvoj mi to državi živimo kad ni razbojnici ne umeju da razlikuju Gucci od Vuittona. Strašno, apsolutno smo propali kao društvo. I mi hoćemo u EU?!

Protiv aleksandraz92 sbog toga sto zaposljava male zabice na crno i ne obezbedjuje im adekvatno zastitu na radi iz kog razloga iste smrtno stradaju a da pri tom gore pomenuti ni ne servira res zablje batake, vec se zrtva istopi zajedno sa modemom na kom je obavljala radne zadatke. Takodje ne isplacuje porodici res pecene i osusene zabe nadoknadu zbog smrti clana bare.

Predlazem da ovaj blogosud okrivljenog primerno kazni i nalozi mu da sve zabice koje rade kod njega prijavi nadleznom organu tj nama i iz momenta, i obezbedi im adekvatnu