Ovaj snimak se nedavno pojavio na netu pa sam ga ja iskopirao na svoj youtube nalog da se ne desi da nestane kad je najzanimljivije. Na snimku vidimo dvojicu tipova koji se prvo svađaju u kolima i nešto što liči na tuču a po izlasku iz auta postaje nam jasno da je pravi fajt po sredi. I to je sa youtube aspekta normalno.

Sa mog aspekta nije normalno. Radnici su po nekom mom uverenju u automobilu zastava 101 u vlasništvu nekog javnog preduzeća, vozač, osim što je siledžija upravlja pijan i skreće u ulicu u kojoj se odmah tu na ćošku nalazi pkola "Ratko Vukićević".

Pre pola godine Nišom se pronela čaršijska priča da su neki tipovi pratili komandanta žandarmerije. Kad je nastalo stani pani, odnosno kada su dotičnoj gospodi zalepljene face za asfalt, pored ličnih karti povadili su službene legitimacije. Kažu abrovi da je general Bata Dikić bio i praćen i prisluškivan. Čitali smo u Blicu kasnije koji se poziva na neimenovane izvore da je u stvari general Dikić prisluškivao kolege ma kako to suludo zvučalo. Ministar policije je kasnije dao zvaničnu izjavu da nije bilo prisluškivanja. Šuškalo se po medijima, da se u direktoratu policije mutilo sa antidatiranim nalozima za praćenje Dikića a to niko nije demantovao.

Ovih dana je objavljeno u Blicu da se maltene ponovo formira JSO pri žandarmeriji. Nova jedinica, kako kaže glasilo koje se razume u spinovanje, će brojati 600 ljudi koji su svi listom Legijini saborci i da neće biti ni jedne jedinice koja će moći da im se suprostavi.

Ovaj tekst će govoriti o društvenoj odgovornosti i uticaju društvenih mreža na oflajn medije i svest ljudi. Kada sam pre par nedelja preko tvitera pokrenuo akciju o podizanju svesti ljudi da je prekomerna količina unešenog joda potencionalno štetna (baš kao i premalo joda) nisam bio potpuno siguran koliki ću "dobac" da imam. Pokazalo se da tviter i u Srbiji može da dobaci do mnogo hiljada ljudi a i da se prelije na pisane i elektronske medije.

Pre par meseci presreo sam razgovor između moje majke i jedne moje tetke koja priča kako je teča veoma loše i kako je za sve kriv jod. Mnogo joda

U poslednje vreme, u Švajcarskoj se pojavljuje čudan pokret koji se najpre javio u Francuskoj još početkom devedesetih, a prisutan je i u Kanadi, Španiji, Engleskoj, Austriji, SAD, Nemačkoj, Italiji, Belgiji i drugim zemljama. Radi se o Frontu za oslobadjanje baštenskih patuljaka! Prvi 'napadi' ovog oslobodilačkog pokreta javili su se nedavno u okolini Friburga a, evo, pojavili su se i u kantonu Vo - u okolini Lozane.

april 2006.

Ovo je prvi od tri teksta kojima ću pokušati da predstavim ovu azijsku zemlju. Radio sam ih na osnovu podataka sa raznih strana, kao i ličnih zapažanja tokom dvanaestodnevnog boravka. U narednim nastavcima imaćete priliku da čitate o nekim mestima i načinu života u Bangladešu. Potrudiću se da što pre postavim na Net i album mojih fotografija.

Bangladeš je jedna od zemalja u Aziji o kojima se malo zna. Mada nije tako poznata kao Nepal ili Indija, ova zemlja ima svoje zanimljivosti koje zovu na otkrivanje.

Domaćini kažu da je to zemlja

Ponukan prethodnim blogom, nisam mogao da ovo ne napišem

Od kada se bakćem po Evropama, imam problem sa "pravom" kafom. Ovoliko godina konzumiranja crnog gustog napitka koji zovemo "turska kafa" (nije tačno da ga turci zovu "srpska kafa"), dovelo me je do toga da su mi druge kafe (sa izuzetkom espresa) prilično bljutave. Što bi se reklo: kao da je crnac oprao noge! Kada počnem da pijem uobičajenu mi u kancelariji filterušu, stomak mi traži nešto jače i počinjem da se nalivam, tako da u toku dana popijem i po litar i onda sam sebe podsećam

Proučavajući jednu vrstu mušica (one male, što se okupe oko voća čim odstoji koji sat i počne da odiše - kažu da na njima vrše genetska istraživanja već više od jednog veka), naučnici iz Lozane utvrdili su vezu izmedju ćelija njihovog nervnog sistema i seksualne skonosti. Istraživački tim je čak uspeo da promeni ponašanje mušica menjajući gene u njihovom nervnom sistemu.

Po studiji koja će biti objavljena u časopisu Nature Neuroscience u januaru, pojedine ćelije mozga odredjuju seksualni izbor ovih muva. Radeći u saradnji sa kolegama sa Ilinois univerziteta u Čikagu i onog u Dižonu, naučnici su vršili promene na genima u nervnom sistemu mušica muškog pola heteroseksualnog opredeljenja. Promena nivoa glutamata u pojedinim ćelijama, izmenila im je sklonost tako da su počeli da se zanimaju za druge muške muve. Rukovodilac projekta, Jael Grožan, planira da svoja istraživanja nastavi na sisarima, pa čak i na ljudima, jer želi da pokuša da razjasni homoseksualno ponašanje.

Za ovo bi i kod Žarka na maloj maturi pali!

Za očekivanje je da priučeni sportski komentatori, koji kao preporuku za posao donose potvrdu o dužini sedenja u kladionicama, ne znaju pravopis. Ali nisam očekivao ovako neznanje nekoga ko se bavi kulturom. Bruka jedna!

EDIT: Redakcije kulture našla jednu grešku!!! (Bilo bi dobro da nađu i drugu)

(prenosim delove teksta sa web stranice cnsnews.com)

Globalna komisija za HIV i zakone Ujedinjenih Naroda predlaže svim zemljama u svetu da ukinu ""kaznene" zakone koji sankcionišu prostituciju - drugim rečima "sporazumni seksualni rad odraslih" - kao i da dozvole slobodnu upotrebu ubrizgavajućih droga, sve u cilju borbe protiv epidemije HIV-a. Takođe, zahteva se razlikovanje trgovine ljjudima za seksualne usluge i prostitucije.

"Pored odgovora koji je sam po sebi očigledan - da je to svakako interes nacionalnih i međunarodnih političkih i ekonomskih kasti - dodajmo da nepodnošljiva bliskost Miloševićevog političkog projekta izgradnje suverene države Srbije i Đinđićevog ranog filozofskog projekta suverenosti pravne države, upućuje samo na to da su sve ostalo nijanse. Nijanse koje danas nalazimo između Tadića i Nikolića bile su nekada nijanse između Miloševića i Draškovića, nešto kasnije između Đinđića i Koštunice ili, u nekim "drugim kontekstima", nijanse između Gerharda Schrödera i Angele Merkel, ili između Georgea Busha (I ili II) i Billa Clintona. Sve te nijanse pronalazićemo i u budućnosti, sve dok ultimativni okvir politike bude okvir suverene liberalno-demokratske države. Jer, sve te nijanse i figure razlike (dva), uvek u poslednjoj instanci završavaju u (jednom) dominantne državne ideologije."

Edi je ponovo sa nama!

Blogeri di ste? 

Beograđani kažu da je Beograd njihov grad pa se  može zaključiti da oni, izgovarajući to, misle da su vlasnici grada, što nadalje podrazumeva, ili bi trebalo, da prihvataju prava i obaveze koji iz toga slede. U stvarnosti i pored uverenja o posedovanju, oko tog vlasništva vlada konfuzija i nerazumevanje. Izgleda da Beograđani to "naš" shvataju pre svega samo u granicama svoga stana, a sve okolo, pa i stepenište kojim se do tog stana dospeva, ne doživljavaju kao deo svojine i zato ne osećaju niti snose nikakvu odgovornost ni obavezu, jer ako nije "naše" postoji neko,