Ima već godina dana kako je žiri u sastavu: Darko Radović, Roberto Simon, Josep Acebillo, Kurt Puchinger, Dragan Đilas, Vladinir Lojanica i Milica Grozdanić, izabrao i proglasio dve jednakovredne Prve nagrade (videti u Att.) i dobiše ih, naravno po jednu, Branislav Redžić i Sou Fudžimoto, na konkursu za urbani lik beogradskog priobalja podno Kalemegdana, tamo oko Kapetanije i Beton hale. Nagrađena su dva projekta sasvim različita u svim aspektima koje arhitektura poznaje, mada je posao žirija da odluči, da stisne petlju i kaže ko je bolje rešio stvar a neodlučnost i svoje dileme nema pravo da ostavlja raspisivaču konkursa.

Hrvatski predsednik Ivo Josipović na klaviru je odsvirao nekoliko kompozicija okupljenim zvanicama u zgradi Vlade Republike Srpske, među kojima je bila i pesma "Moj galebe". Predsednik Vlade RS Milord Dodik je posetu hrvatskog predsednika ocenio veoma uspešnom, pišu banjalučke Nezavisne novine.

:)

Mnogo mi se dopala ova vest, istrgnuta iz konteksta Josipovićeve posete Dodiku. Ima finu poruku, ok, ne baš da sad svi političari moraju da nauče da sviraju klavir, al da treba da nauče da komuniciraju na pozitivan način,  pod obavezno.

#4 UPDATE, St Pierre beats Hardy @ UFC111 Welterweight champion Georges St Pierre je odbranio titulu u okršaju sa izazivačem Dan Hardy-em pobedivši na poene (avg 50:44). Dominirao je u svih pet rundi prvenstveno u parteru, a Hardy je parirao koliko je mogao i znao. GSP je nametnuo borbu u parteru, deset puta je oborio Hardy-a tokom meča, i time potpuno onemogućio protivničke  stand-up napade.

Hardy je u odnosu na predhodne GSP-eve izazivače prikazao daleko više sposobnosti i kuraži u oktagonu. Dva puta je izbegao rvačke zahvate koji vode predaji, i ostao je ravnopravan borac do samog kraja onemogućivši GSP da spektakularno trijumfuje.

Narodi su činili velika zla jedno prema drugome – sto miliona ljudskih bića je  ubijeno u ratovima prošlog veka. U četiri rata Srbije u poslednjoj deceniji 20. veka približno 130.000 ljudi je ubijeno. Ciklusi nasilja i osvete su beskrajni.

Neću govoriti o oproštaju u verskom smislu. Etika i religija se ne mogu identifikovati. Takođe, biti moralan nije isto što i povinovati se zakonu.

Etika znači stalno preispitivanje vlastitih moralnih uverenja i moralnog ponašanja.

Opraštanje započinje sećanjem, moralnom prosudbom šta su zlo i nepravda i traženjem

Grafikon, koji je pred vama je pokušaj da se na šematski i zanimljiv način prikaže politička scena Crne Gore na početku 2010. godine. Stranke su klasifikone u skladu sa svojim ideološkom opredeljenjima, ali i delovanju. Indikativno je da se nijedna referentna stranka ne nalazi iznad gornje vodoravne linije,

Dinar je potcenjen prema evru 40,6% prema Big Mek indeksu. Naime, nedavno objavljeni Big Mek indeks britanskog nedeljnika "Ekonomist" (koji datira još iz 1986) pokazuje, na osnovu cena popularnog sendviča (hamburgera), koliko su pojedine valute precenjene ili potcenjene prema dolaru. Naime, polazi se od toga da budući da Big Mek inkorporira cene roba ali i usluga da je samim tim on dobra aproksimacija ukupnih cena (što naravno nije uvek slučaj).

Prema najvnovijim računicama (http://economix.blogs.nytimes.com/2010/07/23/the-big-mac-index-2/) evro je precenjen prema dolaru za 16%,

 Tekst trenutno nedostupan.

 

Ovih dana mogli smo čuti iz Ministarstva dijaspore da je broj pripadnika srpske nacije u regiji 2,1 milion. Ovde, naravno, nije uračunata srpska dijaspora diljem, pre svega, Zapadne Evrope i Angloamerike čiji broj nije lako proceniti, ali koji bi se mogao kretati (uključujući i sve ostale zemlje na svetu) od 2 do 2,2 miliona, dok se procene od 2,2 do 4 miliona srpskih iseljenika ne čine pouzdanim (valja imati u vidu da je jako teško definisati šta je zapravo Srbin u dijaspori; da li to onaj koji ima naše ime i prezime, ide u pravoslavnu crkvu, govori naš jezik ili ga samo delimično

Opet su se malo zategnuli odnosi između Crne Gore i Srbije kada je Vlada Crne Gore demaršom reagovala na novu strategiju Srbije o Srbima u regionu i dijaspori. Sporan je bio deo o konstitutivnosti Srba u Crnoj Gori, jer bi to narušilo građanski koncept te države (nema većinskih i manjinskih naroda: faktički svi su konstituensi), po tumačenju vlasti u Crnoj Gori. Vlast u Beogradu je po, svemu sudeći, reagovala oportuno minimalno menjajući strategiju da bi izašla u susret vlasti u Podgorici (možda i na zahtev nekih zapadnih zemalja) pokušavajući da joj ne dozvoli da istrumentalizuje

Svaka revizija GDP (BDP-a) u Srbiji poslednjih skoro deceniju smanji njego rast i apsolutni nivo. Ovoga puta je to samo bilo malo mnogo da se javnost ne bi uskomešala. Naime, autori MAT-a su pre pet-šest dana saopštili da je sve ono što smo u toku 2009. (ali i 2008. i 2007. godine) stvorili znatno skromnije nego što se mislilo. Po njihovoj računici pad Bruto domaćeg proizvoda u 2009. iznosio je 6,2% (RZS stidljivo iznosi procenu o smanjenju od 3,9%, posle 3,5% i prvobitnih 3,1%). Istina, stvar ipak nije grom iz vedra neba, jer su ekonomisti sumnjali u procene Zavoda za statistiku. Npr.

autor teksta je Nikola Jovanović, saradnik Centra za novu politiku i urednik Izazova evropskih integracija

Put Srbije u Evropsku uniju i dalje je posut trnjem i političkim minima, pa se retko raspravlja o nečemu što je glavna posledica evropske integracije : kompletnoj promeni pravnog sistema, koja bi se čak mogla nazvati pravnom revolucijom. Naime, država kandidat u toku procesa pristupanja mora inkorporirati u svoj pravni sistem sve propise koje je EU proizvela od svog nastanka (za nas preko 12.000 relevantnih propisa), kako bi u momentu pristupanja imala ista prava i obeveze

Ako je suditi po poslednjim govorima Angele Merkel i Nikole Sarkozija u petak, odnosno četvrtak, koji se praktično svode na poziv na brzu akciju za promene Lisabonskog sporazuma u pravcu ''više Evrope'' sudbina evra postaje manje neizvesna, nego što se to činilo samo par dana ranije. I evropska (i globalna) finansijska tržišta su snažnim rastom poslednjih dana potvrdila tako nešto. Pitanje, koje ipak ostaje je šta ako dogovora ne bude. Izlazak nekih zemalja iz evrozone ili pak raspad iste doveo bi depozitare ili vlasnike evro-keša i situaciju da države koje bi povratile svoje valute, odnosno njihove banke, budu one od kojih će potraživati iznose ispisane na banknotama, sada denominirane u novim, starim valutama (to je inverzna logika, od one 2002, odnosno 1999). Ako logiciramo dalje to znači da bi svaki vlasnik 100 evra nešto preko 2 evra potraživao od centralne banke Grčke, blizu po 2 evra od Portugala i Irske, 17 evra od Italije, 21 evro od Francuske, 27 evra od Nemačke, blizu 7 evra od Holandije, preko 11 evra od Španije....

Autor: Davor Džalto

Situacija u Evropi danas je veoma dinamična, složena, zanimljiva i zabrinjavajuća.

Period mira, stabilnosti i prosperiteta, što sve jesu ideje u osnovi Evropske Unije, danas je, čini se, bar privremeno prošlost za najveći broj zemalja kontinenta.

Veoma je teško razaznati tokove i značenje istorijskih događaja u trenutku u kome se dešavaju. Smisao stvari se obično vidi samo iz budućnosti, kada smo u stanju da sagledamo ono do čega su određeni događaji doveli, ukoliko pri tome ne zaboravimo same te događaje i njihov kontekst.

Predizborni plakati – prilika za uništavanje (ono malo) estetike gradova

Autor: dr Davor Džalto

Počele su predizborne kampanje.

Izbori su, sami po sebi, u svim društvima koja gaje tradiciju predstavničke demokratije, pozitivna stvar i prilika da „public opinion“ utiče na „public policy“. Ostavljajući ovom prilikom po strani probleme sa kojima se suočava savremena demokratija (o tome videti: D.Dž., „Kriza demokratije?“, u: Pravoslavlje 1080, 28-31) u ovom tekstu ću se fokusirati na jedan drugi problem, problem predizborne (anti)estetike koja se ogleda u predizbornim plakatima i načinima njihovog prezentovanja javnosti.

Predsednik skupštine Republike Srpske nedavno je rekao da političko Sarajevo ne pokazuje preveliki interes za funkcionisanje zajedničkih institucija BIH. Po njemu vlast u Federaciji BIH se koncentrisala na svoj entitet. Da li je ovo samo politička poruka ili dobar opis trenutnog stanja? Pokušajmo da odgovorimo na ovo pitanje tretirajući relevantne ekonomske pokazatelje, jer je bitan deo priče - novac.
Po dostupnim podacima o budžetima za 2010. udeo potrošnje na nivou Unije (države) BiH u GDP RS iznosio je 7% (misli se na trećinski udeo potrošnje Unije BiH), dok je udeo u javnoj potrošnji (konsolidovanim budžetskim rashodima) RS iznosio 17%. Ovde treba pomenuti da se dobar deo tih para vraća u RS kroz plate službenika iz RS, budući da praktično polovina budžeta Unije BH ide na plate. Međutim, zaposleni iz RS čine ipak daleko manji udeo od trećinskog, koliko je približno njihov udeo u GDP i populaciji BIH.