Pre čitanja ( prolog ):

Ja, bloger omega68 pod punom blogerskom odgovornošću izjavljujem da mi nije namera da bilo šta ili za bilo čiji račun spinujem, učitavam a bogami ni da navodim vodu na neku vodenicu.Možda nisam dostojan teme ali je to ipak bilo jače od mene.

Ovo je samo moje viđenje...

Članak u novinama je počinjao:

Tek izašli roman Vuka Draškovića „Doktor Aron“ (izdavač „Srpska reč“) biće veliko iznenađenje

1.

A gde su NAŠI novci?...

... kada već cepidlačimo

2.

što si kupovao ako nemaš pare da počneš proizvodnju?

Siti možda ne razumeju.Neki ljudi , PROTIVNO ZAKONU , godinama ne primaju ni dinar.

3. 

šta da rade obični radnici koji su pošteno radili?

Šta je najveći ( znam da je najmanji ali mi ovo nekako uvek bilo logičnije ) zajednički činilac rukometu i politici danas i ovde?

Svakom dobronamernom pojedincu je to kristalno jasno.

''Ovde svi muvu'', rekao je jednom davno završavajući svoj govor radnik, pregalac u plavom , radničkom mantilu na sastanku radničkog saveta u firmi mog ćaleta.

Svi su smejali tom iskrivljenom izgovoru glagola koji je trebao da označi leva ruka desni džep stanje u radnoj organizaciji.

Кога је она спојила, тог није могла да раздвоји ни економска криза, ни пост-трауматски стресни синдром, жеља да се проба све уочи доласка Нибиру, нити зла ташта...

Trešnje, prve, u krošnji, osunčane, raduju se ugledavši razbujali svet oko sebe...

Tokom prepodneva sam nekolicinu osoba iz bliskog vidokruga, pa i neke koje jedva poznajem, zatekao rečenicom: "Da ti pokažem nešto .." - istovremeno okrećući displej kamere i približavajući ga, kako bi moglo da se vidi ono što je na njemu. Skoro svi su reagovali na istovetan način. U prvom trenutku lljubopitljivost, uz onu obaveznu, malu dozu opreza, a onda bi usledila spontana, skoro dečja ozarenost:

"Hej..! Odakle ti..?!

Skoro da i ne pamtim sličnu vest. Političar se povukao iz politike! Ili se to kod braće Hrvata nešto zanimljivo dešava u poimanju politike i političke karijere...

Kakvo je stanje po tom pitanju u Srbiji? Sve nešto imam utisak da će se nešto slično malo teže desiti! To, da se "lomi preko kolena", kod nas jednostavno ne biva. Ovde su ljudi u politici odgovorni i nipošto ne bi lišili narod svojih usluga na

Letnja vreva je na vrhuncu. Ovako teško vreme nikako ne pogoduje onima koji su hronično politički nervozni. Na konferenciji za štampu, Vučić Aleksandar je prorekao veoma teške nastupajuće mesece na našem malom srpskom prostoru. Objavio je da njegovi i njegovog Tome politički protivnici ne znaju da se nose sa svetskom ekonomskom krizom. I, veli Vučić, propašće Srbija, ako se vlast ne poveri nekome ko se već dokazao na činjenju dobra istoj toj Srbiji. Zato, kaže on - vanredni izbori što pre!

Već je stereotipno reći - hajde da u moru neveselih tema isforsiramo i jednu od onih lepih, koje su ređe. Ipak, teško je to reći na neki suštinski drugačiji način, osim, otprilike, tako. Nego, hajdmo na stvar. Za predstojeći Svetski dan mladih uradio sam letak (čija prva strana se vidi dole, na slici). Pa, rekoh, zašto da promocija tog po simbolici najlepšeg dana mimoiđe blog naš. Može se s pravom ispostaviti primedba - Da, tema je ok, no, zašto se ona gura već danas, a 12. avgust je tek za tri dana?! To je zato da bi svi koji natrče na ovaj blog, a iz nekog razloga ne

Svakako će mnogi reći - Nije važna frizura, nego šta im se nalazi ispod fruzure! Ipak, koliko god da je ovakva jedna opaska na mestu, imam utisak da uopšte nije neinteresantno pitanje iz naslova.

Ovde su, od poznatih i uticajnijih, samo neke. Ima ih još puno. Sve one, zajedno, ulaze u konkurenciju za najuspešniju prolećnu frizuru. 

Seo Bog, uzeo istinu, izdelio je na komadiće i svakom čoveku dao po jedno parčence. Svaki čovek rado primi na sebe svoje parčence i, zagledajući ga zadovoljno sa svih strana, ode svojim putem. Razmileše se tako ljudi sa svojim komadićima istine. Svako ode u svoj kutak. I čuvaše brižno svako svoj komadić istine. Istina je svakome značila puno. Grejala je siromahe u hladnim zimskim noćima, krepila žeteoce tokom vrelih letnjih dana, tešila razdvojene ljubavnike.  

Ali, kako je vreme prolazilo,

Novak Đoković ponovo sa šampionskim peharom u rukama. Puno srce nacije ovog nedeljnog podneva. Melburn: finale 3:0.  Verovatno je malo onih koji nisu pomno pratili njegov finalni meč na Australian open-u, tako da je izlišno ovde bilo šta prepričavati. Ostaje mesta samo za izraz oduševljenja i za pokušaj da ta izvanredna, pozitivna energija bude što vidljivija, obznanjenija. Zato ovaj post.

Ali, ima još nešto. Ne tako lepo.

Pošto su se sada otvorile granice pišem ovde ukratko o tome šta može da se očekuje u Jevropi i kako sam ja prošao. Evo kako je sve krenulo. Radim dva posla zadnjih n godina od kojih je jedan za neke američke plaćenike preko bare. Sve je počelo samo jednim mailom. Od tih plaćenika stiže ponuda za posao ali u USA, šestocifrena plata i još štošta. Oči mi već izgledaju ovako $$$. Zovem ženu i saopštavam radosnu vest dok kroz slušalicu telefona lete oklagije i šerpe. Žena stavila veto. Ako hoću u dijasporu može samo Jevropa, prelazak bilo kakve bare ne dolazi u ozbir. Tako usmeren šaljem par mailova u Jevropu i Sony u Austriji nas uzima pod svoje (i ženu i mene, sad ne znam da li su uzeli mene zbog nje ili nju zbog mene ali tamo smo u paketu). Ja sam upao u filmsku produkciju.

Možda nije situacija da pominjem letovanje i mnogima stajem na muku ali mora se. Danas mi se javlja prijateljica sa pitanjem koliko je sajt Booking.com pouzdan (nisu me platili za reklamu). Odgovaram da uvek tamo rezervišem hotele gde god da skitam. Veoma sam zadovoljan uslugom i najčešće njih koristim. Da ne kažem uvek. Onda ide drugi deo priče. Sledi upoređivanje cene hotela koji se tamo nudi sa cenom za isti hotel preko