Salon profesora Savića, laž ili istina

Pre čitanja ( prolog ):

Ja, bloger omega68 pod punom blogerskom odgovornošću izjavljujem da mi nije namera da bilo šta ili za bilo čiji račun spinujem, učitavam a bogami ni da navodim vodu na neku vodenicu.Možda nisam dostojan teme ali je to ipak bilo jače od mene.

Ovo je samo moje viđenje...

Članak u novinama je počinjao:

Tek izašli roman Vuka Draškovića „Doktor Aron“ (izdavač „Srpska reč“) biće veliko iznenađenje za čitaoce poklonike njegovog pera i ne manji izazov za kritičare.Roman se račva u nekoliko rukavaca otvarajući niz istorijskih, filozofskih, nacionalnih i religijskih tema, a u centru zbivanja je čudesni beogradski neuropsihijatar Aron Todorić. U njegov dom dolaze pacijenti i poznanici raznih fela, akademici, pisci, profesori, istoričari, advokati, novinari, disidenti, ali i čudaci od kojih je jedan umislio da je Napoleon lično, a drugi da mu je u izraslinu na vratu policija ubacila prislušni uređaj. Oni žučno raspravljaju o aktuelnim društvenim problemima i svaki od njih nosi neku svoju intimnu muku. I njihov domaćin čuva tajnu koju pisac postepeno i znalački otkriva. Radnja se događa pre Titove smrti i posle nje.
* U liku Arona Todorića, poznavaoci beogradskih intelektualnih krugova mogu lako prepoznati neuropsihijatra Veselina Savića i njegovo okruženje. Čime vas je taj čovek inspirisao?
- Sa doktorom Veselinom Savićem, neponovljivim čudakom i čarobnjakom, družio sam se skoro dve decenije. Okupljao je oko sebe duhovnu elitu, i disidentsku i režimsku, ondašnje Jugoslavije. Bio je genije i zato smo govorili da je lud. On me je inspirisao da oblikujem lik mog doktora Arona, a to je trajalo dugo. Pre nego što se rodio u ovom romanu, Aron se oglašavao na stranicama „Noža“, „Molitve“, „Ruskog konzula“ i „Mete“, ali bez imena ili pod drugim imenima.

Link

Bingo.Najzad sam se setio ( iako nisam beogradski , a još manje dobro obavešteni krug! )

Pre nekoliko godina sam u lokalnim novinama čitao o misterioznom doktoru Saviću koji je slovio za gurua i duhovnog vođu opozicije Titu i komunističkom sistemu u Jugoslaviji i to još za vreme Brozovog života.Za mene koji sam mislio da sam obavešten čovek jer dugo pratim zbivanja na političkoj sceni ,a često sam se i blisko družio sa mnogim akterima iste, to je bio frapantan tekst koji je u meni izazvao zemljotres.Koga god sam nešto pitao u vezi toga – ili nisu znali ili su se pravili blesavi.Moj zaključak je bio da je to neka strašno važna tema i da , verovatno, može da zaljulja mnogo toga , kad mu vreme nije.

Vremenom sam i dalje pamtio detalje, ali sam zaboravio ime koje se najzad pojavilo kao inspiracija za jedno književno delo.

Dakle, znate li ko je doveo Slobodana Miloševića na vlast?

Ako nije legenda i ako je ovo što ja mislim da znam, tačno – doveo ga je profesor Veselin Savić.

Ko je on i zašto se sve u vezi njega krije i prećutkuje?

Neki izvori kažu da je još pre II Svetskog rata bio levičar i organizovao studentske demonstracije, ali ga je Tito ocrnio kao trockistu.Drugi kažu da je sa drugom Valterom radio za NKVD i da je posle rata prešao na stranu CIA da za njih, kao genijalni neuropsihijatar, obavlja vrlo važne stvari .Ti isti su skloni da veruju da je znao sve o drugu Starom i da ga je ovaj zbog toga , ali i zbog dotične službe tolerisao.Pred svedocima mu je doktor , kažu, psovao sve po spisku , a jednom je Predsednikovom sinu Žarku koji je došao da traži pomoć jer ćaleta boli glava rekao:

-Boli ga glava? I treba da ga boli glava! Jebe se meni što njega boli glava.

Žarko je repetirao pištolj ali ga je drskost doktora smirila.

Legenda kaže da je bio verbalno brutalan, da je vikao dok priča , psovao, da ga je bolelo uvo za sve i da je stalno nosio pištolj sa sobom.

Imao je posebne metode lečenja: dovedu mu jednog koji viče da je car Dušan!On se izdere na njega

-Kako ti jebem li ti majku lažovsku kad sam ja car Dušan ?

Ludak, pribijen uza zid procedi...uporan..."Ja sam se prvi setio..."

Znate li kako je nastao izraz ''salonski političar''?

U stanu doktora Veselina se , navodno, skupljala intelektualna , disidentska, partizanska i svakakva druga elita.On je imao zadatak da ih proučava , da pravi psihološke profile i da na kraju odredi ko može da preuzme odgovornost da Srbiju prevede iz komunizma u demokratiju.On i njegov kolega koga je odabrao, Jovan Rašković, vide katastrofu koja se sprema i pokašavaju da je preduprede.

To je već deo knjige koju su, opet navodno, napisali Edvard Rudek i Patrik Monro, a koja se zove

''Teorija srpske zavere''.( Ako su lagali mene i ja lažem Vas )

Edvard Rudek je Čeh i agent KGB-a, a koautor knjige Patrik Monro je američki obaveštajac, koji je Rudeka preveo na Zapad. Po prelasku na Zapad, Rudek ne radi samo za Amerikance već i za Sovjete, punih dvadeset godina se nalazi na dvostrukom platnom spisku. Rudekov zadatak u Americi je praćenje antikomunističke emigracije.

Pratio je, pored ostalih, i Srbe. Do pada Berlinskog zida Rudek je dvostruki agent, a kada je slučaj otkriven brzo je zataškan. Zahvaljujući Rudeku i njegovoj arhivi, autori smatraju da imaju pravo, veće od drugih balkanologa u Americi, na razmatranje "skorašnjeg slučaja paljenja balkanskog bureta baruta".

Upravo doktor Savić je, smatrajući da će to biti zgodno prelazno rešenje, lansirao anonimnog bankara, bezličnog apartčika, po imenu - Slobodan Milošević.

Nemoguće je razumeti srpsku filozofiju i geopolitičku strategiju bez poznavanja dela Jovana Cvijića i njegovih studija srpskog nacionalnog karaktera. Iz Cvijićevih opservacija će srpski psihijatri crpeti energiju "za srpsku homogenizaciju devedesetih".

Kod Jovana Cvijića možemo pročitati:

''Dinarski čovek gori od želje da osveti Kosovo, da obnovi staru srpsku carevinu o kojoj stalno sanja, čak u najtežim prilikama u kojima bi svako drugi očajavao... Zbog toga je gotovo neograničeni duh požrtvovanja i samoodricanja: u toku istorije dinarski su se ljudi žrtvovali do iscrpljenja celog naroda...''
Homogenizacija je započela kada se na Kosovu pojavio Slobodan Milošević, slučajno ili po scenariju?
Monro i Rudek su, svojevremeno, kod Srbina po imenu Brejs Jovanović, koji je američki izdavač Đilasovih dela, upoznali Milovana Đilasa. Ali ih je mnogo više od njega interesovao ekscentrični, kontroverzni srpski psihijatar – dr Veselin Savić.

Po Đilasovim rečima, dr Savić je i za Ruse i za Amerikance bio čovek od najvećeg poverenja, tri puta je preživeo kliničku smrt, njegovi eksperimenti sa mentalno obolelima daleko prevazilaze granice zvanične nauke. I Amerikanci i Rusi su ga pozivali na veštačenja najkomplikovanijih naučnih i špijunskih afera. Bio je stručnjak za spiritizam, misticizam, hipnozu i druge discipline koje savremena nauka smatra nepoznatim.

U Savićevom salonu se prvi put čulo za nepoznatog bankara po imenu - Slobodan Milošević. Postoji verovatnoća da su se Savić i Milošević upoznali u Americi. Veliko je pitanje da li je dr Savić ubedio Amerikance da je Milošević dobar kao prelazno rešenje u "vađenju Srbije iz močvare komunizma", ili su Amerikanci zatražili od dr Savića da uradi psihološki profil Miloševića. Mnogi od tih dokumenata su još pod šifrom, nedostupni, ali jedan nije. Veselin Savić piše o Miloševiću:

"Slobodan Milošević je vrlo zanimljiva osoba sa jakim egom i jakom aurom. Njegov karakter mešavina je sasvim antinomičnih osobina koje na prvi pogled mogu izgledati konfuzno, ali su zapravo idealne za razbijanje komunizma. Jake socijalne i komunističke ideje pomešane su sa arhetipskim nacionalnim osećanjima, stoga je moje mišljenje da ovaj čovek više nego iko drugi iz partije može izvesti promenu nad narodom čije je mentalno stanje isto tako rovito i u suprotnostima. Potencijalni problemi se tiču njegove supruge za koju je infantilno vezan. Problem samoubistava u njegovoj porodici bi mogao postati prednost - jer je to neka vrsta kompleksa i rešenosti da nikada ne okonča na taj način..."

Dr Savić nije bio fasciniran Miloševićem, a ovaj je opet znao da je prema zamisli dr Savića epizodista, spona između komunizma ka antikomunizmu. Milošević se ubrzo otrgao kontroli i pošto je preuzeo poluge vlasti, uzeo u svoje ruke tajnu policiju, nije mu bilo teško da izgubi naklonost psihijatra koji ga je doveo na vlast, animirajući kolektivno nesvesno nacije. Antinomične crte Miloševićevog karaktera su se pokazale kobne po naciju - on nikako nije uspevao da nađe balans između komunističkih i nacionalnih ideja. Dr Savić devedesetih počinje da ga ruši, ali ubrzo umire. Upozoravao je Miloševića na posledice, čak je rekao i da će Amerika na kraju bombama zasuti Srbiju.

Kada je umro dr Savić, polje da se Pentagon i svetska zajednica nagode sa islamskim svetom i naprave od Srba “žrtvenu jagnjad” je otvoreno, pišu Monro i Rudek. Kada je odbačen od dr Savića, koji je prvi otkrio šta se sprema Srbiji i koji je pokušao da se suprotstavi scenariju, Milošević se obratio najboljem Savićevom učeniku – dr Jovanu Raškoviću.

Istočnjačku gandijevsku ideju otpora, “srpskog ustanka bez oružja”, mogli bi da sprovedu u delo samo Jovan Rašković i njegov učitelj dr Savić. Ljudi iz srpske emigracije, ali i ljudi iz američke administracije, govorili su da je dr Rašković “najznačajnija figura novonastale situacije”. Ali, dr Rašković nije imao liderskih ambicija i ubrzo je uklonjen.

E sad , kako i zašto su pitanja koja prevazilaze okvire ovog bloga i tu ni onaj naslov gore , a ni prolog ne mogu da operu autora ako bi se neko osetio uvređenim.Neki akteri su još živi, pa zato za dodatna objašnjenja upućujem na knjigu pomenutog dvojca ( ako uopšte postoji,  he he he ).

Treći psihijatar u ovom nizu, pišu Rudek i Monro, Radovan Karadžić, nije vizionar poput svojih prethodnika. On je čovek akcije, to je sav njegov značaj. Ako je Milošević rođen u kosovskom epskom ciklusu – Karadžić se trenutno nalazi u hajdučkom. On je psihijatar koji “živi mit koji je sam proizveo”, koji veruje u rekonstrukciju srpskog mitskog vremena. On se odlučio na eksperiment “najpre sa sopstvenim narodom a potom i sa samim sobom”. Zbog njegovog bombardovanja Sarajeva Srbi su izgubili medijski rat, kao što je, iz ugla taktike, to bombardovanje besmisleno. Međutim, kada se pročita Cvijićeva karakterologija ne čudi što su Srbi za središte vojnih punktova izabrali ruralne punktove.

Na kraju, možda sve ovo i nije tačno.Možda su ovo sve poturanja raznih službi neiskusnim blogerima i ludacima koji vole teorije zavere.

Ali šta ako je tačno?

Šta sve još imamo da saznamo?

Ω68