Postoji selo, srpsko selo, do njega je selo s hrvatskom vecinom. Zivjeli su jedni do drugih, ako ne jedni sa drugima tri vijeka. Pili su vodu s istog izvora. Isto meso jeli i salate iz svojih vrtova. Radili neki na zemlji, neki u fabrikama. Radjala im se djeca, umirali bliznji. Obicaji im se razlikuju jer datume drugacije slave, i nosnje su im drugacije. Jedni kolo zaplesu i bez muzike, drugi ne. Neke pjesme pjevali i jedni i drugi.

Druzili se, isli i do kafana skupa. Voljeli neki i popiti i zapjevati. Nevezano s nacijom kojoj su pripadali

 

Kad smo bili mali ili bolje receno mlaji citali smo bajke gdje su  se bundeve  pretvarale u kocije, a misevi u konje. Posle smo malko  odrasli pa smo opet gledali u sta bi se  pretvorio mali Erik  kad pojede jednu jedinu bananu.

Na srpskoj pozornici prosto je nevjerovatno kako nekim politicarima ide od ruke da se pretvore u sta god im se ucini korisnim u  datom trenutku. Umjesto abracadabra samo kazu "Kosovo" ili umjesto hokus pokus preparandus samo kazu "status kandidata za clanstvo u EU.Kolubara je  jedno vreme bila glavna afera kojoj preti sudbina svih dosadasnjih

 

Srpska politicka elita se nalazi izmedju pritiska Brisela koji, da ne bude zabune, iz vlastitog interesa zeli Srbiju vidjeti kao kako tako uredjenu zemlju i izmedju mnogo jaceg pritiska domaceg financijsko tajkunskog  lobija pojacanog interesima same politicke elite koja se ne zeli odreci svojih decenijama naviklih privilegija ukoliko su iste, a cesto jesu, suprostavljene ciljevima uredjeivanja drzave.
Kad se u istu formulu ubaci i nasa  tradicionalna aljkavost i decenijama gradjen odnos prema drzavi kao instrumentu  licne koristi bez osjecaja da se cini nesto lose, jer

Zvezdan Jovanovic, Ubica premijera Zorana Djindjica , bio je uvjeren da je njegov cin  patriotski u sluzbi spasavanja njega i njegovih saboraca od Haga,a Srbije od veleizdajnika. 

Iza  ovog, kako ce se poslje ispostaviti laznog antihaskog  patriotizma stajali su kao i uvijek mnogo opipljiviji finansijski interesi svih onih kojima je najmanje bilo stalo do haskih optuzenika ,ali ih je uplasila ocigledno ozbiljna namjera Djindjiceve vlade da hapsenjem  najtrazenijeg haskog  optuzenika priblizi Srbiju evropskim integracijskim procesima.

Lela je imala srce veće, toplije i mekše od njene najveće i najlepše pufnaste krofne.

Danas sam je se opet setila, dok sam popodne  na terasi grickala klot bruskete, i zalivala svaki zalogaj popodnevnim nescafe-om s malo mlekca, da podmažem izgrebano grlo. Prolećna dijeta me baca u očaj, alimoraaam...

Gledala sam u to čudo  i grozotu od prepečenog hlebnog testa, i sanjala o onom drugom testu za krofne, mmmmm...onom pufnastom, mekom,  punom vazduha s većim i manjim rupicama, koje je tako majstorski pravila moja Lela.

 

Doshao je oko 9:00 i nashao nas vec nasmejane, kako kupamo bebu i spremamo je za spavanje. Redak i nama  drag gost, sunce od choveka, najbolji drug mog najboljeg muzha iz starog kraja.

Brzo smo zavrshili kupanje i odnela sam bebu u drugu sobu. Nashu jedinu sobu izuzevshi dnevni boravak gde su se muzh i gost vec uveliko smejali. Bili smo tako srecni, muzh i ja, stan je mali, ali je nash, samo nash, placamo kiriju svakog meseca sami, oboje radimo, podizhemo ovu nashu bebu, i guramo nekako. Ona je bila zlatna i zaspala je, srecna i sita, veoma brzo. Samo da je zdravlja,

 

- E, a jel' stvarno tvoja zhena nema ukus?

Tako uvek pochinju nashe diskusije. Pitaju me uvek to isto. Kao da im nisam milion puta vec odgovorio.

- Shto me uvek to pitate? Nije to nikakva novost.

- Pa dobro, daj onda neshto originalno, kazhu oni, neshto novo.  

I tu je znak za mene da im pochnem objashnjavati istorijski trenutak u kom zhivimo i da kritikujem sve propuste struktura na vlasti, oko vlasti, ili izvan vlasti, vec prema potrebi i situaciji. Oni su svi uchili shkole, ali su ipak malo zaostali. Ja sam uvek bio ispred, izgradio

 

Nastavnica u kazneno-popravnom domu je uzela porodiljsko otsustvo i ponudjeno mi je da je zamenim tokom poslednja dva shkolska meseca. Bio sam student i dodatni prihod bi mi dobrodoshao. Zato sam i prihvatio ponudu bez imalo razmishljanja.

Poduchavao sam peti i shesti razred zajedno, u jednoj uchionici, a sedmi i osmi opet zajedno, u drugoj. Dva puta nedeljno, odrzhao bi blok chasova mojim mladjim djacima pre, a onda i blok chasova starijima posle, velikog odmora.

Nikada pre toga nisam drzhao chasove, chak ni privatne chasove jedan na jedan. Prvog dana su mi

 

ovde kod Njanje.

 

Sve što mogu da dodam je da ljubav ne dolazi uvek kroz stomak.  I da Njanja odavno više nije mali majstor.

 

 „Neke stvari ostaju iste, bez obzira koliko se razni postojeći i dolazeći establišmenti trudili da ih prikažu drugačijim, naprednijim..." Radoje Domanović

Da li iver ne pada dalje od klade, ili je klada magnetski privlačna, tek sve ono što godinama osećamo  i vidimo, danas trpimo. Cena goriva na srpskim pumpama je i do 40% viša nego u nekim zemljama u okruženju, i do 20% viša nego u mnogim evrpskim državama. Gorivo u Srbiji, da ne bude zabune, nije dijamantskog porekla u odnosu na druge. Nije ni istog kvaliteta. Gorivo u Srbiji je lošijeg kvaliteta,

(spontana reakcija na podršku tekstu "Mračni vitez na Nišvilu")

Dvadestpet godina tradicije Nišville jazz festivala nije ništa naspram mojih 35 godina pasioniranog uličnog basketa. Zlatno doba Yu košarke hipnotisalo nas je davnih dana da basket igramo bez obzira na kišu, sneg, garderobu za izlazak, zakazane sudare, cipele i slično. Igrao sam na svim improvizovanim

Srpska Nova Godina nikako nije bila na popisu mojih kulturoloških nasrtaja stvaranja brenda u konkurenciji Nišvila, pozorišnih i rok festivala, festivala klasike, umetničke kolonije otpadnog materijala, niti više stotina pojedinačnih dešavanja koje sam organizovao devedesetih godina - ničim opravdanim entuzijazmom.

Ovih dana je u Davosu završen tadicionalni skup bogatih. Protekao je bez uobičajene pompe, čak i bez estradnih zvezda - sve u znaku nadolazeće svetske ekonomske krize. Kao glavni krivci označeni su Međunarodni Monetarni Fond i Svetska Banka.
„Poslednji pozdrav iz Davosa" je prva replika bogatog Jevrejina, glavnog negativca u tekstu „Đubre, Grad i Smrt" Rajnera

Da termin jazz znači sex na nigerijsko-kongoanskom dijalektu najlakše poverujete u Amsterdamu.
Prošle nedelje sam boravio u Holandiji kao gost jazz festivala u Amersfortu. Iskoristio sam priliku da obiđem čuveni amsterdamski Bim Huise. Bezmalo sam bio iznenađen kad ga nisam pronašao u vodiču kroz Amsterdam u moru seksualnih ponuda

Džim Maršal osnivač "Marshall amplification" preselio se u legendu juče (5. aprila) u 89 godini. Ne tako davno, kada je Džim imao 65 godina, ja sam mesec dana radio u Londonu kod njegovog zastupnika za istočnu Evropu, Tome Radulovica - vlasnika Toma & Co, koji je snabdeo pojačalima i muzičkim instrumentima pola SFRJ, deo Istočnog Bloka, pa i Afrike. Kroz njegovu malu radnju na 38 Kenway Road, pretrpanu opremom prodefilovali su brojni, više ili manje poznati muzičari, manje ili više cenjkajući se, i odlazili zadovoljni mogućnošću da uštede 20% (VAT), odnoseći najnovije modele Marshalla, Yamahe, Fendera, Gibsona... U Džuboksu je, još od kraja sedamdesetih, redovno izlazio njegov oglas sa parolom "Ludi Toma", a u sezoni velikih sniženja "Ludi Toma je još luđi".