I sedam dana sam, i gore i dole
potraži me
i sedam dana sam, nađi i stavi
pokaži me …

Subota

Nedavno sam otkrio crtanu seriju

Animirani film australijskog autora Adama Eliota Mary and Max je izasao pre skoro godinu dana i do sada je vec postao pravi svojevrsni fenomen. Pored sjajnih kritika, dobio je par nagrada i mnogo se prica o njemu...

Posle Spilbergovog filma Munich iz 2005. i nakon filma Ulija Edela Der Baader Meinhof Komplex iz 2008. kinematografska mitologizacija i glorifikacija svojevrsne eksplozije politickog nasilja sedamdesetih godina XX veka se ove godine nastavlja skoro šestocasovnom TV sagom Carlos.

Ovo pre svega francusko ostvarenje (a u filmu se

Sta je to sto srpske snove, ideje, interese i stremljenja cini beznadezno zastarelim, devetnaestovekovnim, unapred propalim, antievropskim, vec pomalo i dosadnim?

Ima onaj govor koji je odrzao Milosevic u ono vreme kada je postao potpuno svestan svoje propasti u kojem kaze nesto tipa "Ne mrze Srbiju zbog Milosevica, vec Milosevica zbog Srbije". Mozda je to bilo samo pateticno palamudjenje, ali posle Milosevica je dosao Kostunica (iza kojeg je one jeseni stalo sve sto je moglo da hoda i zaokruzuje listice) i nije proslo dugo, nije proslo ni godinu dana, pa je i Kostunica postao

Sve ili ništa!

Pokazalo se (opet, tvrdim) da je srpsko (liberalno) gradjanstvo samo sebi najveci i najpogubniji neprijatelj.

Pre izbora smo imali tu neku filozofiju - Ili ce biti onako kako ja hocu ili se svi bre jeˇite što se mene tiče!

... jer u principu život u Srbiji je uvek bio život življen kao neposredno pred neku katastrofu. I život u Srbiji nikada, ali nikada, nje bilo dovoljno dobar da bi to ljudi i priznali.

Dakle, počela je sezona letnjih festivala i ovo je moj prvi izveštaj sa koncerata koje sam posetio ovog leta.

Festival Belgrade Calling je bio sjajan!

Jutros rano, pola sata po ponoći, pet (ili po nekim izveštajima dva) napadača naoružanih Kalašnjikovima je pucalo i teško ranilo gigazvezdu turske folk-pop muzike Ibrahima Tatlisesa, od obožavatelja zvanog Car [Imparator]. Tatlises je izrešetan dok je njegov automobil izlazio iz parkinga jedne privatne TV stanice. Jedanaest metaka je izvađeno iz njega, ali je najkritičnija prolazna rana kroz glavu. Posle četvorosatne operacije je u kritičnom stanju. Ako preživi predviđa se da će ostati paralizovan usled oštećenja mozga. Pored njega u napadu je ranjena njegova asistentkinja Buket Čakidži. Njeno stanje lekari opisuju kao dobro i stabilno.

Gost koga (više) ne treba posebno predstavljati, Stjepan Mimica.

 Update

Za pet dana, 12. juna, u Turskoj će se održati parlamentarni izbori. Predizborna kampanja nam je pružila vruće političko proleće, iako je pravo bilo zapravo hladnjikavo i kišovito. S jedne strane gledano prosto je neverovatno koliko predizborna kampanja za izbore sa unapred poznatim rezultatom može biti brutalna, međutim, iako je jasno da će vladajuća partija dobiti i ove (treće po redu) izbore, ulozi su veliki i njihov ishod može bitno uticati na brzinu rešavanja gorućih pitanja Turske. Naime, suspens ovih izbora ne leži u pitanju ko će pobediti, nego u odgovoru na pitanje kolika će ta pobeda biti.

Dugo nisam pisao o turskim unutrašnje-političkim nadgornjavanjima. Zapravo čini mi se da je prošla čitava večnost, s obzirom na to šta se sve ovde izdogađalo i kakve sve politčke krize su se dešavale od izbora na ovamo imali (neke još tinjaju). Međutim, događaj od prošlog petka (ne juče) opisan u ovoj papazjaniji od vesti Turska: Vojni vrh podneo ostavkezaslužuje koju reč. Sam događaj nije izazvao krizu [kakvoj su se, kanda, akteri -- generali -- nadali], ali je značajniji od mnogih koji jesu.

Књигу пише зли Трибунал-(Х)ага:
"Рашо крив си крвави ти зуби!"
Кад је Раши књига допанула,
Књигу чита горке сузе рони
"Ђе ме шаље од моје фотеље?
Ђе ћу бјежат` из земље Србије?
Нећу бјежат` из свијете земље,
Цара Лазе и пресветог Саве.
Но ћу бјежат горе у планину,
као што је бабо отлен дош`о!"

Оде Рашо горе