Ali tu je naš prijatelj

MIŠEL PLATINI!

Ili ti, u podnaslovu:  Ševen Pikado

Jeste li se ikad zapitali kako se buši dokolica u Hagu?

Ekskluzivno saznajemo da je delegacija SRS prilikom svoje nedavne posete haškom optuženiku VŠ prokrijumčarila urolan poster Karle Del Ponte. U prirodnoj veličini, jakako. Svoj dolazak su tempirali za vreme kad je u smeni bio jedan čuvar srpskog porekla. Taj čuvar se omamljen zapadnim vrednostima odavno odrekao srpskog porekla, naravno, pa se na taj motiv nije moglo računati, ali zato nije postao imun na rakiju. Jedna flaša poklonjene mu čiste

Tokom novogodišnjih dana lik simpatičnog dekice sa belom bradom i crvenom odećom pojavljuje se na razglednicama, ukrasima, izlozima, po internetu... Čini se da i dalje vlada nedoumica o njegovom poreklu. Možda će za jedan broj čitalaca biti interesantno podsećanje na to kako je nastao i odakle njegovo ime.

Postoji najava da bi Tužilaštvo za organizovani kriminal moglo da pokrene novu istragu o odgovornima za pogibiju 16 radnika Radiotelevizije Srbije u bombardovanju NATO 1999. godine. Nevezano za samu istragu i detalje događaja, želim da kažem i nešto što sve vreme ide paralelno sa slučajem. Naime, znam da mnogi pojedinci na ovaj ili onaj način, uz obavezno žaljenje samih žrtava, zadržavaju stav da je i to stradanje radnika RTS deo jedne ipak velike odbrane zemlje, i nužnost kakva se u ratovima ne može izbeći. Naravno, to nije sasvim nevezano za sam eventualni ponovni proces i istragu, jer, što je više onih koji tako misle, ili u rezervi drže i taj stav, to će teže ići traženje odgovora na pitanje “Zašto” . Stoga, kao mali prilog, ovaj tekst.

Komandant Drugog bataljona Desetog puka, major Dragutin Gavrilović izdao je 8. oktobra 1915. godine zapovest braniocima Beograda: “Drugom bataljonu, delovima Trećeg bataljona Desetog puka i delovima Sremskog dobrovoljačkog odreda, poslednjoj odbrani srpske prestonice u Prvom svetskom ratu

Treblo je više dve nedelje da prođe od Božića pa da objavim ovaj tekst. Što zbog previše obaveza a što zbog previše uzburkanih strasti ovde na blogu oko tog najvećeg hrišćanskog praznika. Pošteno da kažem, nisam to očekivao. Mislio sam ipak da su neke vrednosti iznad svake kritike i diskusija i da nema potrebe da se razglaba oko toga. Pogrešio sam očigledno.

Neki

Spustuvši se polako na zemlju u stilu Petra Pana Plamen je proveravao da li je sve na svome mestu: ruke, noge, dupe, glava. Dobro je. Sve je tu. Jasno se videlo olakšanje na njegovom licu s obzirom da je mogao da otperja i nestane u vidu lastinog repa. Potočići vode počinju da teku niz brdo i polako da nose i spiraju ono malo zemlje što ima. Kokoške se drže jedna za drugu ne bi li bile teže, kako ih vetar ne bi odneo. Plamenovo vazdušno splovilo već toliko landara da više nema šanse da ga sakupimo i vratimo na zemlju a i ne pokušavamo. Sitna

Kako iz Srbije naći posao i zaposliti se u Nemačkoj? Zbog istih pitanja koja povremeno dobijam e-mail-om, reših da napišem par reči o ovoj temi a ostali neka dopune svojim iskustvima. Procedura se ne razlikuje previše ni za druge profile tako da ovaj tekst nije vezan strogo samo za IT-jevce. Činjenica da je za IT sektor lakše naći posao od mnogih drugih kao i da ljudi koji se time bave u Srbiji imaju prilično više plate u odnosu na neki prosek, ipak ako se neko i pored toga reši da zapuca u Nemačku, ovde može naći ukratko uputstva šta i kako treba da uradi.

Sada bih morao, kao, malo da se izvinjavam i da naširoko objašnjavam kako nisam želeo nikoga da povredim, a pogotovo ne žrtve komunističkog terora. Stvarno nisam.

Želeo bih ovom prilikom da podsetim na jedan stari, mada ne starinski film. Reč je Bertolučijevom „Dvadesetom veku". Na početku je, koliko se sećam, Verdijeva „Moć sudbine" a na kraju dva starca idu prugom i sve vreme se raspravljaju i gestikulišu. „Dvadeseti vek" je, danas mi tako izgleda, bio neka vrsta umetničke vizije tzv. italijanskog evrokomunizma. U njemu su se mirili pripadnici

Drhtim od neizvesnosti zbog večerašnjeg mitinga. Da li će da se skupiti kritična masa da sruši Ovo Ovde? Kako čujem - organizatori Mitinga istine i otpora diktatorskom režimu nisu prijavili ovaj skup nadležnim službama (policiji). Da li zakon predvidja da nešto što nije prijavljeno ima da bude zabranjeno? Verovatno. Ali ko da sprovede zakon?

Čujem da se političar Aleksandar Vučić trsi i nudi vlastima da ga uhapse zbog nepoštovanja istih. Ponudjen, ko počašćen!

Da li se neko stvarno plaši od okupljanja i protesta ekstremističkih, a marginalnih

Kad mislis da si pobedio sacekaj malo,  mozda  poraz tvoj iza pobede se krije. Kad  mislis da si porazen, tada sacekaj I duze. Nadji snage svoju pobedu u porazu pronaci I tad  ces odista pobednik biti.   

 Usprkos tome sto  se stvaralo  poverenje izmedju doktorke ili bolje receno tog zenskog glasa  koji je tvrdio da je moja doktorka jos uvek nisam bio siguran  jesam li stvarno  u Beogradu     I to ziv. Moju sumnje I nesigurnost  prekinut ce jedan jedini dogadjaj.

   Jedan jedini dogadjaj   koji ce  odagnati svaku sumnju na moje glavno pitanje 

Prije bogami  nekoliko  godina kad je city of New York zabranio pusenje u svim lokalima istinski I grcevito sam se pobunio protiv toga. Cak sam I papire pisao na tu temu kad god bi imali slobodne teme u sklopu fakulteta.  Bila je to diskriminacija protiv moje volje I mog slobodnog izbora. Jel moj izbor glup, jel on uperen protiv moga zdravlja nije stvar da o tome sudi moja vlada vec ja zaboga.

Kazu da je to zbog prava onih koji rade u zadimljenima prostorijama kafica I lokala  a truju se tkzv "second hand" dimom vise nego aktivni pusaci. Bio sam malo je reci

 Kad su  pocetkom proslog vijeka upitali Edward/aHale/a koji je sluzio u maloj kapeli namjenjenoj americkom senatu da li se moli za senatore on je odgovorio:"Ne...  Gledajuci u senatore  I kako rade ja se molim  za ovu drzavu"!

Posmatrajuci nas parlament I parlamentarce ja se pitam  kakva bi molitva trebala nama danas ?

Molitva za drzavu ciji birani predstavnici naroda potrosise trecinu vremena na rasprave o nacinu raspravljanja, na kletve , na stvari koje su toliko nebitne u odnosu na ono zasta su birani u taj isti  parlament .  U psihologiji postoji termin

Odnosi izmedju Srbije i Hrvatske, unatoc nesuglasicama prije svega oko Kosova, idu uzlaznom putanjom. Slikom i rijecima susreti dvojice predsednika ukazuju da srpsko hrvatski odnosi obecavaju bolju buducnost ostavljajuci proslost iza sebe. Nije li bas ovo svojevrsno guranje proslosti pod tepih, pokazatelj da su za danasnje, gotovo prijateljske odnose dviju drzava, upravo zasluzni njihovi ratni poglavari Franjo Tudjman i Slobodan Milosevic?

Nedavno pronadjeni dnevnicki zapisi haskog bjegunca generala Ratka Mladica govore nam o i te kako prisnim odnosima izmedju hrvatske i

Evo opet Brisel nesto izvoljeva. Trazi da se preispitaju tamo neke privitizacije ili jos gore trazi da drzavni sluzbenici ne budu zasticeni imunitetom kao licki medvedi.

Mogla je Verica Barac godinama da pise dopise inertnom srpskom premijeru zbog korupcije. Vlada bolje razumije ,odnosno jasnije cuje,  kad dopis stigne iz Brisela. Nista novo. Vlada  nije tako cula ni za odluku vlastitog Ustavnog suda ali je sasvim dobro razumjela Venecijansku komisiju koja je maltene ponovila isto sto i srpski ustavni sud ,samo godinu kasnije. Zato valjda kasnimo?

Mogli su do svetog