We keep on searchin'

Until we find it

Until we find it and prove them wrong 

We will find it here

Or we will find it there 

We keep on searchin'

Until we find it...and prove them - wrong

Čim je sasuo rakiju u grlo Milan se osetio bolje. Pogledao je u Petra, on je izgledao isto, nit sreće nit pameti. Gledao je u praznu čašu kao da će u njoj otkriti tajnu vasione a onda je prdnuo. Milan je otvorio vrata da smrad izađe na uzani zajednički prostor. Bacio je pogled desno niz hodnik i video neko komešanje u komšiluku, nekoliko vrata dalje, tamo gde je živeo Vidoje. Kod ulaza je stajala grupa ljudi. Izgledalo je kao red ispred toaleta od jutros, ali nedisciplinovan, što je retkost, samo sad nije bilo ispred toaleta i jutro je već prošlo, svi koji su imali nekog posla, mada takvih je bilo vrlo malo, bili su na svojim radnim mestima. Jedan komšija je već bio obučen kao za sahranu i plakao je. Radio je zamukao. Osećala se nekakva teskoba, samim prilaskom mestu čak i bez saznanja šta se dogodilo.

- Svaka ustaljenost u životnom koloseku udobna je jer ne zahteva hrabrost. (Dr B.Nestorović)

- уме тако, како старим, да ме засврби ууву па кад заглавим кажипрст у шкољку му да прочачкам и смирим угођај ја к'о да продрмам мозга присет ,казивао ми је, има томе , неког Биде Аломеровића (сарађивали по србијанским теренима, ја га задужио са пар прц познанстава) брат отСтрине (Стрица не памти изболи га неки вилама због пар у металу жутог новца, па искрварио начисто) , докон пензионер, 

Gost autor: tessa1

Vrijednosti, skupocjenija riječ i od..

Dvoumila sam se pisati tekst tj ovih par rečenica na ekavskom radi riječi vrijednost koja mi na ekavskom zvuči drugačije, kao da su uslovno rečeno i po osjećaju vaše vrednosti malo drugačije od naših..

Potrefi se, nemam ništa sretnije od trefenja trenutno, da u par sekundi, ajde dobro minut-dva pročitam prvo na Maksinom blogu ispod mog komentara o ženi osuđenoj na 13 god robije jer je postavljala pitanja o smrti svog djeteta, bogohulila na vrhovnika u Iranu (Ajatolah je aktuelan tek od prve polovine XX stoljeća pa se uklapa i u moje viđenje Kulta vođe stvorenog u komunizmu i zahvaljujući Marksu),

Wherever I go, I am going to mine, cause I just follow my step-path through life

Priču stare gospođe čuo sam u jednoj od onih dugih i izgubljenih noći krajem dvadesetog veka, dok su rakete krstarile nad Beogradom tražeći svoje ciljeve, a mi sedeli u memljivom skloništu.

Govorila je tiho, a prekidala je samo kad bi maramicom brisala suze. Svi smo je pažljivo slušali, čak su i deca prestala da plaču.