Od drugara još iz studentskih dana, Vlade S, doskorašnjeg novinara Politike, dobio sam karusel spakovanih spotova o zimi u Poljskoj. "Shiver", kaže naslov. Ali kakvo "cvkotanje!" To kao da su snimci sa neke druge planete:

Otkopavanje automobila iz snega dubokog

.

Počev od 1. novembra odbrojavamo sitno do Londona 2012. Mereno u danima spustili smo se na trocifreno vremensko rastojanje do najvećeg sportskog događaja koji će se na planeti desiti u narednoj deceniji.

Srbija je pre tačno godinu dana donela novi Zakon o Javno-privatnom partnerstvu(JPP) koji je omogućio opštinama u Srbiji da razmotre ovaj model kao jedan od vidova za ulaganje u razvoj svih vidova infrastrukture (pre svega saobraćaja i železnice), javno-komunalnih usluga (vodovoda, kanalizacije, reciklaže otpada, itd.) kao i u pružanju dodatnih usluga u javnom sektoru (bolnice, školstvo, itd.).

Velika Britanija je jedna od najuspešnijih zemalja u Evropi po primeni projekata po modelu JPP. Za razliku od drugih zemalja koje obično krenu sa JPP projektima u oblasti infrastructure, Velika Britanija je zbog lošeg stanja u bolnicama i školama bila prinuđena da krene sa primenom JPP projekata u ovim oblastima. I iskustva Velike Britanije u ovoj oblasti su sada ogromna - u period od 2010. do prve polovine 2012. godine realizovano je skoro 90 projekata po JPP modelu, čija vrednosti prelazi cifru od 8,5 milijardi evra. Zbog toga mi je bilo veliko zadovoljstvo što su se predstavnici vodećih kompanija i institucija iz Velike Britanije, koje su lideri u planiranju i realiziciji javno-privatnih partnerstava, okupili sa željom da prenesu svoja iskustva učesnicima JPP samita.

Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose, kao gost bloger, iznosi svoje viđenje izazova manjinske politike u Srbiji.

Upravo se završio projekat Foruma za etničke odnose "Unapređenje manjinske politike u Republici Srbiji - u korak sa integracijom" zbog koga sam u poslednjih osam meseci ponovo proputovao Srbiju uzduž i popreko, razgovarao sa svim predstavnicima manjinskih zajednica i po ko zna koji put spoznao u kako raznolikoj zemlji živimo.

Međutim, zabrinjava me činjenica da većina naših sugrađana nije svesna raznolikosti naše zajednice već Srbiju doživljava kao dom srpskog naroda, a od ostalih građana, pripadnika nacionalnih manjina, se očekuje da daju odgovor na toliko puta ponovljeno pitanje: "šta hoće te manjine u našoj zemlji kada smo im sve dali?!"

Sport spaja ljude. Tako je bilo u doba antičkih Olimpijskih igara, tako je i danas. Tako je bilo i u doba krvavog Velikog rata, kada je bilo tako malo stvari kojima bi se čovek mogao radovati. Centar za sportsko nasleđe Jugoistočne Evrope, uz pomoć i podršku ambasade Velike Britanije u Srbiji, započinje projekat koji ima za cilj da prikupi podatke i istraži sportske kontakte između Srba i Britanaca u periodu Prvog svetskog rata, kako na Solunskom frontu, gde su bili najčešći i najintenzivniji, tako i u Srbiji do 1915. i Velikoj Britaniji, gde su se sklonile brojne srpske izbeglice. Istraživanje zajedničkog sportskog nasleđa dve nacije nije samo svojevrsni omaž srpsko-britanskom savezništvu u periodu Prvog svetskog rata već predstavlja i mogućnost da se dođe do fundamentalnih saznanja o samim počecima srpskog i jugoslovenskog sporta i uticajima koji su na razvoj istog imale razvijene sportske nacije poput Velike Britanije.

u isčekivanju stefovog bloga o Super Bowl-u...

Popunjavajući pauze između priloga posvećenih 52.  SB-u dokoni analitičari zamajavaju sjedinjenu američku javnost dilemama tipa - ako osvoji 6. SB da li će Tom Brejdi postati najveći sportista u igrama sa loptom, ili već  čim?

(Naslov editovan posle uocene greske - hvala Blogovatelju) 

Elem, jucer mi je bio rodjis - pardon, prekjuce, vidim da je vec prosla ponoc. Daklem, bio mi rodjis i onda mi dete odnekud nabavi karte da idemo da gledamo PIL t.j. Dzoni Rotena na Uscu. Doduse, to je vise bio poklon za Zmua, on je veliki fan, al' ne bunim se. Kad dobijes karte na kojima pise "Besplatan primerak, preprodaja zabranjena", lepo kazes "Hvala" i otperjas na koncert. Iako ih dobijes 20 minuta pre vremena zakazanog za nastup grupe koja te zanima.

 - Taj ludi car! Uspeo je jedini u istoriji da postigne savez sa Džilovima, a predhodnim vladarima je jedva uspevalo da održe primirje sa njima. Od jednog degeneričnog mutanta napravio je ratnog heroja koga je ona banda kokošaka u medijima proglasila za najomiljeniju osobu današnjice. Sada će „to", kako čujem, Leliks sveštenici primiti u svoje redove! I onaj prokleti Drun je jednako lud koliko i car! - penio je novi glasnogovornik Zlatne zore u njihovom, sada sakrivenom, glavnom svetilištu.

 Zamalo da zaboravim da okačim - znate svi da sam zaljubljena u sneg. Daklem, posle kriptozoološkog izleta, Anonimni_autor se vratio priči koju vam priča već neko vreme. Današnji nastavak - kako je sagrađen I.M.I.R

Pregovori sa Džilovima došli su u svoju završnu fazu. Najveći kamen spoticanja bio je broj kolonista na novom brodu. Džilovi su se, naravno, zalagali za jednak broj ali, Geltazar nikako nije hteo da pristane na to. Možda je to izgledalo čudno ali, na žalost, bio je potpuno u pravu:

Gledam, slušam i malo sam se zabrinuo. Zoran Milanović i Ivo Josipović, onako iz glave, mirno, pomirljivo, iskazuju poštovanje „branteljima“ i saopštavaju svom narodu da „treba biti veliki u pobedi“. Koliko su ovim govorima uspeli da pošalju poruku, onima kojima su hteli da pošalju, videćemo. Ostali deo manifestacije totalno pacifistički. Vojska bez oružja, branitelji bez euforije, ne spominju imena haških osuđenika.

Pitanje do pitanja, a tumačenja koliko hoćeš.

1.11.2013.

- Policija ide, Pakistanci beže!

Ja niti hoću (99,99% sam siguran da neće ništa da mi 'tupe'), a niti mogu: nisam u stanju da pokupim svoje stvari dovoljno brzo kao ti ulični prodavci...

- Dobio sam sokić (ili "sokče", po leskOvački) i uzeo ga, iako je jedna baba bila darodavac. Nemam problema sa nekim vrstama ambalaže... ;)

- Na dva mesta već sviraju, pa za sebe biram kraj (tj. početak) ulice. Nikad ne stajem u sredinu. Tako sam uvek radio, a sećam se da sam jednog davnog popodneva, bilo je to početkom devedesetih, u Knez Mihajlovoj izbrojio

Interesantno je iz prvih redova gledati na koju stranu Federer voli da vrti reket dok skoncentrisano ceka servis (na levo) ili primetiti koliko puta Agasi gucne vodu posle prvog gema (tacno 2). Sitni detalji se odlicno vide iz redova najblizih terenu, a mozda tu i cujete po koji interesantan komentar. Takvih momenata ima dovoljno da se na kraju turnira pojave na top-listi koju ce objaviti na vebsajtu ili zalepiti na zid medijskog centra. Medjutim prava teniska borba koju ste dosli da gledate desava se preko svih 260 kvadratnih metara terena, i za to vam je bolje da ste malo dalje od samog terena.

Posle meca protiv Anastasije Pavlicenkove, koji je izgubla sa 4-6, 4-6, Jelena Jankovic je popricala sa domacima novinarima o njenim utiscima o mecu. 

"Pre par dana sam povredila ledja i nisam mogla uopste da se savijem dva dana, nisam mogla da zavezem pertle. Imala sam dosta terapije, danas sam bila sretna sto sam mogla da izadjem na teren i odigram mec, jer sam mislila da necu moci da igram. Izasla sam na teren i odigrala mec ali mi je falio jedan korak uvek, bila sam sporija nego obicno. Najvaznije je da sam izasla na teren i dala sve od sebe."

Da li si mislila

 Anin mec protiv Marie Sarapove poceo je taman dovoljno kasno da u mraku vise ne mozemo da vidimo tamne oblake koji nam nagovestavaju slabije vremenske uslove za sutra. Veceras je osetno hladnije nego prethodnih noci, vetar duva sa juga i dole na terenu izgleda da za sad ne pravi veliki problem. Ali Maria i Ana jedna drugoj prave dovoljno problema i bez vetra.