Приближавају се избори, говори се у медијима да ће нам Премијер мелодраматично поднети оставку и обнародовати да, ето, народ одлучи коме му је робовати... не. не, неће Наш Аца рећи тим речима, рећи ће, вероватно нешто у стилу, "како он, ето, тешко ради, а да му сви приговарају, па ето им, онда, он се повлачи, и вратиће се само ако га Народ буде желео". Узев у обзир да су моје блогопријатељице, Тес и Ања99, затајиле те ми нису послале текстове који би се бавили конкретно ДС-овом заоставштином и-или стратегијом борбе за презузимање државничког кормила од, како се показало, дупло горих и агресивнијих партитократа из Напредне странке; елем, девојке су затајиле а Антиоксијева размишљања су пала некако у бложни запећак, волео бих да поделим пар својих, лаичких, запажања везаних за протеклих пар година откако су моји другари из ДС звекнули с влас'. Но, пре свега, пошто видим да блогерима често умеју превладати некакве сумње, па пројекције, па слично томе, да рашчистим своју полазну позицију - не, није ми платила Гоца Чомић хонорар да говорим похвално о њеној политичкој организацији (ово је за леваке међу критичарима), није ме платио Мосад да скинем Ацу јер му Наша Маја иде са хиџабом, као представница државе, у државничку посету Ирану (ово је за дешњаке у критици), нити ме је било какво треће тело ангажовало, из простог разлога јер су сви ови људи превише заузети да би се бавили дометима мог надасве утицајног блога. Да се вратим, тада, браћелама и систрелињама из ДС-а.

Sky Reprotin', Novi Sad, Serbia. Srbija je juče umalo ostala bez svog predsednika, gospodina Tomislava Tome Nikolića. Naime, g. Predsednik je, krenuvši u posetu starom srpskom arhineprijatelju, Vatikanu, doživeo neugodnost da je njegova predsednička letelica počela propadati nad Jadranom, da su se odjednom mašine ugasile, i da je to propadanje trajalo gotova dva minuta, te da je doneta odluka, kada je mašina ponovo proradila, da se cela delegacija vrati u Srbiju.

nekako se prepucavamo već danima na ovu temu, međutim, nigde nisam video neko ozbiljnije tumačenje zašto je Srbija došla na udar, upravo sada, 20 godina kasnije, i to posle jednog perioda decenijske vladavine levih snaga u zemlji, gde se tim snagama, Demokratskoj stranci konkretno, sigurno ne može opovrgnuti da jesu radili na defašizaciji javnog mnjenja u zemlji, i to ozbiljno, i to tako da danas, 2015. godine, i deca uzrasta od 7 godina smatraju da je rat glupost. reč "genocid" je toliko puta besmisleno upotrebljena prethodnih nedelja, tako da oni koji u novijoj istoriji u ovoj zemlji zaista jesu pretrpeli genocid - o kojem broju ljudi koji nose takvo iskustvo je reč? 2 miliona ljudi, pretežno Srba?! - nekako kao da osećaju uvređenost ovim namernim i svesnim obesmišljavanjem stvarnog Genocida te da se toliko buke pravi oko jednog ratnog zločina, svakako strašnog i neodgovornog, bahatog po duhu kakav je bio i duh raspadajućeg se sistema, komunizma, ili njegove izveštačene izvedbe koju smo živeli u prethodnim decenijama. došlo je i do jednog, sigurno postmodernog i novog bezobrazluka - da pojedinci sa sumnjivom totalitarnom biografijom prigovaraju realnim potomcima realnih žrtava Holokausta da su - genocidni?! koliko neko treba da bude perfidan da bi radio tako nešto? ostaje dojam da je neko izdao direktivu da se opali po Srbiji iz svih raspoloživih oružja. pitanje je zašto se to dešava uprava danas i upravo sada?

u nekom freaky smislu, kao kada pokušavaš da se poistovetiš s neprijateljem da bi razumeo na koji način on, neprijatelj, razmišlja i oseća, momci iz Globalnog Džihada me fasciniraju -

uspeli su sa par visokoprofilnih akcija, s prvorazrednom žrtvom i hrabrošću, protiv enormnog sistema nadzora, kontrole i moći, uprkos izvesnosti krajnjeg smrtnog ishoda svojih dela, da ostvare te akcije i preko noći postanu idoli Muslimanske Ulice.

Niko od nas ko je iole živeo u Srbiji a poistovećivao se sa antiratnom porukom tokom 90-ih nije bio u zabludi sa dolaskom vučićevaca na vlast da će se nešto promeniti nabolje na tom unutrašnjem nivou uređenja kulturnog i otvorenog društva. No, kako odmiče vreme, već smo u petoj godini vladavine vučićevaca, sve se više profiliše njihov režim koji nastavlja sa autodestruktivnom idejom vođenja zemlje, nešto što je bilo oličenje i prethodeće klike, samo na jednom višem i kulturnijem, u smislu manje bahatom nivou - tadićevci su odbojnost prema narodu rešavali arogantnošću, dok za vučićevce možemo slobodno reći da su jedan mag sitnih i perfidnih lagarija.

O čemu se radi, naime?

Negde početkom juna naprednjačka centrala, ovde u Novom Sadu, donela je odluku da ukine mališanima subvencije za pohađanje licenciranih privatnih vrtića ovde u gradu. Na to je odmah oštro reagovala grupa roditelja okupljena oko portala bebac.com.

možda balkan jeste prirodno stanište za stvaranje, razvoj i postojanje mržnje, ali je podjednako tako prirodno mesto na kojem nastaju najčudnije i uzvišene ljudske tragedije.

klopka je fiktivni prostor duha, slika iz moderne balkanske zemlje, kazamata srbije. u toj fikciji jedan mladi roditeljski par biva pogođen strašnim udesom - njihovo dete oboli od retke srčane bolesti i na pragu je smrti. jedini način da dečak ostane u životu jeste da mu na srcu bude izvedena operacija. operaciju te vrste rade samo u berlinu, naravno za novac, za veliku sumu novca koju jedan običan roditeljski par, nastanjen trajno u kazamatu srbiji, može samo u snu da priušti sebi i svom obolelom detetu.

 KK Partizan igokea Beograd

Partizan je, upravo, izbacio iz Kupa evropskih šampiona vladajućeg prvaka Evrope Panatinaikos i plasirao se među najboljih osam timova Evrope.

Partizan, tim sa valjda najmanjim budžetom je u najboljih osam. Partizan, predstavnik oronulog basketa kod nas, veliki KK Partizan je ponovo u evropskoj eliti.

brate...

jači je mihael.

svaka čast na trci.

Ćavić za B92: "Prezadovoljan sam!

iliti, pod radnim naslovom: šta treba da se dogodi pa da arogantni DS-političari dobiju, ponovo, moj glas na predstojećim izborima?

Glavni utisak kada se ulazi u Srbiju iz Evrope, sa Zapada odnosno, bilo kopnom bilo vazduhom, jeste da se ulazi u veoma, veoma siromašnu državu. O tome svedoči duboki, opipljivi mrak koji vlada između Surčina i Beograda, ili teška tmina sa prigušenim, siromašnim uličnim osvetljenjima na tri jedine tačke od granice do prestonice severne provincije: samo oko Subotice, Bačke Topole i Vrbasa. Oko svega drugog gospodari duboka tama, noću, a danju su to tužne, ruševne, posivele, posivele ruine. To je glavni utisak, kada pristižete sa evropskog tla železnicom koja je celim putem kroz kontinent besprekorno stizala i polazila na vreme dok je na 90 siromašnih kilometara srpske teritorije uspela da napibirči 30 minuta kašnjenja?! - utisak Srbije, duboko zagazivše u XXI stoleće.

Pre nego što se upustim u dalju introspekciju, pošto vidim da je u Srbiji omiljeni sport prebacivanje odgovornosti s jedne na drugu stranu a ulazimo u izbornu godinu, želim da moje polazno stanovište bude kristalno jasno - za jedinog i odgovornog krivca za očajno stanje u državi doživljavam i vidim isključivo dežurnu vlast - Demokratsku stranku iz Beograda (sa specifičnim iskrivljenim  urođeno isfoliranim akcentom pri izgovoru poslednje reči ;) ).