Citati iz vesti B 92:

  Načelnik Generalštaba VS Ljubiša Diković podneo tužbu protiv direktorke FHP Nataše Kandić zbog optužbi da je odgovoran za ratne zločine na Kosovu

I Nataša Kandić podnela je tužbu protiv generala Dikovića:

Kandićeva optužila je ranije Dikovića da je navodno odgovoran za ratne zločine počinjene u zoni njegove odgovornosti na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine.

Tužba je podneta Prvom osnovnom sudu u Beogradu na osnovu sedam tačaka iz dosijea o Dikoviću koji je krajem januara ove godine objavio Fond za humanitarno pravo.

Gost autor: Petargli

Sastanak je bio koncipiran od petominutnih izlaganja univerzitetskih profesora i istrazivaca. Na red je dosao poznati americki profesor koji je zapoceo svoju prezentaciju pompezno: "Upravo sam dosao sa sastanka u Beloj kuci koji se bavio klimatskim promenama u sirokom spektru ucesnika, od naucnika i politicara do predstavnika osiguravajucih kompanija." Usledilo je vrlo interesantnih 5 minuta, plus uzbudljiva diskusija cija je dinamika bila dostojna bondovske akcione sekvence.

Titula odbranjena, i zna se ko je No. 1 u svetskom tenisu.

Lejdis end džentlmen, njegovo ime nije Plačko.

Njegovo ime je...

Nooooouuuuuvvaaaaaaaaak 

ĐOKOVIĆ!

Nije da nije bilo uzbuđenja. Ali način na koji je uzeo onu gejm i set loptu i onda završio meč - svedoče o nadmoći. 

Šta reći sem  - bravo Nole,  još Rolan Garos!

Ruku poluspuštenih a raširenih u nekakvom čudnom grču, kao revolveraš pred obračun, opako džonvejnovski; nogu koje prate taj luk (look) - poluraširene, u stavu i u hodu; pogleda kroz blago spuštene trepavice sa polupodignutim obrvama i nekakvim beštečkeevoinženjera osmehom - moj Đejms the fakin Nmosmaraš Din ode na malu maturu. 

Š'a reći?

Mučio sam se noćas pokušavajući da nekako u tekst bloga uobličim ovu petooktobarsku smešu osećanja. Mučio se i odustao. Lete misli na hiljadu strana, svaki je segment naše današnjice za poseban blog.  A nikako da te misli slože u nešto jasno i konzistentno. 

I onda vidim da, kao i obično, život to sklopi i sačini baš kako treba. Dakle, evo priče o bagatelisanju slobode, sirenskom zovu demagogije, prednostima uravnilovke nad tržištem. O precenjenostii demokratije koja se ne maže na hleb. 

O tome kako zmija grize svoj rep.

Odavno nije vest  da je u Srbiji vlast nešto ukrala ili predsednik nešto slagao. 

Vest je da postoji sudija koji je spreman  da presudu donese po zakonu, u skladu sa sopstvenom svešću i savešću. 

Doneta prva presuda da PIO penzioneru vrati uzeti deo penzije 

Ili: Muk u Mraku

Da je Dobrica Ćosić poživeo verujem da bi ovo vreme opisao u romanu koji bi naslovio sa „Vreme laži". U tekstu objavljenom u „Vremenu" Đorđe Vukadinović (VREME 1241, "Strpljenje do novih obećanja") pobrojao je nedavno samo one najglomaznije i najopskurnije Vučićeve šarene laže; od sto milijardi evra koje čekaju na granici da svane sunce sa Nikolićem, preko fabrike čipova od 3-4 milijarde dolara do Mercedesa iz Rakovice. I ne zna se, prosto, da li je više lagao kad obećava da nešto neće ili da nešto hoće.

I sve je sjajno dok hipnoza traje i dok se i pučina, i vlastela, a bogami i učenjaci i filozofi dive njegovom bajnom nevidljivom ruhu što ga je sam skrojio pa tako gologuz i sa svojom taštinom u stalnoj erekciji šeće kroz od divljenja obnevideli špalir.

"Oj Danilo, čedo moje drago,
sad me slušaj i upamti dobro:
na splavov'ma ne zameći kavge!  

Ako li me ne bi poslušao

otišla bi kola niza stranu!

Nisi Marko a ja nisam Sloba,
ostavku bih podneti morao
I Srbiju u crno zaviti!"

Cenim da je ovako nekako izgledala beseda koju je predsednik Vlade Srbije održao svom sinu a propos ponašanja na kulturno-umetničkim dešavanjima koja za omladinu i policijske generale priređuju ovdašnje ustanove kulture privezane duž savskih obala. No taj su roditeljski savet sem omladinca čuli i kleti dušmani te prionuli na svoj izdajnički rad koji je zamalo doveo do potpunog potonuća Srbije. No to se, eto, i Bogu hvala, ipak nije desilo. 

A šta se jeste desilo?

 Ako su slutnje posle noći istine u vili "Bokeljka" mogle biti donekle uklonjene izjavama o potpunom jedinstvu i nerazrušivoj slozi u okviru vladajuće koalicije, intervju Predsednika Republike Tanjugu ne ostavlja sumnju o političkoj perspektivi Vlade Srbije u sledećoj godini. Naime:

"On je u intervjuu Tanjugu rekao da ni jedan slučaj, pa ni slučaj Miškovića ne može i ne sme da uzdrma vladu, a da vanredne izbore ne očekuje bar do polovine 2013."

?

No nije to sve što u tom intervjuu Predsednik kaže. U podtekstu ima i ono: nek se spremi, nek se spremi... Ko sve drži ćebence u pripravnosti, na političkoj sceni Srbije? 

Mada još nije prošlo prvih hiljadu dana Vlade, te da je verovatno krajnje nekorektno zakerati i tražiti dlaku u jajetu. 

Ipak, moram da pitam: gde su ti šalteri za brzo reagovanje?