O radiju kao elektronskom sokoćalu kojim je Nikola Tesla izmenio svet komunikacija i otvorio proces stvaranja "globalnog sela" mogao bi da piše neko od kolega stručnih za lampe, tranzistore i žičice, odašiljače, repetitore i prijemnike, eletktromagnetne talase i ostale pojmove vezane za ovo čudo nastalo krajem devetnaestog veka.
Moje je druženje sa radijom počelo nešto kasnije od njegovog nastanka, dakle - negde sa polaskom u osnovnu;
sa pesmama Zorana i Bojana Ramboseka i onom pesmicom u interpretaciji Paje Minčića, koju sam svakoga jutra slušao na prvom programu Radio Beograda, u najavnoj špici emisije "Dobro jutro deco":

Ili. Saga o Antibiciklistima

Možda Ajnštajn nije u pravu. Možda postoji granica i kosmosa i ljudska gluposti.
Mada, opet, i to je relativno. Bilo kakva vlast data čoveku u zemlji Srbiji otvara potpuno neslućene nove dimenzije gluposti i bezobrazluka.
Eto gradska vlast u Pančevu odlučila je da iz nekog magijskog razloga umotanog u zaštitu pešaka (valjda?!) i Zakon o bezbednosti saobraćaja - bicikliste protera iz kompletnog gradskog jezgra.

Nači, nije bilo Pantele al je bilo Šekija.  

Nači,nije bile karaoka ali je bilo karamela. Onih mlečnih sa lešnikom (obične i bezimene) i "Visoko C" od Šumi, Lubljana.
Nači, bili su klakeri i kabeze sa sodom i bio je "Dvojni C" (na cevčicu, u tetrapaku, bratteee). I onaj sa Diskobolosom, što sam, priznaem, zaboravio kako se zove.
Nači, bio je sladoled na točenje, u kornetu (vanila, čokolada, jagoda, limun, šlus) i "Somboled" na štapiću!
Nači - pre Leviski bile su farmerke. Onda su ostale Leviske u smislu brenda dodatno izoštrene kao petstokec, i one neke Rifle, Lee, US Top. Ovo pod neke nisam poređao po kvalitetu; jednostavno, pored Levisa sve je ostalo bilo druga klasa.

Koje su to i kakve vrednosti do kojih se stiže na ovaj način:

Gledam i muka mi je. Osvajanje slobode? My ass.  Besmislene plaćene sadističke ubice. Da li je došlo dotle da policija i vojska zaslužuju i izazivaju više sažaljenja nego "narod"?

Služe li nemački policajci ikome kao glineni golubovi?

ili:

Su čim ćete pred Hilari?

Posle izdajničkog gesta bivšeg predsednika, sa Hašimom Tačijem se , po svemu sudeći, ipak rukovao i predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić. I to na nagovor i u prisustvu Ketrin Ešton. Na osnovu šturih saopštenja i onoga što su izjavljivali svaki za svoju javnost ostalo je nepoznato o čemu je razgovarano i da li je i šta dogovoreno.

Ali se zna da sledeće sedmice u Beograd dolazi Vilijem Hejg, a vrlo brzo i Hilari Klinton. Što nam kaže da nešto, ipak, jeste dogovoreno. Ili da će biti, ali ziher i brzo.

Ono što, međutim, pouzdano znamo jeste da se Platforma Srbije o Kosovu "brusi", što znači da je - nema. 

Gost autor: Mirakulus

I moj pradjed je bio šuster a prabaka primalja. Kažu da je na prijelazu iz devetnaestog u dvadeseto stoljeće porodila svu djecu od slunja do Korenice. Moj je djed znao napraviti cipele i kad je imao 70 godina. cipele za baku koja je tada umirala od raka i nije ih živa obukla. Mozda joj je s tim cipelama htio produžiti život. Za prapradjeda ne znam što je bio niti za pradjedovu braću i sestre ne znam tko su i što su bili osim za jednoga koji je propio pola kuće pa je pradjedova obućarska radnja bila u jednoj polovini a u drugoj polovini je bila krčma kod Muže.

Kao vrljav i lenj konzument medijskih sadržaja te shodno tome (pre)često trupkajući dobrano pozadi za zbivanjima, o velikoj čaršijskoj fertutmi koju je detonacijom u „Vremenu“ izazvao Muharem Bazdulj saznao sam čitajući reakciju Biljane Srbljanović. Koju je na Tviteru linkovala Vesna Pešić. A u kojoj je reakciji Srbljanovićka – po odsustvu žara i sadržajonom siromaštvu sudeći - po zadatku  otaljala odgovor na pismo, i to i Ivančiću i Bazdulju. Onda i Ćirjakovićeve stavove u „Politici“ o polemici koja se zapodela. Onda sam natrapao na Bazduljev odgovor Ivančiću, pa onda na Ivančićevu odbranu idola od pobesnelog jeretika i reakciju na Bazduljevu tešku diverziju od koje je sve krenulo: dakle tekst u „Vremenu“ br. 1244 od šestog novembra leta gospodnjeg 2014.

„Hronika najavljene praznine“, tako ga je autor naslovio.

I nisam zažalio. Čitajući paškvile Srbljanovićke i Ivančića dalo bi se zaključiti da oni brane a Bazdulj napada pokojnog Srđu Popovića. Čitajući izvorni tekst, kao što to po pravilu biva, nepristrasni čitalac uvideće da Bazdulj o Popoviću piše usput i više ga braneći nego kritikujući. 

No tema i meta ovog teksta zaista su, u stvari,  Popovićevi siročići, siročići i uveoci. Kolokvijalno zvani Drugosrbijancima.

Otud vrisak i fras, do nas je nama.

Ministru unutrašnjih dela, gospodinu Dr Nebojši Stefanoviću:

Gospodine ministre (poštovani i uvaženi sam do prijema odgovora ili adekvatne reakcije, iz razumljivih razloga, u nemogunosti da dodam); na sajtu "Peščanika" i društvenim mrežama u Srbiji pojavila se, verujem, gadna I opaka  laž i pokušaj  opasne ujdurme kojoj je cilj Vaša stigmatizacija i poniženje. Opet, razumem da bi čovek poput Vas, naviknut na slične atake i stalnu difamaciju - dostojanstveno prešao protiv takvih napada svestan sopstvene nevinosti i bivanja iznad svih niskih pobuda koje stoje iza bezočnog komplota.

No, gospodine ministre: problem je što ovo niti je prvi put da se tako nešto dešava, niti ste samo Vi cilj i žrtva napada. Naime, slične su se spletke I intrigue plele I oko samog Predsednika Nikolića, pa I oko guvernerke Tabaković. Ali, napadajući Vas na ovaj način neprijatelj targetira čitavu Vladu, državu Srbiju pa i samog gospodina Aleksandra Vučića!

Zato, gospodine ministre, od Vas očekujem da u najkraćem roku na adekvatan način reagujete i brzom akcijom sperete ljagu sa građanina Stefanovića, Vlade čiji ste ministar, Republike Srbije a time i sa samog Aleksandra Vučića.

A da bi se sve neverne Tome uverile dokle su neprijatelji spremni da idu, a ne da bih na bilo koji način širio ili propagirao takve nečasne rabote  - evo kompletnog teksta sa sajta "Peščanika" u kome se izdajnici I neprijatelji nisu stideli da se potpišu punim imenom I prezimenom pa čak I akademskim zvanjima (sigurans sam – lažnim!):

Na istom ovom mestu bili smo s jeseni 2000. godine. Sa debelim razlogom. Zbog pokradeinh izbora. Zbog uništenih života. Zbog budućnosti.

I ove besprizorne siledžije su tu sa nekim razlogom. Ne znam koji je to razlog, ali sam siguran da nije onaj koji deklarišu. I da ih treba ukloniti, pod hitno i bez pardona.

Seoba  Mordora na Zapad nije se na mojoj geopolitčkoj mapi  i u vrednosnom sistemu dogodila na današnji dan. Ali današnji dan svakako  jeste simbolička prekretnica u shvatanju sveta i funkcionisanja politke i sile u njemu, razloga, uzroka i posledica.

Današnji je dan svakako dan kad smo SAD i ja prestali da budemo prijatelji.