Big_and_small_fish.jpgIako je vreme ekonomske krize, tržište u oblasti proizvoda i usluga vezanih za računarsku bezbednost je veoma živo. To pokazuje i veliki broj akvizicija (kupovina) firmi koje se bave ovom granom od strane giganata kao što su IBM, HP, Dell, Symantec, BT, Thales, EMC2. U ovom blogu ću pokušati da analiziram zašto se to dešava i kakvi se trendovi mogu očekivati u budućnosti.


Zašto se vrše akvizicije (preuzimanja, kupovine) firmi? Kada neka kompanija želi da ostvari rast, ponudi nove proizvode i usluge, prodre na nova tržišta (geografska ili do ciljnih grupa do kojih nije mogla da dođe), onda može da to postigne svojim unutrašnjim (organskim) rastom ili akvizicijom drugih firmi, koje željene proizvode i usluge imaju, mogu brže da ih razviju ili su već zauzele određena regionalna tržišta ili željene segmente i ciljne grupe.

 

twitter-logo.pngU toku prethodne noći se desio događaj koji je zaista još jednom pokazao značaj Twittera kao servisa za brzu distribuciju najnovijih vesti. Naime, Sohaib Athar, IT konsultant koji živi u pakistanskom gradu Abotabadu (Abbottabad) je, ni sam ne ne znajući za to, verovatno bio prvi koji je uživo tvitovao događaje koji su prethodili i dešavali se za vreme napada na kuću u kojoj je bio sakriven i ubijen Osama bin Laden. Sohaib je bio udaljen svega par stotina metara od mesta događaja.

Ovde je tekst britanskog Guardiana koji opisuje detaljnije ovaj događaj. Njegov timeline možete pratiti na @ReallyVirtual. Vest su preneli brojni mediji.

 
2011-04-10 17:13:55
Biz| Društvo| Ekonomija| IT| Tehnologija

RSA - opasna radoznalost

Dragan Pleskonjic RSS / 10.04.2011. u 18:13

SID700.gifPoznata je izreka: "Radoznalost ubi mačku" ili na engleskom „Curiosity killed the cat". Nepažnja i radoznalost se nedavno osvetila velikoj i poznatoj svetskoj firmi RSA (Security Division of EMC), koja se bavi proizvodima vezanim za računarsku bezbednost.

Pre par nedelja, ova kompanija je objavila, a mnogi mediji preneli, da je bila žrtva ozbiljnog sigurnosnog napada, koji je kompromitovao jedan od njenih važnih proizvoda poznat pod imenom RSA SecurID. Radi se o proizvodu prepoznatljivom kao token, a koji je, u suštini, deo prilično kompleksnog sistema za proveru identiteta (autentifikacije) bazirane na dva faktora (engl. two-factor authentication). Kompanija RSA je o ovom problemu obavestila berzansku SEC komisiju (Securities Exchange Comission), kao i svoje klijente.

 

Nije lako biti dobar ocenjivač ili recenzent. To važi za mnoge oblasti, od onih koji se odnose na ocene u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, pa do procenjivanja i recenzija stručnih i naučnih radova, projekata, novih ideja za investitore, procenjivanja vrednosti proizvoda, usluga, kompanija i slično. Kao recenzent (engl. reviewer) za nekoliko naučnih časopisa i konferencija, često sam se zapitao koliko moja procena nekog rada ili projekta utiče na život ili karijeru nekog, meni obično nepoznatog, autora, predlagača ili nosioca neke nove ili "nove" naučne ili poslovne ideje. Verujem da su se slično zapitali i mnogi drugi, koji su se našli u sličnoj poziciji, pa i oni koji su odlučivali o sudbini mojih radova i projekata.

 

Android-virus.jpgSymantec je otkrio da izgleda da je najnoviji update za Android mobilni OS već obrađen tj. "potkopan" od strane hakera.

Naime, otkriveno je da je aplikacija zvana "Android Market Security Tool" prepakovana verzija legitimnog update-a sa istim imenom koji je služio da ukloni DroidDream zlonamerni kod sa zaraženih uređaja.

 

Oops-key-150-by-110-iStock-1321028373950.gifNedavno se desila interesantna „tehnička greška". Rejting agencija Standard & Poor's (skraćeno: S&P) je poslala pogrešnu poruku odnosno upozorenje velikom broju svojih pretplatnika širom sveta sa informacijom da je kreditni rejting Francuske sa trostruko-A (triple-A) snižen na sledeći nivo.

Često se dešavaju različite tehničke greške koje mogu imati visoku cenu. One mogu biti posledica nepažnje, nemara, nepostojanja ili neadekvatnih procedura rada ili provera. Neke greške u prošlosti su mogle da dovedu do ogromnih šteta i drugih dramatičnih posledica. Ovo je otvorilo i pitanje: kako se proverava softver, koliko se detaljno brine o njegovoj tačnosti i preciznosti rada, kao i o sigurnosnom aspektu, kao i odgovornosti.

 
2013-04-08 18:21:25
Biz| Društvo| Ekonomija| IT| Tehnologija

Bitcoin groznica

Dragan Pleskonjic RSS / 08.04.2013. u 19:21

Mnogi regionalni, a i svetski mediji se ovih dana bave temom nove Internet valute, poznate pod imenom Bitcoin. Da li je ovaj koncept budućnost novca? Da li vi kupujete Bitcoine i zašto (ne)? Možda ste postali rudari i anagažujete svoju slobodnu procesorsku snagu u pronalaženju novih bitcoina (engl. mining)?

Šta novcu daje vrednost? Mnogi se slažu u tome da iza vrednosti novca stoje državna podrška i poverenje. Bez toga papirne novčanice vrede koliko papir na kome su odštampane (tj. uglavnom ništa), a kovanice onoliko koliko vredi sam metal od koga su izrađene. Opet, državna podrška u osnovi diktira i poverenje u novac, jer se u valuti države koja ga emituje, računaju i plaćaju porezi i druge dažbine, a odatle implicitno sledi i poverenje u državnu zaleđinu novca. Novac i monetarna vlast je jedno od bitnih obeležja državnosti.

 

Uz uobičajenu želju za dobro zdravlje, sreću i uspeh u novoj 2014., svima Vama (tj. nama) želim da ona bude inovativna, što nam je itekako potrebno u ovoj ekonomskoj situaciji.

Postoji široki konsenzus u akademskoj sredini, privredi, ekonomskoj politici i zajednici uopšte, zasnovan na brojnim istraživanjima, da ključ ekonomskog rasta leži u poboljšanju produktivnosti. Takođe postoji široka saglasnost da povećanje produktivnosti dolazi kroz inovacije. Što više pronalazača imamo, više otkrića i novih ideja, to smo svi smo kao društvo, pa i kao pojedinci bogatiji. Ovo odmah dovodi do pitanja: kako možemo da povećamo broj pronalazača i inovatora? Pitanje je sve važnije u svetu, pa i kod nas, obzirom na sadašnju ekonomsku krizu i sadašnje pritiske na finansije u javnom sektoru, kao i rastuće troškove visokoškolskog odnosno univerzitetskog obrazovanja.

 

Izgleda da (uglavnom) baš i ne treba verovati u rezultate Internet anketa. A zašto, pokušaću da objasnim u ovom tekstu.

Sigurno ste više puta do sada videli ankete na raznim Web sajtovima. Neke od anketa imaju vrlo zanimljiva pitanja i interesantno je pogledati kako su drugi glasali, a takođe i kako su komentarisali pitanja (ako je omogućeno i komentarisanje), kao i raspodelu odgovora po ponuđenim opcijama. Ponekad su ova pitanja čista zabava, ali često su postavljena sa namerom da se ispita javno mnenje ili u svrhu marketinga. U jednom periodu se smatralo da je postojanje anketa na Web sajtu dobar mamac za posećenost sajta, zajedno sa drugim karakteristikama i tehnikama kao što su: linkovi sa drugih sajtova, zanimljiv sadržaj koji se često ažurira i dodaje i slično.

 
2011-04-23 16:57:15
IT| Tehnologija| Umetnost| Zabava| Život

Softverska uskršnja jaja

Dragan Pleskonjic RSS / 23.04.2011. u 17:57

Uskršnje jaje u računarskom softveru i hardveru predstavlja neočekivano, iznenađenje - nedokumentovanu proceduru, funkciju ili način ponašanja u pojedinim situacijama. Obično je implementirano kao zabavna funkcija, koja odaje priznanje programerima ili projektantima, koji su razvijali taj softver ili hardver.

Slično pravim uskršnjim jajima, ona mogu biti dobro skrivena i teška za pronalaženje, a ponekad gotovo nedostižna. Međutim, ima i vrlo neobičnih i ponekad teško razumljivih ponašanja, slika, tekstova... Ipak vredi se potruditi i pronaći neka.

Evo jednog jednostavnog primera kako da nađete „uskršnje jaje" u programu Microsoft Word:

 

Dragan Pleskonjic

Dragan Pleskonjic
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  07.11.2007 VIP izbora:  91 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana