Neoprezni posetilac bloga Ivane Knežević je mogao da bude vrlo-iznenađeni svedok njenog neočekivaog okretanja novog lista i prelaska u ofanzivu pre neko veče.

Ivana se našla u oblaku egzistencijalne, savetodavne ekspertize čitalaca pa zavrnula blog-rukave i prešla u ofanzivu, tako da je ovo još jedan dokaz da je svako spreman na sve samo ako joj ili mu ponudimo dovoljno kvalitetnih i besplatnih saveta  :-)

Naime, ona je predložila ovo takmičenje, virtuelno, a mi što nemamo problema sa brzopotezim mudrolisanjem pred proizvoljnim publikumom možemo sad da širimo dalje i elaboriramo. Ja predlažem i nabacujem:

... egzistencijalna analiza pomere polako u stranu i ustupe mesto ... ?! Kome, čemu - nije baš najjasnije!

Bol i užitak na dva kraja dva konopca, čije druge krajevi drži svako od nas, i ne sme da ispusti ni jedan u strahu od bolno-nepoznatog odletanja izvan naše komfor-zone, iza divljeg fronta, su počeli toliko da se vrte oko nas, spinuju, da samo što nismo ušli u našu novu Guliver-fazu sa paučinom sve neizvesnije mekoće.

Uvezivanje naučno-tehnološke realnosti oko nas je toliko ubrzalo da je preskočilo i najoptimističnije maratonce. Mašti pojedinca je počelo da ponestaje vazuha i mreža umreženosti ljudi, znanja i tehnologija samo što nije pala na njega i onda se stegla spretnom rukom fenomenološkog, inteligentnog, organizacionog čuda koje je iz te čudne supe izronilo i odavno prestalo da bude analitičko u prirodi, dekonstruktabilno, da bi mi imali bilo kakve šanse da ga razumemo.

To je onaj za koga važi definicija: „To je osoba koja se sa sumnjom osvrće na nove reči proverenih lažova".

Ko ne veruje u organic i non-organic podelu, pa se sekira na pomisao o bilo kakvoj štetnosti vakcina pošto su takve ideje besmislene, rizikuje da se nasekira po čitanju ovog bloga, iako je blog o hrani - MIT naučnica Stephanie Seneff kaže „Jedite organic hranu".

Tamo gde je to skupo možda postoje putevi, ne za sve u počeku, gde proizvođači i potrošači mogu malo da se približe.

Uvod ide dalje preko šaljivog intervjua sa neznanim japanskim doktorom:

P(itanje): Doktore, čuo sam da kardiovaskularne vežbe produžuju život. Da li je to tačno?
O(dgovor): Srce jedino dobro za neki broj otkucaja... Ne troši na vežbanje. Sve se istroši na kraju i pokvari.

P: Da li da smanjim potrošnju alkohola?
O: O, nikako. Vino pravi od voće. Voće jako dobro. Vinjak destilovano vino pa ima još više voće. Pivo pravi od žitarica. Žitarice isto dobro.

Šta smo? Lisice ili ježevi? Da li znamo mnogo manjih stvari ili jednu veliku stvar?

Pitanje bi, verovatno, većini nas promaklo, kao i većina drugih pitanja, da nas ne podsećaju kako ono ima mračniju i setniju stranu - umorni od površnosti svaštarenja umemo s tugom da se sećamo propuštenih prilika da se nečemu potpuno i iskreno prepustimo, da bi drugi među nama tugovali za šarolikim svetom i životom kroz koji su provukli jednodimenzionalno vreme neke uže strasti.

Često imamo osećaj da smo u pogrešnoj koži, i često izgleda da je naša potreba da se zašijemo u pogrešnu kožu iskonska, deo azbuke ljudskog karaktera.

... - povratne sprege, petlje i kontradikcije, stereotipi and The Second Mind.

Kako se piše knjiga, roman, na primer? Ozbiljno pitam, što možda zvuči čudno s obzirom na to da pojma nemam o literaturi!

Interesantno mi je sledeće: U "I Am a Strange Loop" kružnom putu oko samog sebe gledam kako svaki put kad naletim na osobu koja je dobra i inspirativna u nečemu što mene nikad u prošlosti nije dotaklo ja odjednom želim da probam isto to, o talentu ni ne razmišljam!

I često probam! I to je radoznalost, i to nam je evolucija podarila.

Ima na britanskoj televiziji jedna igranka pod imenom „Strictly Come Dancing", gde uparuju igrače profesionalce i poznate ličnosti u višenedeljnom takmičenju, na ispadanje.

Jedan nabildovani, popularni lik, prijatnog izleda i osmeha, pre i posle kritike, je na sebe navukao, parafraziram, ovakve reči najveselijeg člana žirija: „Vrlo jako pričanje priče, ....kao bik u sezoni parenja, ... ne čuje muziku, ne vidi partnerku....".

Sa druge strane I. Berlin opisuje i komentariše misli Max Stirnera u kontekstu korena i nasleđa Romantizma. Prvo se dotičem kraja ovog komentarisanja da bih se nadovezao na ovog gore bezopasnog igrača - Stirner je završio život u lundici, časno i konzistentno sa svojim razmišljanjima, kao perfektno miran, bezopasan lunatik.

...samo da nije "..the proverbial straw that breaks the proverbial camel's back ".

Razmišljam, kad bi se pisale naše biografije, nije bitno koliko kome beznačajne ili značajne, koliko bi nas taj posao rado dalo nekom drugom da ga uradi za nas!

Mali broj, ja mislim. Ili mislim da mislim, a u stvari su drugi smislili za mene. Jedan od njih:

‘I do now have to say', said Don Quixote, ‘that the author of my history was no sage but some ignorant prattler, who started writing it in a haphazard and unplanned way and let it turn out however it would, like Orbaneja, the famous artist of Úbeda, who, when asked what he was painting, replied: "Whatever emerges"' (Don Quixhote, Part II, chapter III).

To da samo budale nikad ne menjaju mišljenje je mudrost često na mestu, to da društvo ne ceni naše česte promene mišljenja fakat, a to da mišljenje umemo da promenimo toliko brzo koliko brzo umemo da se premestimo iz jednog konteksta u drugi me podseća na knjigu "Mulitplicity" Rite Carter i njen intervju za BBC R4.

... „idiot", mi se negde pojavila pred očima, kako joj gustina korišćenja nalaže, pa „korisni idiot", što je i logično za nas starije, da bi „inteligentni idiot" brzo uzeo srebro i tako bronzu ostavio jedinom preostalom kandidatu, sintagmi „korisni, inteligentni idiot".

Ovo se desilo pre nekoliko dana, slučajno kako sam naleteo na Fejsu na Vučkov prilog prepiske između Sama Harisa i Noama Čomskog. Deo Vučkovog naslova „...Sam Harisovo ponosno, javno brukanje" je, verovatno, bio asocijativni ključ:

  - Meni je Sam Haris korisni idiot (inteligentni, ali to neću da ponavljam pošto uglavnom i razmišljam o inteligentnim ljudima).

  - Mogao bih da izostavim i „koristan" pošto pametni ljudi relativno lako zaobiđu zamku da igraju ulogu beskorisnog idiota, i ja „teoretišem" kako je za to izbegavanje dovoljna i minimalna doza strasti da svoj mentalni „atleticizam" projektujemo u javni prostor.

  - Noam Čomski je sve češće meta kritike i podsmeha sve većeg broja tih korisnih idiota, po mom skromnom i sve češće skromnijem mišljenju, koji ne da ne razumeju šta on priča, nego najčešće ne znaju ni šta je tema priče, ne zato što nisu sposobni nego iz jednog prostog razloga ...

... kaže Vukajlija, je najčešći vid komunikacije između dva majmuna.

Ne, nisu mi neoliberalni partizani i četnici inspiracija, samo bih rizikovao da uvredim nekoliko pametnih komentatora, nego jedan zapadni neoliberalni ekonomista, protiv drugog zapadnog neoliberalnog ekonomiste, u, recimo, neću-tako-da-se-igram kritici kineskog Made in China 2025.

Primer zapadne „šeme", iz pera velikog Michaela Hudsona

Po internetu ima dosta članaka koji skreću pažnju na interesantne delove priče vezane za Covid19 (C19), od raznih preventivnih mera, uključujući vakcinaciju, preko terapija u raznim fazama bolesti, do objašnjenja prirode dugoročnijih posledica i kako ih smanjiti ili eliminisati.

Povod za ovaj blog je doticanje Long Covida na Natašinom blogu, mogućih posledica izlaganja spike proteinu virusa ili iz vakcina, preventive, i posebno uloge Vitamina C - svi smo čuli za oksidaciju, ali malo ljudi kojima hemija nije bliska profesiji kojom se bave mogu precizno da kažu šta je to, zašto je toliko opasna, ili riskantna, i kako protiv nje i u kvantitativnom smislu - kako, kada i koliko Vitamina C, na primer.

S vremena na vreme se pojavi članak koji skupi dosta objašnjenja, hipoteza dobrih pa i najboljih u raznim oblastima, pa linkova na naučne radove ili praktična iskustva na jednom mestu. Na dnu ovog teksta je link na jedan od takvih članaka. On je dugačak za prevod, a neko sažimanje rizikuje gubitak nekome bitnih informacija, pa ga ja prilažem kao link.