Čudne stvari mi padaju na pamet ujutru. Posebno ako sam loše spavala. Tako jutros pomislim kako je baš fino što mesecima nisam čula ništa o Šešelju, nit se javlja, nit ga ko pominje, nit nagoni kletve i adžije na Tomu i društvo.. divota jedna.

Jednako smo mladi.

... ili (ovim tempom i u ovom pravcu) može biti i Srbi – istorija bez naroda

Kako god bilo, tek ovaj narod krasi veoma raznorodan i rekla bih dosta nezdrav odnos prema sopstvenoj istoriji. A  koliko god da smo moderni, liberalni i koliko god mislili o budućnosti taj nas odnos ipak u velikoj meri određuje. Nemam nameru da diskutujem o tome kakva nam je istorija, herojska, sramna, interesantna, tragična, dosadna, veća ili manja od istorije drugih dalekih i (uvek najvažnije) onih najbližih nam naroda. Ali veoma mi je zanimljiv odnos prema njoj,

Opet se ovih dana puno vozim busevima. Lica i glasovi. Priče. Ispričane, izmišljene, nadovezane, razvezane, bez početka i kraja.  Neke viđam češće od drugih. Polako sklapam priče. Izmišljam ustvari.Trudim se da gledam, ne da slušam.

Deca vole čudne stvari. A tek odrasli...

Taman smo lepo dali i drugi gol, trenutak da se krene je bio idealan.  Tup! Tup. 2-2 Pa dobro, šta se sad može, ja sam se bojala da će biti i gore. Jes' glupo primljen gol do zla boga, mislim svi trče na loptu, alo ljudi ima još igrača tu.. Nego da krenemo.

Pa-pa! U tom momentu podmladak koji se mirno igrao u stolici kreće da ustaje i da se preskače. Gde ste vi pošli? Bili ste na poslu, išli smo u šetnju..  Dva ogromna, začuđena oka. Mali mambo-džambo izmišljotina, smoki, idemo na krevet da skačemo i dok se podmladak igra sa babom mi se iskradamo napolje (iako svi pametni site-ovi za vaspitavnje, oblikovanje& dizajniranje idealne dece kažu drugačije) ... u noć.

Tunis, kao i sve arapske zemlje, raj je za ljubitelje cenjkanja i  majušnih radnji punih svega i svačega.  Raj je i za poklonike proizvoda od kože i keramike, nakita..  Postoje i u Tunisu radnje sa fiksinim cenama, što u praksi znači sa najvećim mogućim cenama koje su naravno podložne pregovorima u zavisnosti od toga koliko čega kupite. Radnje se nalaze po hotelima i te su naravno najskuplje, na šetalištima oko hotela i u sukovima unutar medina. U jednoj radnji

ili to su opasne frekvencije.

Beskrajno me zabavlja svaki pokušaj da se književno delo ukalupi u "izme" onda kad svojim značajem nadrasta ne samo književno-teorijske odrednice već i epohu i autora... još više pokušaj da se postupci junaka, pa makar bili i istorijske ličnosti, mere vrednosnim aršinima našeg doba, našeg okruženja i našeg poznanja. To je verovatno ne samo posledica gluposti već i pokazatelj nemogućnosti da se saživi sa drugim vremenom, drugim vrednostima, drugim uopšte. Najsmešnije od svega što nesposobni da prošetaju tuđim cipelama/opancima/cokulama uglavnom jesu dežurni branioci tolerancije i poštovanja različitosti. Dok god nije različita od njih.

Iliti u kakvoj su vezi poljski zakon o  prekidu trudnoće i set medijskih zakona ovdašnjih...

Varšavski geto, Valensa i lučki radnici, napaćena zemlja, žrtva fašizma i komunizma, onog pravog ruskog.  I na kraju ta Džonijeva pesma, tako dobra, tako značajna… Da, vole ovde ljudi Poljsku, a pomalo je i mrze – Papa Poljak, to je kao slučajno?