B92 Blog

Red je da im neko kaže HVALA. Red je da pomenemo ljude koji su brzo, smireno i profesionalno evakuisali 280 pacijenata KBC "Dragiša Mišović"

Знам, то им је дужност: да воде рачуна о суграђанима; здравствено особље о здрављу, полиција, жандармерија и ватрогасци о безбедности...Међутим, осећам потребу да свима њима захвалим на професионализму који су демонстрирали у ноћи између 24. и 25. октобра.

Пођимо редом:

Ватрогасна бригада Београда примила је пет позива грађана о пожару у КБЦ "Драгиша Мишовић". Касније ће се утврдити да је ватра избила на последњем спрату болнице: спрату који је тек реконструисан и празан (без пацијената и без опреме). Прва ватрогасна возила пристижу у болницу за неколико минута. До краја опасне ноћи која је лако могла да се претвори у трагедију, пожар је гасило 78 ватрогасаца са 27 возила, а гасили су површину од 1200 квадратних метара!!!

Када је пожар почео, дежурно особље болнице одмах почиње евакуацију пацијената

- nesumnjivo najlepša žena sa početka dvadesetog veka, kurtizana, egzotična plesačica, (anti)heroina, dvostruki agent Nemačkog carstva i Francuske Republike, jedna od najintrigantnijih ličnosti relativno bliže prošlosti, čiji život, a i smrt i dan danas predstavlja misteriju  -

Сутра се навршавају 92 године од када је у зору, 15. октобра 1917. године, у Венсану (Vincennes) шуми недалеко од Паризa стрељана Маргарета Гертруда-Гритје Целе (или Зеле на холандском) или Мата Хари како ју је цео свет знао...

Ко је била Мата Хари заиста? Ко је била неодољива жена која је заводила готово сваког мушкарца којег би упознала? Само куртизана? Егзотична играчица и немилосрдна, амбициозна, славе гладна манипулаторка? Опасни агент Немачког царства или двоструки агент којег се најбоље било решити на задовољство свих "заинтересованих страна"...

Гритје, како је породица звала Маргарету је рођена у Холандији 7. августа 1876. године у имућној породици. То јој је омогућило да похађа ексклузивне приватне школе. Међутим, све се мења када јој је отац банкротирао, а недуго затим родитељи јој се и разводе. Она одлази да живи код кума у Лајден и похађа школу за учитељице, из које је кум исписује након сазнања да флертује са управником.

- pukovnik, lider, terorista, državnik, vešti političar, revolucionar: sve to ili ništa od toga? Uvek ekscentričan i potpuno nepredvidiv, ipak, sve poželjniji gost zapadnih prestonica -

Моамер ел Гадафи, данас свечано прославља јубилеј "Велике револуције првог септембра". Прослава ће, како се најављује, бити грандиозна, уз присуство око 50 шефова држава, махом афричких лидера који у Триполију присуствују ванредном самиту Афричке уније. На позив "братског вође и водича револуције" у главни град Либије је отпутовао и председник Србије Борис Тадић и министар одбране Драган Шутановац (припадници ВС ће учествовати у војној паради). Раније најављивани

Ноћас је преминуо Тед Кенеди - један од последњих лавова Сената, глава најпознатије политичке династије Сједињених држава, сенатор са 40 година дугим стажом.

Не треба два пута да се понавља презиме породице која је обележила политички живот Америке у 20. веку. Кенедијеви су симбол и парадигма званичног естаблишмента, огледало америчког друштва - клан који је утицао не само на токове америчке већ и светске политике.

Едвард Кенеди је изгубио битку са малигним тумором мозга који је откривен прошле године. Овај храбри демократа је водио многе битке: неке је губио, већину је добио, али се никада није предавао. Његов живот је заиста довољно богат, политичким успесима, али и поразима. Приватни живот му ништа мање није био занимљив: као и сви Кенедијеви, било је ту контраверзи, скандала, алкохола...

Едвард Кенеди је рођен у Бостону, 22. фебруара 1932. године...школовао се, а где

Јуче је био 1. август...дан када је пре 57 година рођен Зоран Ђинђић.

Кажу новинари, лето је период лаких тема: жилет у хлебу, миш у пиву и шта већ. То јест, нема пуно оних правих - капиталних (добро де, има код нас: код нас је увек занимљиво), а  јуче нисам хтела да кажем ништа, јер је била слављеничка атмосфера. Данас се питам: да ли је могуће да Ђинђић није заслужио ни један једини ред у дневној штампи? Барем ових дана када је Ружица Ђинђић одлуком Николе Саркозија добила Легију части у знак признања за њен рад у Фонду "Зоран Ђинђић".

Претурајући тако по Нету, видим да су једино Е-новине сасвим пристојно у рубрици "Личност" дале омаж човеку који нас је задужио.  Остали ништа - мук. Додуше, кад немаш шта паметно да кажеш онда ћути (стрпљен-спашен), ипак, мучи ме та тишина. 

Противник сам идолопоклонст

Одвратан дан...Подсетник Србији на блато у коме грца, из којег никако да се ишчупа - једном за свагда...

Црвено слово у календару срамоте и бешчашћа...

...

Спава ли Србија још увек? Земља Трнових Ружица...земља искривљених огледала...земља пропуштених прилика...

...

Да ли да изговорим: да га нисмо заслужили, да га нисмо разумели, да га нисмо пратили, јер нисмо смели, јер смо лењи, јер је много лакше да кукумавчимо него да предузмемо нешто, јер је увек неко други крив...

...

Питам се, да ли се неко од нас/вас замислио јутрос? Ја јесам...Шта сам радила, где сам била тада, а где сам данас. Шта сам то добро и корисно, ако сам ишта добро и корисно урадила за себе и оне око себе...

...

Премијер, Зоран, Шеф...увек је инсистирао да се ради на себи, на сопственом образовању, на сталној и упорној промени лоших навика сваког појединца; само тако -