Kako bi izgledala ekonomski utemeljena diskusija o tome da li ili ne prodati Telekom Srbije? Sve što smo do sada slušali sa obe strane argumenta je: zlatna koka, dvojnici, cene će porasti, ko još prodaje dok je kriza, kupuje NATO, ko će naterati kupca da investira, potrebne su veće investicije ...

Kako se procenjuje vrednost kompanije?

Prođe večeras i drugi intervju u poslednjih 7 dana koji je Jugoslav Ćosić imao na temu reforme pravosuđa u Srbiji. Oba su potpuno promašila centralno i ključno pitanje i dozvolila da se to pitanje potpuno zatrpa i uguši gomilom nebitnih i nepotrebnih pitanja.

Slično su prošla i dva Utiska nedelje na istu temu. Očekujem od političara da to rade. Od nezavisnih novinara očekujem više. Ja građanin.

U prethodnom blogu smo videli da su ministri dobili preko 2.5 milijarde evra da nam svima bude bolje. Da oko 1.3 milijarde evra tog novca uzimamo od privrede i građana, a oko 1.2 milijarde uzimamo na kredit, kako bi ga ministri oplodili i učinili da nam bude bolje.

Da pogledamo ko je koliko dobio, po sopstvenom predlogu, da nam bude bolje.

Cene ulja su pale. Drastično. Za to treba da zahvalimo kompaniji Viktorija Oil iz Šida koja je uložila novac u novu tehnologiju prerade suncokreta i time dobila fabričku cenu (sa profitom) od 71 din po litru njihovog ulja Iskon i predloženu maloprodajnu cenu od 80 din / litru. I zbog toga, zahvaljujem se u ime svih građana kompaniji Viktorija Oil i ovim im besplatno reklamiram proizvod. Iskon. Ja drugo ulje do daljnjeg kupovati neću. Zašto?

Jako je dobro što Srbija redovno izdaje državne zapise. To je jedna dobra stvar koju je uradilo Ministarstvo finansija odlazeće vlade. Izdajemo zapise u dinarima i evrima. Preko njih se kreira kamatna kriva.

Naš glavni finansijski problem je slaba privreda. Glavni krivac je država i poslovni ambijent koji je stvorila. Od poreskog sistema koji ubija zapošljavanje, preko socijalističkih propisa i ogromne birokratije koja ih sprovodi, do korupcije i potpune pravne nesigurnosti. Za promenu poslovnog ambijenta nisu potrebne milijarde evra. Činjenica da je privatizacija katastrofalno sprovedena je samo drugo lice iste medalje.

Ne znamo gde udaramo. I tako iz godine u godinu. Imam otužnu privilegiju da ovo gledam tek četiri godine. I već mi je pomalo mučno. Kako li je tek ljudima koji ovo slušaju mnogo duže od mene, a imaju nesreću da i ponešto razumeju? Jedna gomila bezidejnih fraza i perpetuum mobile ideja.

Osim ministarke finansija. Ona pominje: smanjiti porez na rad, povećati porez na imovinu, smanjiti javnu potrošnju ... i tako to. Nedovoljno populistički za naše političare-investitore i raspolagače našeg novca.

Traže radnici EPS-a, njih 30.000, čija je prosečna plata veća od 50.000 din, da im se povećaju plate za 20%, da dobiju veći topli obrok, pa regres, da ne bude otpuštanja viška radnika i da im se isplati dobit EPS-a. EPS je inače monopolista, u vlasništvu svih građana Srbije čija su prosečna primanja oko 29.000 din. Kako vam se čini ovaj zahtev?

Napala su ga naša deca i omladina. Izgleda oni isti koji su napali ambasade pre par godina. Još samo čekam da mi kažu kako lekari protestuju u belim mantilima sa stetoskopima, JSO pod oružijem, a naša draga deca i omladina sa kamenicama, štanglama i sa molotovljevim koktelima.

To vam je kao naša verzija Superhika: uzimate svim poreskim obveznicima i dajete investitorima. I nije istina da pomažete građanima da dođu do stana. Pomažete investitorima da prodaju precenjene stanove građanima koji ne mogu da ih plate. O našem trošku.

Gradite socijalne stanove. Molim vas.