Državni zapisi i kriza javnog duga

Jako je dobro što Srbija redovno izdaje državne zapise. To je jedna dobra stvar koju je uradilo Ministarstvo finansija odlazeće vlade. Izdajemo zapise u dinarima i evrima. Preko njih se kreira kamatna kriva.

Ministarstvo finansija izdaje dinarske zapise sa dospećem od 3 meseca, 6 meseci, 12 meseci, 53 nedelje, 18 meseci, 2 godine, 3 godine i 5 godina, nominalne vrednosti 10.000 dinara.

Zapisi indeksirani u evrima su na 6 meseci, 53 nedelje, 18 meseci i 2 godine, nominalne vrednosti 1.000 evra.

Svaki zapis daje pravo nosiocu zapisa isplatu kupona (kamate) u određenom iznosu. Kupon (kamata) može da se isplaćuje tromesečno, šestomesečno ili godišnje. Glavnica se uvek isplaćuje na dan dospeća zapisa. Npr. ako 3-godišnji zapis nominalne vrednosti od 1.000 evra sa godišnjom isplatom kupona nosi kuponsku stopu od 6%, to znači de ćete na kraju prve godine dobiti 60 evra, na kraju druge još 60, a na kraju treće 1.060 evra. Kuponska stopa zajedno sa periodom isplate kupona se može objediniti u jednu kamatnu stopu, tako da se kod nas obično objavi samo dospeće zapisa i ova kamatna stopa.

Ono što nedostaje našem tržištu zapisa je sekundarno tržište. Trenutno imamo samo primarno, odnosno država održi aukiciju, proda zapise, i onaj ko je kupio, a to su banke i institucionalni strani investitori, mora da ih drži do dospeća. Da postoji sekundarno tržište, onaj ko ima zapise, mogao bi da ih proda na tom tržištu bilo kom drugom kupcu. Mogao bi da proda pola,a pola zadrži, ili bilo koji drugi deo u skladu sa potrebama. Primer sekundarnog tržišta su obveznice stare devizna štednje sa kojim se može trgovati na Belexu.

Šta dobijamo sa zapisima? Dobijamo jedno uređeno tržište i važan mehanizam države da upravlja  likvidnošću javnih finansija. Preko njih se može upravljati i kursom uticanjem na ponudu i potražnju. Može se uticati na nivo kreditiranja privrede i stanovništva itd. Naravno zajedno sa drugim instrumentima.

Npr. kada vam jedan državni zapis dođe na naplatu, možete izdati drugi kako bi platili ovaj prvi. Možete izdati veći, manji ili isti iznos zapisa. Tom odlukom možete na mnogo stvari da utičete.

Za bankarski i privredni sistem, oni su jako važni jer nam govore kolika je vremenska vrednost novca u Srbiji. Odnosno bezrirzična vremenska vrednost novca. Za državu se računa da je siguran platiša i da kada pozajmite državi, to je posao bez rizika. Bez želje da ulazim u diskusiju ovog aksioma i njegovu primenljivost u Srbiji, važno je znati da banke i drugi investitori, kada plasiraju svoj novac u bilo koju investiciju, porede rizik te investicije i profitnu stopu upravo sa ovom bezrizičnom krivom. Odnosno, ako neki investitor ima 1 milijardu dinara, svaku investiciju će porediti sa kupovinom državnih zapisa. I zahtevaće veću kamatnu stopu od one koju nosi zapis. Jer svaka investicija u Srbiji je rizičnija od investicije državi Srbiji. Računa se da ako država ne može da vrati, svi ostali su sigurno u još gorem problemu.

Kada se kaže bezrizična kamatna stope, misli se da ne postoji rizik da novac neće biti vraćen zajedno sa kuponom. Itekako postoji rizik od promene kamatne stope. Npr. ako u trenutku dok posedujete državni zapis ročnosti 3 godine sa kamatnom stopom od 12%, usled promene situacije na tržištu, npr. skoka inflacije, država izda novi sa kamatnom stopom od 13%, vi imate hartiju od vrednosti koja vredi manje. Kupljena je u jednoj situaciji na tržištu, tržište se promenilo. Da postoji seknudarno tržište na kome se trguje svim državnim zapisima, vrednost zapisa sa kamatnom stopom od 12% bi bila manja od vrednosti zapisa sa kamatnom stopom od 13%, uzimajući u obzir istu ročnost.

Referentna kamatna stopa NBS za dinare iznosi 10%. Ona se odnosi na dvosedmične repo operacije između NBS i banaka: Do 05.06.2012.godine je iznosila 9.5%, i tada je povećana za 0.5%. Glavni razlog povećanja je bio da stabilizuje devizno tržište i kurs. Do stabilizacije kursa je došlo. Međutim to ima cenu na drugoj strani. Sve kamatne stope u dinarima su takođe porasle. Pošto nema besplatnog novca, neko uvek mora da plati.

U normalnim uslovima, referentna kamatna stopa NBS je najmanja tržišna kamatna stopa u Srbiji. Ovo naravno izuzima poklanjanje novca poreskih obveznika koje vrše Fond za razvoj, Metals banka (ups. Razvojna banka Vojvodine) i slične institucije. Kamatne stope svih zapisa koji imaju ročnost od 3. meseca do 5.godina su veće od ove kamatne stope.

Šta još dobijamo sa državnim zapisima, osim kamatnu krivu? Dobijamo ocenu tržišta u kakvom su nam stanju javne finansije.

Npr. Ministarstvo finansija je u januaru, februaru, martu, aprilu i maju, svakog meseca izdalo 10 milijardi dinara državnih zapisa ročnosti 53 sedmice, sa kamatnom stopom od oko 12.6%. Svaki put je prodato 100% emisije. U junu je dva puta pokušana prodaja 10 milijardi dinara, i prodato je 35% i 25% emisije sa kamatnom stopom od prvo 13%, a zatim 13.49%. Pre tri dana smo pokušali prodaju 20 milijardi dinara, i prodali smo oko 35% po ceni od 14.25%.

Juče je Ministarstvo finansija prodalo 68% zapisa ročnosti 6 meseci sa kamatnom stopom od 13,25%. Poslednji put smo prodavali ove zapise 05.maja 2012.godine i kamatna stopa je bila 10,48%. U junu verovatno nije ni bilo kupaca, tako da se odustalo.

Šta se promenilo? Tek 15. maja je Ministarstvo finansija objavilo šture podatke o javnim finansijama za feb, mart i april. Samo preko ovih kamatnih stopa možete se videti kako tržište ceni trenutno stanje javnih finansija u Srbiji.

U maju i junu izadli smo 100 miliona evra 18 mesečnih zapisa indeksiranih u evrima. Kamatna stopa je sa 6.19% porasla na 6.30%. U evrima prodajemo celokupnu emisiju bez problema. Samo nam kamatna stopa raste.

Osim što produbljuje rupu u budžetu jer troškovi kamata rastu, kakve ovo posledice ima po privredu? Nezajažljiva glad države za novcem izvlači sredstva iz bankarskog sistema namenjena privredi i građanima i preusmerava ga državi kao sigurnijem dužniku.

U isto vreme, država privredi ne plaća račune za isporučenu robu i pružene usluge. Neke procene govore o dugu od oko 3 milijarde evra, odnosno 10% GDP-a. Kao rezultat, čak 25% kredita koje su banke odobrile privredi su u docnji duže od 90 dana. Ovo je zaista kritična situacija.

I dok se sve ovo dešava, pročitah ideju vodećeg menadžera i ekonomste stranke koja formira vladu, i prođe me jeza. Predlog je da se novac deviznih rezervi uloži u Razvojnu banku. Ovde je i reakcija nekih ekonomista

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Bajatovic-ispunjava-san-privrednika.sr.html 

Mogu samo da je podvučem. Ovaj nivo diletantizma i hrabrosti da se javno iznesu takve gluposti je zastrašujući. Poučeni fenomenalnim iskustvima razih obveznica za razne preporode Srbije, poučeni iskustvom Fonda za razvoj, kao i iskustvom Metals banke (ups. Razvojne banke Vojvodine), ovo je sigurno dobitna kombinacija.

Vreme diletantizma je prošlo. Odlazeća vlada nas je svojom sigurnom rukom dovela do ivice ambisa. Svaka nova greška će imati ogromne posledice. Traže se ozbiljni ljudi. Your five minutes is up.

https://www.facebook.com/SasaRadulovich

https://twitter.com/SasaRadulovich 

.