Dva pitanja za Jugoslava Ćosića

Za vreme SFRJ su krili takve stvari, za vreme Miloševića isto tako. Ukoliko bi se neko uskopistio i postavljao previše pitanja, dospeo bi na listu "neprijatelja" a potom bi ga "ućutkali."
Sada ne prave pitanje oko objavljivanja svih nepodopština kojima se bave, već nam otvoreno bacaju rukavicu u lice uz komentar:
"Ne zanosite se, ništa nam ne možete..."

Parcijalni interesi, trolovi, dekoncentracija, nedovoljno poštovanje onih suštinskih slojeva svake teme... - jesu generalna svojstva ovdašnje komunikacije, čak i kada su po sredi teme koje su, evidentno, veoma važne za sve. Na primer, lako se ulazi u kritiku (svega i svačega), a kad se stigne do faze da se nekakvom korektnom analizom možda dođe i do pravih odgovora - stvar se izmigolji i raspline do neprepoznavanja.

Vrhovni sud imao je telo koje se zvalo Nadzorni odbor. Njemu si mogao da pišeš predstavke, ako si bio nezadovoljan radom sudija. Meni lično nije poznato da je taj NO preduzeo mere protiv bilo kog od apostrofiranih sudija. Moj utisak je da su birani najnemoralniji za funkciju u NO. Nikako drugojačije ne mogu da razumem da oni daju oprost i onim sudijama čije zloupotrebe se čitaju u pojedinim postupanjima sasvim jasno.
Daklem, smatram da građanstvu treba objasniti koliko (nj)je imalo uticaja na izbor sudija i dosije o pojedinim sudijama u NO.

...toliko je vidljivo da su partije imenovale
svoje kandidate za sudije, da je smešna tvrdnja
da se NIKO nije u taj odabir mešao.

Umesto lustracije dobili smo amnestiju,
ne samo kad su sudije u pitanju...

Jugoslav Ćosić više nije onaj novinar
koji je bio... i koji je mogao da bude.
Umesto da tačno osmisli pitanja za
sagovornika, upušta se u dijalog i to
na takav način, da sagovornik ne može da odgovori
na prethodno pitanje, a on ga već seče svojim komentarom,
tako da se mnogo vremena izgubi u nebitnim stvarima,
a za bitne onda ništa ne ostane.

... nije prvi put pokazao dva pristupa. Nezan, rezervisan za predsednicu Natu "koja ce odgovoriti na sva pitanja pismeno kad dodje vreme" i nimalo nezan za predsednicu Draganu koja je kao predsednik strukovnog udruzenja odgovarala na pitanja koja treba postaviti onima koji vrse vlast ( zastarelost i dr. ).

Ali to, kazem, nije prvi put.

Mi i dalje ne znamo zasto npr. Dragana Boljevic nije sudija, a npr. Omer Hadziomerovic jeste.

A eto u medjuvremenu smo saznali da su najvisi predstavnici vlasti krili da su dobili pismo iz Jevrope.

Gospodin Bosko Ristic ga je cak nazvao i izmisljotinom. Ne znam kako da cenimo njegovu dostojnost.

Broj zastarelih predmeta je broj koji ne govori nista. Imamo prosecan broj po sudiji, po sudu, po vrsti dela i sl. sto bi vec mogli biti relevantni podaci. Pa onda da vidimo zasto je zastarelo. Da li je sudija cuvao predmet u fioci u kom slucaju je zastarelost njegova odgovornost ili je okrivljeni nedostupan, u bekstvu u kom slucaju sudija nema nikakvu odgovornost. A oba predmeta se sudiji racunaju kao zastareli.

Dakle, brojevi ne znace bas nista.

Ali bi nam bilo od koristi ( kad vec govorimo o zastarelosti ) da znamo da sudija kome je zastarelo mnogo vise predmeta nego drugima nije izabran, kao i da sudija kome je zastarelo mnogo manje predmeta nego drugima jeste izabran.

To je sustina Vasih tabela.

Mi opet ne znamo zasto.

A Jugoslav opet nije pitao...

"Jedino pitanje je: kako da znamo da su ovim izborom sudija koji je sproveo VSS odstranjeni oni čiji predmeti traju godinama, koji nisu ni stručni, ni osposobljeni, ni dostojni, a da su ostali ovi drugi?

Drugo pitanje je: kako da znamo da su novoizabrane sudije koje pre nisu bile sudije, najstručnije, najosposobljenije i najdostojnije od svih koji su se prijavili?"

Pa, zar nije Bosko Ristic rekao "majke mi, radili smo posteno"???

Tema je ozbiljna za ovakve sale. A tek sada kada se zagrebala povrsina vidimo da recimo g-dja Nata nije smela biti clan VSS po zakonu, takodje da je clanstvo jos par ljudi sumnjivo. Pa, vidimo da i lista kriterijuma koja je nacelno dobra ne precizira nacin ocene ljudi po tim istim kriterijumima. Problem je i sto su sudije pristale na celu ovu igranku. Nisu se trebali prijaviti na konkurs bez garancija o transparentnosti i objektivnosti postupka. Sa tabelama se slazem - kao i na blogu o tome - ali je i sistem formiranja datih tabela u pitanju. Na primer, kako mozete uzeti za los rad broj oborenih presuda sudije osnovnog suda, a presude su mu obarali nestrucne sudije visih sudova? A tabele su morale biti objavljene, ma kakar kakve da su. Kao na fakultetu - student se vidi ispod ili iznad crte, moze da pogleda svoj rad i vidi zbog cega je tamo gde je i nema ljutis....

Imam problem i sa g-djom ministarkom. Ko je gura? Zbog cega je bas ona kvalifikovana da vodi ovu reformu? Sigurno ne zbog njenog visegodisnjeg iskustva u sistemu koji zeli da reformise. Zar DS nema boljih kadrova? Pa barem pravnika ima kao sodera... Ja bih posle onakvog pisma barem ponudio ostavku!

A gospodina Hadziomerovica cenim kao jedinog izabranog sudiju koji se pobunio protiv ovakve prakse. Da je vise ovakvih sudija, svega ovog ne bi bilo...

To je cinjenica.

Cinjenica je da je Slovenija gora od nas ne menja nista. Srbija nam je bitna.

Prvo, broj predmeta.

U Srbiji je broj predmeta nenormalno veliki. Vlasti su ovaj problem pokusavale da rese povecanjem sudskih taksi podlezuci naivnoj pretpostavci da se Srbi sude sporta radi, pa ako su skupe ulaznice, nece ici na stadion.

Ne, ljudi se sude zbog toga sto se u ovoj zemlji isplati npr. osiguravajucem drustvu da vodi spor umesto da se nagodi a to vazi i za razne vrste duznika. Hajde jednom da jasno kazemo: ljudi tuze zato sto MORAJU.

Drugo, nekompetentnost ucesnika u postupku:
- kod nas je dozvoljeno strankama da se same zastupaju zbog cega se trosi vreme na njihovo poducavanje i ispravljanje nepravilnosti
- advokati i sudije se skoluju uz maksimalno teorijsko, a minimalno prakticno znanje zbog cega je njihov sastav u pogledu strucnosti sarolik.

Trece, spoljni faktori kao sto su losa saradnja sa policijom i drugim drzavnim strukturama.

Cetvrto, korupcija pocev od naizgled najbenignije ( kazes postaru da nisi tu i da neces da primis postu ) pa sve do najkrupnije.

Rad sudija je samo jedan segment, ali vazan.

Da bismo postovali sudstvo, moramo znati da su oni koji sude najbolji od onih koji su konkurisali. Kako cemo to znati? Ovako necemo.

I na kraju: vecinu predmeta ne cine krivicne stvari, nego tzv. gradjanske. Tu nema zastarelosti, kazni ispod minimuma i sl. Zasto se ne bavimo malo gradjanskim stvarima? Ili je obican svet ipak "zadnja rupa na svirali"?

Sinoćni intervju je totalno pokopao fantomskog predsednika udruženja sudija, koje uopšte ne postoji, jer ti koji ga vode i nisu više sudije, no obični gradjani.

Sva ozbiljna pitanja koja je sinoć Jugoslav postavio Boljevićki, pisac ovih redova mu je poslao preko emaila, to jest televizije B-92, to jest "POLIGRAFA".

Na ta pitanja Boljevićka se ponašala kao izbubljeni svemirski brodić, koja je ili gutala knedle, ili 10 puta ponavljala Jugoslavu da je u pravu.

Jadno je sinoć delovala Dragana, totalno razoružana, zbunjena, sludjena, izgubljena je bila posle seta pitanja koja su je snašla sinoć.

I na kraju je priznala ono šta sam ja potencirao šta je problem pravosudja u Srbiji, sistemski zakoni, koji recimo kao sudiju Parničara kao što je ona, može da joj da pravo da svaki spor okonča i vodi koliko je volja, to jest do sudnjeg dana, dok čovek ne umre, ne skonča, ne dobije infarkt.

Dakle, po zakonu, nije omedjen rok, koliko parnica može da traje, ako to nije kriminal, ništa u Srbiji niti u pravosudju to nije. Da li se sudije bune što su takvi zakoni, ma kakvi, oni to koriste da bi u koaliciji sa njima bliskim advokatima pljaćkali ljude u postupku do poslednje pare i centa.

Znači, visoki savet pravosudja, nije svestan , ili namerno se pravi lud i naivan, te ne traži da se sistemski menja pravosudje, no traži da se uposli još sudija zbog velikog obima posla, a ne znaju, da po sadašnjem sistemu, Srbiji ne bi pomoglo 150 hiljada sudija, jer ih sistem ne tera da sporove i parnice okončavaju najduže sa mesec dana, već za 5, 10, 20 i više godina.

Nisu za sve loše u pravosudju bile krive sudije, a posebno ne sve sudije i jos posebnije ne sve nereizabrane sudije.

Ima krivice sudija iz svih nabrojanih kategorija, ali ima i krivice i do nesređenih drustvenih odnosa, pre svega ekonomskih, loših procesnih zakona, loših materijalnih zakona, neuskladjenih propisa, loših uslova rada i sl.

Pitam Jugoslava Ćosica, šta je on, kao gradjanin, pa kao i novinar uradio da se stanje u sudstvu, kakvo je bilo do reizbora sudija, promeni? Da li je štrajkovao i to kada je mogao da štrajkuje bez opasnosti da izgubi platu i posao? Nije! dali je štajkovao kada je donet Zakon o informisanju koji je bio vrlo nepovoljan po slobodno novinarstvo? Nije!
Dakle, nemoralno je pitati Draganu Boljević zasto nije pre reizbora štrajkovalo 2400 sudija.

Nemoralno je i staviti joj u izgled da je ona svoj radni spor okončala za 1,5-2 godine. Moj takav spor trajao je preko 4 godine, a u njemu nije bila sporna nijedna činjenica i završavao se na 2 ročišta. I pored toga, trajao je 4 preko 4 godine, i nisam bila povlašćena, iako mi je sudio kolega sudija, ni na jedan način.

Takav spor je vodila i Nata Mesarović, a nju nije pitao za koliko je završila taj spor.

Reizbor je meni lično, jer nisam prošla kao stručna, dostojna i osposobljena, iako sam imala najbolje rezultate u sudu, doneo neke operativne probleme. Imam 2 kredita, koja govore o mojoj korumpiranosti, i koja moram nekako isplatiti. Ali, veći problem od toga je saznanje u kom je stanju ova država.

Jedan od tih pokazatelja je i taj sinoćni Intervju Jugoslava Ćosića, koji je očigledno trebao da ubedi gledalište da je Dragana Boljević vodila srpsko pravosudje od 2000.g. do 2010.g. i da je ona i samo ona, sa tom grupom korumpiranih, lenjih i nesposobnih sudija , odgovorna što jadni srpski gradjani, za koje je voditelj strasno zabrinut, nisu mogli da ostvare svoja prava pred takvim sudsvom.

Užasno se stidim u ime nekih ljudi!

Ključno pitanje ovog reizbora jesu 2 liste.

Medjutim, nedostatak te 2 liste ukazao je ili doveo do jedne zlokobne pojave u drustvu - spremnosti da se lista prikrije uvek kada ne ide na ruku istini i da se tako obmane javnost, izvrtanu teze i sakrije informacija.

Nazalost ni nekada ozbiljno novinarstvo nije ostalo imuno na taj izazov.

Smatram da je informacija koju je Ćosić servirao Boljevićki o dužini trajanja njenog radnog spora na neki način huškačka, i zloupotrebljena do mere da je postala dezinformacija.

Korektan i nepristrasan odnos novinara prema temi spornog intervjua, nalagao je raspolaganje sa ukupnim podacima - za koliko su vremena okončani svi radni sporovi sudija.

Bez tih podataka stekao se utisak da je Ćosiću jedino bio cilj da diskredituje Draganu Boljević i da se stavio u službu onih koji su izvršili reizbor sudija.

Ostavlja gorak ukus u ustima i utisak da mu je upravo neko, koje je zainteresovan za podršku ovakvog reizbora, i dostavio ovaj podatak, jer doći do podatka koliko je trajao neki spor okončan pre par godina, najmanje zahteva dearhiviranje upisnika ili predmeta i uvid u njih i to niko ne radi bez konkretnog cilja.

Dakle, Ćosiću je neko ovaj podatak morao reći, i to neko ko je želeo, zajedno sa Ćosićem da obmane javnost i stvori netačnu sliku da su sudije o sebi znale da brinu i budu efikasne kada je njihov problem u pitanju.

Ta informacija, morala je biti upotpunjena i sa podatkom u vezi dužine trajanja postupaka ostalih sudija i isto tako Nate Mesarović. Bez tih podataka, koji bi joj dali objektivnost, ona je postala oružje u rukama novinara, a to je kod objektivnog i nepristrasnog nedopustivo i isključuje se sa njim.

Ponoviću još jednom - moj takav spor trajao je preko 4 godine, i morala sam da se namučim da se setim kada je počela i kada završila.

Da li sam ja jedini baksuz u Srbiji kome je, kao sudiji, parnica trajala toliko, ne znam, jer Ćosić na svoju temu , kao i VSS na svoju temu, nije dao listu.

Kao i VSS, koji je sudije nazvao vešticama, a nije objasnio kako je došao do tog podatka, a mene je baš zanimalo, ni Ćosić nije objasnio kako je došao do ovog podatka, a mene je bas zanimao.

Znam da je novinar i da mu je posao da dodje do informacije, aii potpune i objektivne.

Ova je samo tendenciozna.

Mislim da emisija nije uspela da javnosti dovoljno predoči da se ne radi toliko o problemima nereizabranih sudija, koliko je u pitanju veliki PROBLEM koji su "deformatori" stvorili državi Srbiji u postupku izbora sudija, što zbog političkog uticaja, lične koristi i neznanja. Jugoslav se nepotrebno bavio već dobro poznatim činjenicama, a nije bilo podataka o efektima tzv. “reforme” pravosuđa, o čemu je inače TV B92 izveštavala.
Nema nikakve sumnje da je reforma pravosuđa sprovedena tako da su efekti koje smo dobili postali teško premostiva prepreka na putu Srbije prema članstvu u Evropskoj uniji.
Šta je Srbija mogla i trebala dobiti, a šta je dobila tzv. “reformom” pravosuđa? Da podsetim, ukratko, ciljevi nacionalne strategije bili su: stvaranje nezavisnijeg i efikasnijeg pravosuđa i vraćanje poverenja građana u sudstvo. Danas nije sporno da su postojali uslovi da se ti ciljevi postignu, niti može biti sporno da oni nisu ostvareni. Šta više, dobismo pravosuđe potpuno zavisno od politike, urušeni su principi nezavisnosti i nepremestivosti sudije, sudstvo je još neefikasnije, poverenje građana u pravosuđe nikada nije bilo manje i osetno je smanjen stepen dostupnosti građana pravdi.
Obavezna “literatura” za “deformatore” srbijanskog pravosuđa trebali su da budu Ustav i zakoni Republike Srbije. Pokazalo se da ovu litetaraturu nisu koristili, ili su je “kreativno” i selektivno primenili. Bili su izvršioci političke volje koja je njima “deformatorima”, pored zakonom garantovanog (neustavnog) napredovanja, omogućila kao nagradu i mogućnost da se neki od njih (po položaju) i sami “okoriste” izborom za sudije i tužioce svoje rodbine, kumova, prijatelja, saradnika i poznanika.
Iako su Snežana Malović, Nata Mesarović i Boško Ristić (“crna trojka”), mesecima obmanjivali javnost da imaju podršku evropskih institucija za svoja “dela”, a g.Ristić se čak pozvao za gosta u “Nacionalni dnevnik” TV Pink da slaže kako pismo g. Barroso-a čak i ne postoji – pokazalo se da pismo postoji i da sadrži stavove Evropske komisije.
PROBLEM koji sam napred pomenuo jesu ZAKLJUČCI ekspertske komisije EVROPSKE KOMISIJE koji potvrđuju da je postupak reizbora pokazao značajne NEDOSTATKE u pogledu SASTAVA i NEZAVISNOSTI Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, primene objektivnih kriterijuma, kao i transparentnosti i pouzdanosti celokupnog procesa” – koje g. J.M.Barroso pominje u svom pismu od 27.04.2010.g. u kojem se opisuje sadržina zaključaka ekspertske komisije EK dostavljenih zvaničnicima Srbije (koje ovi i danas skrivaju od javnosti, i na taj način i dalje obmanjuju javnost Srbije).
Bezakonje u Srbiji u sprovođenju tzv. „reforme“ pravosuđa odmah je prepoznala i domaća i evropska stručna javnost. Reakcije su usledile krajem prošle i početkom ove godine. „Proces reizbora sudija je sproveo Visoki savet sudstva, organ čiji je sastav neregularan… Ceo proces “zamene” sudija i tužilaca bio je sproveden bez ikakvog merljivog kriterijuma u vezi sa načinom obavljanja sudijske funkcije i stručnosti, vođen je u tajnosti i bez obrazloženja i obaveštavanja onih kojih se dotični proces ticao… Direkcija Udruženja sudija i tužilaca, izražava najdublje zaljenje svojih članova i javno iskazuje solidarnost sa svim svojim kolegama koji su na ovaj način oštećeni i u isto vreme osuđuje ovakvo nelegalno postupanje, uz napomenu da će učiniti sve što je u njenoj moći da ovakva situacija bude promenjena i da prevladaju principi pravne države” – stoji u pismu Direkcije Udruženja sudija i tužilaca (Portugal). “Takvo postupanje sa nosiocima pravosudne funkcije ne uliva sudijama i tužiocima drugih evropskih zemalja poverenje, neophodno da bi se razvijala saradnja, između ostalog, u oblasti borbe protiv korupcije i međunarodnog kriminaliteta. Naprotiv, ono izaziva najgore sumnje. Ova situacija izgleda kao ogromno nazadovanje na planu demokratije” – stoji u protestnoj noti francuskog sindikata sudija upućenoj ambasodoru Srbije u Francuskoj . “Sudska vlast zbog svega ovoga sudijama i tužiocima iz drugih zemalja ne može uliti dovoljno poverenja koje je potrebno za razvoj međunarodne pravne saradnje u cilju borbe protiv najvećih zala koja ugrožavaju savremeno društvo, korupcije i organizovanog kriminala. Upravo obratno, budi najgore sumnje. Ova situacija predstavlja korak unazad u procesu konstituisanja demokratske i pravne države u Srbiji. Zbog toga, ove odluke treba da budu poništene u cilju poštovanja principa i vrednosti Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje Srbija deli sa ostatkom država članica Saveta Evrope, i koje treba da razvije u budućnosti zajedno sa državama članicama Evropske unije” – stoji u protestnoj noti španskog udruženja sudija upućenom ambasadoru Srbije u Madridu.
Ministarka pravde i predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije su po Ustavu i zakonima članovi po položaju u oba navedena tela i oni su najodgovornoji što je protivustavno i nezakonito konstituisanje oba tela izvršeno SINHRONIZOVANO dana 06.04.2009.g. Znali su oni da se za konstituisanje nisu stekli zakonski uslovi, zato što nisu bili izabrani svi obavezni izborni članovi (u VSS je nedostajao jedan sudija, advokat i profesor pravnog fakulteta). Važno je imati u vidu i činjenicu da je "konstitutivnu" sednicu neovlašćeno zakazala Nata Mesarović vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije, dok je po zakonu tu sednicu mogao zakazati jedino predsednik Vrhovnog suda Srbije. Predsednik Vrhovnog suda Srbije koga je trebala da bira Narodna skupština Republike Srbije nečijom voljom nije biran. Svakome je jasno da vršilac dužnosti koga bira opšta sednica nema pravni kapacitet i legitimitet koji ima predsednik koga bira Narodna skupština Republike Srbije. Poslednji predsednik Vrhovnog suda Srbije bila je Vida Petrović-Škero, kojoj je mandat istekao marta 2009. godine.
Zaista, kako ove “deformatore” već nije sramota da obmanjuju javnost Srbije?
Predlažem zato da B92 (pored cenzure i autocenzure, verovatno najobjektivniji medij u Srbiji) na temu reforme pravosuđa organizuje emisiju sa učešćem stručnjaka za ustavno pravo. Čuli smo “deformatore” koji su pokazali da nisu položili ustavno pravo, čuli smo predstavnike izabranih i neizabranih sudija i primedbe koje imaju, pa bi bilo dobro da se čuje i reč NAUKE. “Deformatori” nisu nepismeni ljudi, a činjenica je da im nije bilo ni najmanje stalo da zatraže IZBOR izbornog člana iz reda NAUKE (profesora pravnog fakulteta). Imali su za to svoje razloge: u tom slučaju mama ne bi mogla unaprediti sina, prijateljica prijateljice, advokat koleginice, etc… I MORALI BI SE DRŽATI USTAVA i ZAKONA.