Tokom i nakon posete Berlinu ministar Vučić je dao najkoncizniji ocenu o odnosima Srbije i Nemačke, sublimirajući je u rečenici da je Nemačka naš najvažniji strateški partner i da bez Nemačke ne možemo napred. Verujem da niko razuman nije pomislio da on time umanjuje značaj odnosa sa Rusijom niti da je manji Srbin ili Rusofil, već da je bolje od mnogih razumeo realnost.

images?q=tbn:ANd9GcSUlsvnsPE_GTdr3X6sVjdsv8UmReYr0bhUZEdqanGHg2ev4WKTSg   images?q=tbn:ANd9GcQsc2wEO4P5wMD04gEwIogZrJl__m9RXKI10HS9CIcNtL1oPbIB

Uvek sam bio zagovornik da Srbija treba da se osloni na Nemačku kao najpouzdanijeg partnera, najveću ekonomsku i u svakom pogledu  zemlju u Evropi i EU, našeg tradicionalno najvećeg trgovinskog partnera i da se unaprede i intenziviraju odnosi u svim oblastima, posebno vojnoj saradnji.  Pošto sam na tome lično dugo radio, drago mi je da je Vučić to sada započeo, a zameram ostalima što nisu,  a mogli su. Dakle, što bi rekao šef jedne naše stranke, nisam ja menjao niti menjam svoje uverenje, već se neki poklapali sa mojim stavovima a neki ne.

 

Aleksandar Vučić je prvi ministar odbrane Srbije, uključujući i Kraljevinu Jugoslaviju, SFRJ, SRJ i SCG koji je posetio Nemačku.Ovo je istina iza to treba odati priznanje Vučiću.

Umesto da se to naglasi ovih dana možemo pročitati u novinama udvorničke naslove kako je Vučić dočekan u Berlinu kao niko do sada, te da je „posle bivšeg  predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, treći srpski političar za koga je Nemačka priredila takav doček i koji je u Berlinu primljen uz počasti Bundeswehr-a“. Tačno, evo pogledajte svečani doček. (kliknite na doček)

Lepo je što se odaje priznanje i Titu kao srpskom političaru, ali nije dobro da se ne kaže da je to nešto što protokolom sleduje Vučića kao minsitra odbrane prilikom posete Ministarstvu odbrane Nemačke. Dakle uobičajena praksa kao što bi i kod nas bilo kada dolazi strani ministar odbrane.

 

Za razliku od normalnih država , Srbija je na rang listi vrlo nisko po svemu što je normalno, civilizacijsko i dobro , a vrlo visoko po onome što nije dobro, čak je stigla dotle da je skoro po svemu iza država u regionu.

Dovoljno je samo pogledati rangiranja po raznim parametrima da se čovek deprimira kad vidi gde smo i kako nas i drugi vide.

I dok se DS pita zašto je izgubila izbore dovoljno je da pogleda dokle je njenim činjenjem i nečinjenjem država dovedena. Dakle, Srbija je država u kojoj očito ne vlada vlada već vladine agencije, neki tvrde da ih ima čak oko 170, u kojima su smešteni stranački kadrovi da bi uzimali, narodnim jezikom rečeno pljačkali. To kako se radi u Srbiji ne bi izdržala ni jedna država i da joj je dati Nemačku za godinu dana bi je doveli na ivicu siromaštva.

8742565914ed25a48410a8820703248_orig.jpg One i oni vladaju u ime njih, svojih stranaka koje su ih tamo postavile da uzmu za sebe ali i Šarcu daju.

Nemačka kao vodeća privredna sila sveta ima svega 6 takvih agencija,

 

Juče je RTS objavila kratku priču o baka Smiljki Bajčetić sa Kosova.

Priča je disonantna u odnosu na patriotsku mustru naših medija kada je Kosovu u pitanju ali , bogami , i optužujuća za one koji su se „ubijali od vođenja brige o Srbima na Kosovu“ i naročito o novcu koji im je namenjen.  Nepatriotska i tendenciozna je  priča RTS-a jer rečju i slikom govori da na Kosovu ima onih koji od države Srbije ništa ne dobijaju, pa još kako dobija neku crkavicu od šiptarskih vlasti, i, što je još nepatriotskije, da joj pomaže komšija Šiptar. Bože, pa valjda je trebalo da bude priča o baki koju pomaže država Srbija i razne dobrotvorne organizacije i udruge, pa SPC, te kako je komšija Šiptar maltretira, ili kako je eto i ta baka jedna od onih Tačijevih Srba.

Za razliku od RTS, „Novosti“ su se potrudile da priča dobije patriotsku konotaciju tako što je izostavljeno ono što je nepodobno a naglašeno ono što će „jačati naš patriotizam“.

Dakle, evo šta je rekla baka Smiljka a RTS prikazala:

plesina-t.jpg„U Plešini kod Uroševca Smiljka Bajčetić 20 godina živi sama, a poslednjih 13 u albanskom okruženju, bez ijednog sunarodnika u selu. Mesečno prima svega 45 evra. Pomaže joj samo komšija Avdija Mustafa.

Smiljka Bajčetić je među malobrojnim srpskim žiteljima Uroševca. Po okončanju rata pre 13 godina ostala je u selu Plešini zato što joj komšije Srbi nisu javili da odlaze, a sama se nije usudila, jer ne zna kako bi se snašla na drugom mestu.Smiljka već dvadeset godina živi sama, a poslednjih 13 u albanskom okruženju, bez ijednog sunarodnika u selu. Priča kako joj je veoma teško, pošto nema penziju, već samo primanja od svega 45 evra mesečno.Tih 45 evra je penzija koju joj daje kosovska vlada. Od vlasti u Srbiji ne dobija ni socijalnu pomoć.

 

Prateći događaje kod nas i u regionu , malo šta ima lepo, suviše je ubistava, samoubistava,svađa, prepucavanja, pozivanja na okupljanje, pretnje rasturanjem, onaj tovar muči magarca , tamo opet neki monstrum sa prezimenom Razum kaže da su Srbi izmislili Jasenovac,onamo opet neki vide svoj identitet u Aćifu, a kao po dogovoru pričaju samo  o zločinima komunista i svojim pravednim ratovima. Uz to štampa i tisak su prepuni slika estradnih dama gde su i kako pokazale ili  pokvasila guzu, kojoj su ispale sise, koja je više promenila partnera, na čijoj jahti , za koju lovu, itd, eto to su njima kulturni događaji.

E u svemu tome desi se i jedan lep i pametan događaj gde deca opet pokazaše da su pametnija o starih i nedokazanih magaraca.Učesnici mirovnog kampa, deca iz Sombora, Vukovara, Srebrenice, Tuzle i Gornjeg Vakufa otpevali su u Neumu i Dubrovniku pesmu Đorđa Balaševića "Samo da rata ne bude"

 

Juče i danas kroz mediji su opet dali malo prostora DS, predstavljajući je kroz stavove koje su izneli potpredsednica Jelena Trivan, Dragan Đilas ali i Goran Ješić .Očito je da su stavovi Đilasa i Ješića bliski ali i suprotni onome što iznosi gospođa Trivan.

djilas-v.jpg

Iako me kao običnog člana i glasača niko ne pita, niti je kada pitao za mišljenje, na ovom mestu kažem da potpuno podržavam stav Đilasa, ne smatrajući pri tome da se stranka obavezno mora cepati, ali da se mora očistiti i pročistiti sa ili bez pričešće, mora.

Nakon svega što je prošla i kako je radila, DS je očito u veoma bremenitom stanju, to članstvo zna, oseća i vidi, samo mu niko još ne kaže da li će se poroditi, kada i koliko ili će smoći snage da abortira, pročisti se i očisti.

 

Po merilima SPC Nikola Pašić nije bio pravi Srbin nego prevrtljivac jer se potpisivao latinicom.

135px-FirmaNikolaPasic--neareastpresents00lequuoft.png
Ovih dana vrućina izgleda utiče i na podgrevanje strasti, podizanje raspoloženja i razna ushićenja. Ono što se na ovim prostorima posebno eksploatiše su versko i nacionalno, pogotovo ako su krize i socijalni problemi takvi ta se teško mogu rešiti pa je onda lakše malo skrenuti pažnju naroda. Tu uvek dolaze do izražaja veliki borci za nacionalnu i versku stvar. Oni vrlo gromoglasno govore o narodu-naciji, a kad pogledaš skoro da su ravnodušni prema bedi i propadanju ljudi koji čine taj narod. Isto tako, oni koji se najglasnije bore za svoju veru, sami ne žive po onome kako narodu pričaju.

Tradicionalni sabori na verske praznike su prilika da crkveni velikodostojnici, pošto pročitaju molitve pisane pismom i jezikom kojim njeni vernici i narod ne govore niti razumeju, prigodnom besedom kažu narodu ko je Srbin i srpskoga roda,a ko nije.

 

Kao i u svemu, Srbija kasni i sa rehabilitacijama žrtava komunističkih zločina, pa je to ne samo moda već i prioritet, a na svetsku ekonomsku krizu ionako ne možemo uticati.

Zajednička ideološka platforma revizije istorije i rehabilitacija u Sloveniji, Hrvatskoh, Srbiji, BiH, Kosovu je da su tokom i neposredno nakon drugog svetskog rata partizani- komunisti - zločinci iz isključivo ideoloških razloga i borbe za vlast maltretirali, uništavali i činili strašne zločine nad  pripadnicima svega što je imalo nacionalni i antikomunistički karakter . Komunistički teror okomio se naročito na „nacionalne humanitarne pokreta i organizacije“: ustaše, četnike, belogardejce, plavogardejce, crnokošuljaše, ljotićevce, nedićevce, baliste, handžardivizijaše, muslimanske milicije, pa razne Šicere i hortijevce po Vojvodini...

Juče je u Novom Pazaru u prisustvu ministra efendije Ugljanina otkrivena spomen poloča Aćif Efendiji kao još jednoj „žrtvi komunističkih zločina“ u Srbiji. Valjda je to u duhu opšteg trenda rehabilitacija žrtava komunista, pa kud svi Turci tu i mali mujo. Ako oni mogu da otkrivaju spomenike tamo nekim i proglašavaju ih svecima, kontaju da mogu i oni svojima iako ga nisu uspeli ubaciti u program državne komisije, a možda će u Radoševu seriju.

 


Činjenica je da su DS-u došli glave mangupi u njenim redovima ali je pitanje šta bi ostalo ako otera toliko mangupa, a moraće ili je neće biti.

Još u aprilu 2009.godine napisao sam da DS kao najveća i vodeća stranka mora da učini mnogo više da se država upristoji, a i ona sama, jer konformizam i demagogija mogu samo kratkoročno da koristiti, a onda prelaze u samodestrukciju.,a odsustvo jasnog profila i energičnijeg delovanja  šteti ne samo drušvu nego i samoj stranki.

Eto, samo da ne bude da više puta nije dobronamerno rečeno, ali nisu slušali, znali su bolje i onda neka im niko ne bude kriv jer su sami krivi, a znaju oni dobro međusobno ko je šta radio i koliko je doprineo stanju u kome se DS našla.

 

Bugari su već imali prestolonaslednika za premijera pa se nešto nije proslavio ali mi nismo Bugari, možda kod nas bude uspešno.

images?q=tbn:ANd9GcSkbySLK47EfWzBHOg-2VDBf3N_CyXwbv-9_etTFbthkVdB9PWuwgEvo prođe i 50 dana od izbora a vlada se i ne nazire. Ko god poveruje u žvake tipa da se ozbiljno razgovara o programima, da su u pitanju vrlo studiozni i pricipijelni strategijski pristupi kako bi građanima u narednih pedeset godina bilo bolje taj je naivan. Samo onaj ko kratko pamti ne seća se da su nam od početka raspada Jugoslavije nudili šečerleme, te kad pobedimo biće svima konačno bolje, svoji na svome, pa onda kada oteramo Miloševića cvetaće slobode, blagostanje i demokratija, a zapravo narodu i Srbiji je bivalo sve gore i gore dok samo nekima sve bolje i bolje do bezobrazno dobro.

Neka vas niko ne zavarava i laže, natezanje oko vlade je zapravo međusobno natezanje stranačkih vrhuški ko će koga više da nategne a da onaj ne oseti.

 

Milan Karagaća

Milan Karagaća
Datum rоđenja:  20.05.1951 Pol:  Muški Član od:  15.09.2006 VIP izbora:  87 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana