Jos jedno sletanje, i opet je oblacno, ne vidim grad, aerodrom je daleko od njega, kao kod nas. Dok izlazimo iz aviona na nogama onako usput popunjavam kartoncic za vizu. Sve vreme je monah pored mene, a onda dolazimo do razdvajanja - desno je salter za vize, pravo prolaz do prtljaga, heh, nisam ga video od Bg-a, kako li je on putovao? Kazem monahu da meni treba viza, i da cemo

 

Stigao je i prtljag! Na kucu! Automobilom sa soferom! Ha, kakva organizacija - nemam reci! Sve je tu, konacno mogu do stana gde cu biti smesten. Dolazimo, isti ulaz kao u Kuala Lumpuru - medju prodavnicama, na sprat, pa u kancelariju, veliku, prostranu. A sa leve strane vrata - prolaz u moj deo. Hodnik, dve sobe, kupatilo, wc i kuhinja - i sve je moje! Opet

Svaki zivot svakog pojednica na ovoj zemlji je jedinstven, neponovljiv i zanimljiv svakome na svoj nacin. Meni se desava ta cudna stvar da od kako sam dosao ovde uzbudljive i nepredvidjene situacije smenjuju jedna drugu brze nego sto uspem da ih savladam u mislima. Ono sto su sva moja dosadasnja jutra imala zajednicko je to sto nisam znao gde ce me dan