Izgleda da već ima tome decenija i kusur godina kako je naš ugledni pisac David Albahari u saradnji sa prijateljima priredio drugo izdanje knjige istovjetnog naslova (Gramatik, Beograd, 2004). Zakašnjeli ali dobri (bolje ikad nego nikad!) vjetar slučajnosti juče ju je nanio i u moj vidokrug te sam je, odmarajući od kojekakvih trica i fajlova, odlučno tjerajući egzistencijalne mušice sa mentalne trpeze, jutros na gradskom trgu pročitao gotovo u dahu, markirajući izabrane priče i ispijajući poduže kafe produžene s mlijekom i svježinom ranog jutra u bašti jedne lokalne kafeterije.

 

F1_zpsb490dd50.jpg"Rasli smo na ničijoj zemlji
Surovo sunce iznad nas
Živimo u tuđoj kući
Ona i on i on i ja

Budimo se u zoru
Tu je početak,
A tu je i kraj
Mi smo na granici
I nema povratka
Mi smo na granici
I snaga odmiče
Kap po kap

Ljudi me vole kada ih sanjam
Ljudi se smeju, običan dan
Hodamo po toploj zemlji
Ona i on i on i ja
"

Upravo listam Politiku i čitam kako se pojavila knjiga Lidije Nikolić, profesorice književnosti, "Osjećanja.O.Sećanja" o životu Margite Stefanović u izdanju izdavačke kuće "Čekić". Lidija je dugogodišnja Margitina prijateljica i njena knjiga je vrlo lična, dakle ne bavi se toliko (ili uopšte ne?) Maginim radom u EKV-u i njihovom muzikom koliko njenim privatnim životom; knjiga obiluje mnoštvom fotografija, dnevničkim zapisima, crtežima (ovo me posebno interesuje) kao i manje poznatim intervjuima.  Kao stari ljubitelj i poštovalac EKV-a veoma se radujem ovoj knjizi a gledajući najave i reakcije na internetu - vidim da su očekivanja od Lidijine knjige velika.  Sinoć su "Osećanja. O. Sećanja" predstavljena u Velikoj sali SKC-a [ako je neko slučajno bio kažite kako je bilo]. Nadam se da će pojaviti na predstojećem Sajmu knjiga... 

 

 

"Muzika se najbolje opisuje muzikom, rečima se može reći da je to kao kad prstom kojim svirate uštinete lopticu iz koje izleprša hiljade divnih i divljih boja." Radomir Mihailović Točak, 1976.

Upotrijebio sam ovaj isti citat poprilično davno na ovom blogu kad grupe Smak i recentnijeg nabujalog interesovanja (ako, ako!) za njihovu muziku nije bilo ni u tragovima i evo ponavljam ga u ovoj čudnovatoj prilici kada upravo zahvaljujući tom (opravdano) nabujalom interesovanju za muziku legendarne grupe možemo da čujemo kako uživo zvuči prvi dio kompozicije Arija dajmond, gotovo 40 godina kasnije. (Originalna numera, posvećena jednom specifičnom modelu gitare, snimljena je i objavljena na solo ploči "R.M. Točak", davne 1976. godine u izdanju ZKP RTLJ i citat sa početka je preuzet sa omota upravo te ploče.)

 


jim_jarmusch_372x2801.jpgU ekskluzivnom intervjuu za magazin The Skinny, kultni filmadžija Džim Džarmuš [Jim Jarmusch], razgovara o svom tajanstvenom novom filmu „Granice Kontrole" [The Limits of Control], o njegovom poslednjem muzičkom projektu Bad Rabbit, i o tome zašto je istraživanje naše svesti "neotuđivo pravo".

U intervjuu za Njujork Tajms Tom Vejts [Tom Waits] dao je čuvenu izjavu da "Ključ... ličnosti Džima [Džarmuša] leži u činjenici da je osedeo kada je imao petnaest godina. Kao rezultat toga, on se uvek osećao poput emigranta u svetu tinejdžera. On je još od tada emigrant. I svi njegovi filmovi govore o tome."

 
2010-10-01 11:03:25
Život

[45] LUCIDA INTERVALLA: SUBOTA

bojan ljubomir jugovic RSS / 01.10.2010. u 12:03

  36084_1654832856992_1422204254_31692228_364556_n.jpg   "Mene zanima samo besmislica, samo ono što nema nikakvog praktičnog smisla. I život me zanima samo u svojoj besmislenoj pojavi."

D. Harms

   Do pola osam čitala je Данилове besmislice uz kafu; Spiridonova, Bobrova, djevojčicu sa biciklom i te stvari. Potom je izašla iz stana i krenula prema stanici „Crvene zgrade".

 

IMG_1153_zps29321bc0.jpgDžim Džarmuš o budućnosti nezavisnog filma: „Filmska umjetnost treba biti svedena na svoju suštinsku poetiku"

Piše: Kris Petmor

Džim Džarmuš je član onog elitnog (ne postojećeg) kluba svestranih, žestoko nezavisnih filmadžija koji su pokrili gotovo svaku poziciju u procesu stvaranja filma. U ovu grupu su uvršteni ljudi poput Roberta Rodrigeza, Žili Delpi i Šejn Karut [Shane Carruth]. Za Džarmuša, muzika je oduvijek bila vitalni dio njegovog stvaralačkog izraza, bilo da je pravio muziku za svoje filmove, svirao sa svojim bendom, dodjeljivao uloge muzičarima u svojim filmovima ili snimao dokumentarce o njima. Njegov poslednji film „Samo ljubavnici preživljavaju" [Only Lovers Left Alive], ne samo da pametnim i zabavnim scenarijem uzima nazad od tinejdžerske publike žanr vampirskog filma, već vezuje jednog od glavnih vampira, Adama (glumi ga Tom Hidlston) kao muzičara sa sklonošću ka skupim, klasičnim gitarama i analognom snimanju zvuka, sa Džarmušem koji izvodi gitarske dionice u muzičkoj podlozi.

 
2014-09-09 23:34:33
Film| Nostalgija| Život

[81] Bioskopska iskustva

bojan ljubomir jugovic RSS / 10.09.2014. u 00:34

BIOSKOP_zps4a55991a.jpg?t=1461569989  Sastav na temu laganu, što bi rekao gos'n Sveta Čerevićan, elem, ima nekoliko mjeseci kako sam slušao Bajkina, frontmena relativno afirmisanog i uspješnog kikindskog sastava DrvoTruo, kao gosta emisije na tamošnjoj lokalnoj radijskoj stanici koji je govorio o tome kako je zajedno sa određenim brojem sugrađana, mahom

 
 
Ovaj blog neka bude prostor u kojem ćete u narednih sedam dana,
naravno ukoliko budete voljni i raspoloženi, moći ostaviti zapis, skicu,
opis nekog događaja/atmosfere iz nekog svog sna/košmara kojeg se sjećate.

[B]

 
 

40767_1555086153071_1112714589_31683410_6138997_n.jpg"Sasvim je jasno da je ludilo fenomen urođen svakoj dubokoj manifestaciji umetnosti."

Đorđo de Kiriko [Giorgio De Chirico],
časopis „Valori plastici", Rim 1919.

"K L I K !"

Nepoznata država. Nepoznat grad. Radna soba u jednom stanu u višespratnoj stambenoj zgradi u ulici nepoznatog naziva. 03:16. Petak. Nepoznat mesec. Nepoznata godina. Prostorija je, čini se, u kreativnom neredu - na radnom stolu su papiri, olovke, pita s mesom, otvoren jogurt u flaši; tu su i stolica, police za knjige, niski stočić i trosed. Na trosedu upetljan u kablove laptopa, skvrčen spava bloger. Na drugoj strani ćelav, nabildan i namršten čovek u ranim četrdesetim, odeven u crnu kožnu jaknu sedi na radnoj stolici u uglu sobe. U jednom trenutku ćelavi pogleda na sat, ustane, upali svetlo i otvori prozor. Bloger se probudi, ugleda ćelavog i ukoči se. Šok. Na licu mu se vidi da u tom trenutku nije u stanju da prozbori niti jednu jedinu reč - prosto zanemi od straha. Kroz otvoren prozor čuje se kako, negde dole, na ulici ispred zgrade, gradska komunalna služba prazni ulične kontejnere za smeće.

 

bojan ljubomir jugovic

bojan ljubomir jugovic
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  27.01.2007 VIP izbora:  59 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana