Vincent Malloy is seven years old,
He's always polite and does what he's told.

For a boy his age he's considerate and nice,
But he wants to be just like Vincent Price.

He doesn't mind living

Pronašla sam ključ od vrata smiraja. Put do njih je naporan i dug. U pitomom kraju u kome sanjarim našla sam spas od polaska. Oblačno vreme stvarno je moj mir. Neko je skupio hrabrosti da poleti kroz oblake do sunca. Nikada više nismo čuli vesti o njemu. Kao deca, zanosili smo se epom o Dedalu i Ikaru. Pronašli smo rešenje problema - trebalo je koristiti OHO lepak.

Grci su bili glupi.

Sneg je padao čitavu noć. Počeo je da pada sa

Nisam sama. Osećam prisustvo još nečega. To je u meni. Čula sam glas. Setila sam se svega. Znam za ljude koji imaju dvojni identitet. U njima je neko ko ih tera na delovanje. Da li sam ja superheroj? Moje drugo ja. Superheroj. U sebi slutim potrebu za pravdom.

Gledaj nas kako smo jaki i moćni.

Gledaj nas kako koračamo gordo.

Slušaj nas kako pevamo svoje pobedničke pesme.

Nosimo boje koje označavaju

Dobro veče!

Hmmm...Ne znam bađžš koliko je dobro jer ova tastatura nema jebene serbiš tastere....

Kako da vam kažem.. u poslednje vreme čujem glasove :) nauči napamet! nauči napamet! nauči napamet![1]

Kako bi pisala sorce kod (mrzi me da tražim akcentovano o u simbolima)!?

Sedi

U himeričnom univerzumu misao kao kakav čudan predmet iskrsava na pozadini maglovitog trajanja,

lebdi usred prostora i vremena, živi sopstvenim životom,

zrači potisnutom značenjskom energijom koja zavodi i uvlači prostor neimenovane stvarnosti,

svest i misao nikada do kraja determinisanog stvaralačkog subjekta...

Okruženi stvarima koje , sažete na hologramske projekcije i zamenjene rečju, ponavljaju privid,

Oblačno vreme bez kiše. Dan kada slušam Haustor. Vetar nosi kosu i lica (pogledi) su dobili smisao. Pokidani glas, džemperi od bockave vune bez dezena. U reci spavaju ribe. Vetar na mostu nosi kosu. Smešna ovisnost o senkama. Paničan strah bez senki. Boje su hladne. Stolovi na ulicama su prazni, ljudi mračni, obični, sveži. Dan kada nemam briga. Obaveze su daleke i Glupe. Sunce je nepotrebno. Dan je suv. Vazduh je mek. Nije bitno ko je pobedio na izborima,

Jedino Hemingveja.

Molim??

Jedino Hemingveja. U zadnjih godinu dana mogu čitati jedino Hemingveja.

Gluposti! čitaj Remarka.

Plitak.

Čitanje te ubija. Prepusti se realnosti. Razgovaraj sa ljudima.

Razgovori su mi teški. Nije mi u karakteru.

Ne umem da upoznajem ljude... Ne umem da razgovaram ni o čemu... Ne mogu da budem opuštena u novom okruženju.

Svako jutro, kada ustanem, Priđem prozoru.

Gluvo doba u gradu koji sanja neprekidno. Da li sanja ili je možda mrtav? U mrtvom gradu nema smeha, veselja, zabave, života. Tražimo uzbuđenje u mestima koja su opustela od vrlina. Lenjost nam je sputala misli a strasti nam sputavaju sve ostalo. Mračnim putevima vode nas uvek ka sebi. Svetla koja promiču i ljubavi koje dolaze misle o nama na isti način kao i mi o njima. Sećam se očiju u polumraku. Zašto sam bila lenja?

U noći koja nam pruža

Gost Autor : Nešić 

Pre 4 dana gledasmo ja i drug oglase za neku apriliu rs125, i nadjosmo nekoliko komada pozvasmo ljude i odluka je pala
OVO SI ISTI MOTORI:
http://www.moto-berza.com/ponuda.php?id=21650&trazi=1&ur=1&model=59&tip=rs&m=Aprilia-RS
http://www.moto-berza.com/ponuda.php?id=21241&trazi=1&ur=1&model=59&tip=rs&m=Aprilia-RS

zovemo decka dan posle ispitujemo, pricamo... decko

Beton Jungle Bikers

BUDUĆNOST SE GRADI NA DOBRIM IDEJAMA

Podaci koji govore o tome kako žive deca u Srbiji nisu nimalo ohrabrujući.

Zvanične procene su da oko 155.000 dece živi u velikom siromaštvu, dok je još toliko njih na ivici siromaštva. U najtežem položaju su deca iz izbegličkih i romskih naselja koja žive u nehigijenskim naseljima, deca bez roditeljskog staranja kao i deca ometena u razvoju smeštena u namenske ustanove... Mnoga od njih nemaju obrok svakog dana...

Sa velikim zadovoljstvom