Ovaj tekst će govoriti o društvenoj odgovornosti i uticaju društvenih mreža na oflajn medije i svest ljudi. Kada sam pre par nedelja preko tvitera pokrenuo akciju o podizanju svesti ljudi da je prekomerna količina unešenog joda potencionalno štetna (baš kao i premalo joda) nisam bio potpuno siguran koliki ću "dobac" da imam. Pokazalo se da tviter i u Srbiji može da dobaci do mnogo hiljada ljudi a i da se prelije na pisane i elektronske medije.

Pre par meseci presreo sam razgovor između moje majke i jedne moje tetke koja priča kako je teča veoma loše i kako je za sve kriv jod. Mnogo joda

Zaprepastio sam se kada sam video da šanker pravi sebi ekstrazaradu tako što rinfuzna nepopijena piva koja su gosti ostavili na stolu presipa u čašu i služi kao tek natočena. Bio sam zgađen, ali sam ubrzo osetio i olakšanje, jer smo moje društvance i ja pili belo vino iz malih flašica koje smo sami otvarali

ČURUG - Osetljiv na tuđu nesreću.
- U grudima moje mame uskoro će kucati novo, zdravo srce. Zahvaljujući jednom veoma visokom čiki, koji dobro igra košarku, dobili smo puno para - pohvalila nam se juče četvorogodišnja Nevena kad smo telefonom pozvali njenu majku Slađanu Benke (26) iz Čuruga, koja ima retko oboljenje srca - dilatativnu kardiomiopatiju.

 Danas je hit na internetu kontovrtza oko izbora Nobelovog laureata za književnost. Par sati pre zvaničnog proglašenja je procurela vest da je Dobrica dobio značajno priznanje ne tviteru, pa je B92 napisao vest i objavio na radiju, pojedini mediji preuzeli, pa je priča demantovana. Internetom kruži i neko saopštene Srpske Akademije Nauka i Umetnosti koje je po svojoj prilici takođe spin. Evo šta kažu autori lažnog sajta nobelprizeliterature.org:

Mi smo grupa neplaćenih, samoorganizovanih web aktivista.

Cilj naše akcije je da skrenemo pažnju srpske javnosti na opasan uticaj političara i pisca Dobrice Ćosića, koji je i ove godine, u domaćoj javnosti, pominjan kao ozbiljan kandidat za Nobelovu nagradu.

Dobrica Ćosić je autor, javna i politička ličnost, koja deluje decenijama, uvek pri samom vrhu vlasti i najbližim krugovima moći, od Komunističke Partije bivše SFR Jugoslavije, preko inspiratora manifesta srpskog nacionalizma - zloglasnog Memoranduma SANU, zatim na položaju Miloševićevog predsednika ratne SR Jugoslavije, do današnje bliskosti namračnijim i najopasnijim pseudodemokratskim krugovima u Srbiji novog veka.

Nakon izgubljene utakmice od italije reprezentativac Španije Mirotić, momak sa naših prostora pognute glave je izlazio sa terena. Na ulazu u tunel neko od navijača mu je nabadao (bukvalno mu pokrivao lice) srpskom zastavom. Potišten nakon druge izgubljene utakmice, bez gledanja povukao na dole komad tkanine kojii se pocepao. Problem je sto je to bila srpska zastava i što je Mirotić iz Crne Gore. Doduše izjašnjava se kao Srbin ali to nikog ne interesuje.

Predsedniče Srbije, gospodine Borise Tadiću, molim Vas ne dolazite više na mesto ubistva Slavka Ćuruvije. Nije u dobrom ukusu da prisustvujete podsećanju na zločin države čiji ste Vi predsednik.

Otvoreno pismo Jove Ćuruvije, brata ubijenog Slavka, predsedniku Borisu Tadiću:

Kod nas u Nišu kada vidiš auto sa tablicama PK, LE, PI, VR, ... ako si iole iskusan vozač znaš da možeš svašta da očekuješ. Pogotovo na ovim misterioznim kružnim tokovima koji su predizborno nikli na mestima gde su bili semafori. Ne radi se tu samo o spretnosti nego i o nepoznavanju matrice uhodanog saobraćaja u većem gradu. Saobraćajni eksperti sa lokalnim. niškim tablicama, najčešće trube, po nekad vređaju a boga mi umeju i da izađu iz auta da na brzinu nauče vozača iz grada bez semafora kako da se ponaša.

Slično je i u Beogradu. Automobili sa tablicama PN, ZR, SM, PO, ... su po difoltu neznalice i ostali učesnici u saobraćaju ih seku, ne propuštaju, ... Normalno i mi sa NI tablicama ne prolazimo mnogo bolje. Evo uzmimo moj primer.