Prevedeno na crnogorski. Nijesam moga' odoljeti 

Vaspitanje dece zavisi od mnogih - roditelja, prijatelja, drugara iz kraja, medija. Medjutim, nezamenjivu ulogu imaju vaspitači, učitelji, nastavnici, profesori oni koji decu tokom odrastanja uče osnovnim životnim veštinama, uliju dobrotu, daju promer, brinu o njima kao otac i majka. Deca ih se sećaju celog života. I poneko od roditelja. Društvo ih zaboravlja i retko pominje njihov značaj.

***

Nebojša Gogić je profesor matematike u osnovnoj školi u Velikoj Hoči. Svi ga znaju kao Uču. Jedan je od onih koje jednostavno morate voleti. Ako ga uopšte primetite. Izuzetno je skroman, miran, skoro neprimetan. Dok vam govori, kao da se plaši da će vas možda povrediti jačina njegovog glasa i još više onoga što hoće da vam kaže.

Živ je Žika Obretković! I zdrav, tako reći u punoj snazi. Pominjali ste ga u mom prethodnom blogu Duh Bg asfalta. Pre neki dan i danas opet popio sam pivo i proćaskao sa Žikom.

 

Pretprošle srede imao sam pola sata slobodno, čekajući ženu da završi posao pa da se nadjemo i iskoristimo divan sunčani dan da prošetamo po centru. Pade mi na pamet da svratim do Spasine pekare na vrhu Skadarlije da kao nekada savladam lepinju sa gulašem i ljutim sirom. I to na nekadašnji način - na klupi iznad pekare. Ćopajući tako, primetih Žiku kako svrati u radnju preko puta, izadje sa pivom i sede na klupu iznad. Kako sam upravo završio sa lepinjom, a i ponukan komentarima na gorepomenutom blogu, prošetah do radnje, uzeh nam po pivo i pridružih se Žiki. Boga mi, lepo smo se ispričali: o životu, rakiji, poeziji, Skadarliji, nekim ljudima koje obojica poznajemo. Žalio mi se da više nema prave, zdrave hrane.

Iz izvora bliskih Vladimiru, saznajemo da je Ministarstvo za obilazak velikih sportskih manifestacija u inostranstvu i slikanje sa sportistima tek i samo ako ostvare neki rezultat u jednom od pet probranih sportova uputilo hitnu poruku svim sportskim savezima. U poruci se osuđuje sinoćni postupak košarkaša Srbije koji su prilikom dodele medalja na Evropskom prvenstvu za košarkaše na pobedničko postolje izneli zastavu na kojoj je ekonom reprezentacije napisao ljubavnu poruku svojoj devojci.

 

Pripreme nisu bile ništa posebno. Žena je kupila meso, tašta ga lepo ispekla. Pripremiše i pileću salatu sa susamom (mnogo lepu), pitu krimpirušu, paprike punjene orasima (za šuraka koji se pridržava posta), jaja u renu. Ssupa pod obavezno, za ujutro. Ja, za svaki slučaj, svratih popodne do mesare i uzeh još dva kila jagnjećine, da se nadje. Srećom. Bilo je desetak gostiju. Donesoše i oni ponešto: brat i snaja piće, kum Voja i Branka proju, Mira salatu od tunjevine (opet za šuraka), šurnjaja rolat od mesa. Pun astal - lepo za videti i kušati.

Moj gost još jednom: Florian

 

Jednostavno ne znam kako da počnem. Suze radosnice vlaže mi tastaturu, zamagljeni pogled na monitor iščitava

“Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da se s premijerom Mađarske Ferencom Đurčanjom dogovorio da ta zemlja Srbiji u narednim danima isporučuje dnevno od milion do dva miliona kubnih metara gasa.”

Prvo bilo da će operacija Trijumf da počne od 16h (otuda i naslov ovog teksta) a posle,  dok u rukavicama nabadam slova tastature sve tražeći novije vesti saznajem da

„Mađarska će danas između 17 i 19 časova isporučiti Srbiji od jednog do dva miliona kubnih metara gasa, javila je mađarska novinska agencija MTI.“

Sve ovo normalno saznajem preko mog omiljenog objektivnog sajta b.92 vesti koji me je izvestio i o sledećem:

"Nama je potrebno da pokušamo da nađemo dva do tri miliona metara kubnih gasa i krenuli smo u novu spoljnopolitičku ofanzivu u traganju za novim količinama gasa", rekao je novinarima Tadić, pošto je dobrovoljno dao krv u Zavodu za transfuziju krvi.

 

Poveden navedenim detaljem poželeo sam da i ja dam krv, i to dobrovoljno, no ovde kod mene pozatvarali i ambulante (ne mogu ljudi da se skinu jer nema grejanja) pa nisam uspeo da ostvarim ovakav doprinos u veoma teškoj i složenoj situaciji. No, de ne bude da to iznosim tek onako, čim mi prođe slava, odo u Beograd da dam krv. Kako čujem u Beogradu nema nikakvih problema sa grejanjem, na radiu mi se vrti neki džingl za večerašnji koncert u Domu sindikata.

Razgovor uz večeru u stanu porodice Markov, u Temišvaru, 28. decembra 2009. godine

Mi Markovi smo iz Dinjaša, sela na 25 kilometara od Temišvara. Tu je nekoliko generacija moje porodice, mada potičemo iz Srbije. Deda po majci mi je bio dobrostojeći čovek, ali je onda sve izgubio. I, zbog sramote, otišli su svi na daleko. On se uputio u Ameriku i tamo dirinčio da nakupi novac i povrati porodični ponos. Baba je sedam puta prelazila Antlantik brodom i vraćala se sa uštedjevinom. Tako smo i nakupovali dovoljno zemlje ovde, na obali Begeja i trajno ostali tu.

Doktor Žak Morejon bio je direktor Međunarondog komiteta Crvenog krsta, a potom i generalni sekretar Svetske organizacije skautskog pokreta (WOSM). Kao delegat Crvenog krsta, jedini je u tri navrata je posećivao Nelsona Mandelu u zatvoru na ostrvu Roben, od 1973. do 1975. godine, tada kao direktor kancelarije Crvenog krsta za Afriku. Ovaj intervju nastao je u trenucima kada se planeta oprašta od jedne od najvećih ikona 20. veka.

Сам