2013-10-27 18:29:49
Društvo

Trauma, žrtva i empatija u cyber Srbiji

antonacci RSS / 27.10.2013. u 19:29

priest-sexual-abuse.jpg

Na Blicovom sajtu u sasvim prikladnoj rubrici "Zabava", pronašao sam tekst (prepričavanje, sinopsis; kako bi se to već zvalo, ne znam) o intervjuu koji je hrvatska manekenka Nina Morić dala nekoj italijanskoj televiziji. U tom intervjuu, dotična manekenka je rekla da ju je otac seksualno zlostavljao kada je bila dete, da je zbog toga sa 16 godina pobegla iz Hrvatske, te da se tek sada oseća dovoljno jakom da o tome govori. Između ostalog (piše Blic), govorila je i o tome kako je u nekoliko navrata bila hospitalizovana zbog anoreksije i samopovređivanja.

 

Crossroads1.jpgI zašto ponos, odgovor je lak. Peder koji odrasta u Srbiji, odrasta sa porukom da je bolestan. Da ga se ljudi gade. Da je nakaza. Ako o svojoj seksualnoj orijentaciji priča sa svojim roditeljima, šanse da će ga izbaciti na ulicu su i više nego realne. Ukoliko kaže prijateljima, postoji mogućnost da ih izgubi. Ukoliko se to na poslu sazna, biće otpušten. Ukoliko to pokaže na ulici, dobiće batina. Ukoliko to prijavi policiji, biće uzaludno.

Svako ko kroz to može da prođe i ostane normalan zaslužuje da bude ponosan. I kraj.

 
 stigma.jpg
 Prenosim tekst sa sajta www.epsihijatar.com.
 
9. jula 2012. godine u Pančevu se odigrao napad na porodicu Krištofik i tom prilikom je jedna osoba ubijena, a dve ranjene. Nakon hapšenja, osumnjičeni S. P. prebačen je u specijalnu psihijatrijsku bolnicu u Kovinu. U izveštavanju o ovoj tragediji, internet portal Mondo S. P.-a senzacionalistički naziva „umobolnikom", dok Blic prenosi izjave komšija i prijatelja porodice Krištofik, u kojim se implicira da osobe sa psihijatrijskim poremećajima treba na neki način „kontrolisati" kako se ne bi slobodno kretale: „Kako je neko ko je mentalno oboleo mogao da se slobodno kreće bez ikakve kontrole? Zakazale su zdravstvene i socijalne institucije koje su takvog čoveka morale da sklone, a ne da on šeta i ubija ljude u njihovom dvorištu. Bolje pune ludnice, nego puna groblja...".
 

pillars_of_democracy.jpg

          Neposredno nakon poraza, Boris Tadić se pojavio pred novinarima, čestitao Tomislavu Nikoliću (prilično neubedljivo i to mogu lako da razumem) i izjavio da se ne oseća odgovornim za poraz, da bi neposredno potom usledila i opravdanja, kako od Tadića, tako i od kolega iz njegove stranke, a kad kažem „njegove" mislim upravo na vlasništvo, ne na rukovođenje. Kriva je loša izlaznost, odnosno apstinenti, krivi su beli listići. Demokratski

 

 help-wanted.jpeg

Prenosim zanimljivu vest, akcija traje danas i sutra, možda neko od vas želi da pomogne.

U vremenu od 14h do 19h na Filozofskom fakultetu održavaju se akcije prikupljanja pomoći za korisnike psihijatrijske bolnice Padinska skela, kao i prodajna izložba radova korisnika psihijatrijskih službi.

Više informacija ovde: http://www.epsihijatar.com/prolecna-akcija/

 
2012-04-10 19:51:09
Društvo| Literatura| Politika

Ginter Gras: Moralo se reći

antonacci RSS / 10.04.2012. u 20:51

AD20120410883201-Gunter_Grass_at.jpg

 

 To nije velika pesma, ni brilijantna politička analiza. Ali oskudni redovi koje je Ginter Gras objavio pod naslovom „Šta se mora reći", jednom će se ubrajati među njegove najuticajnije reči. One označavaju prekretnicu. U njima se nalazi rečenica koju više nećemo moći da izbegnemo: „Nuklearna sila Izrael ugrožava ionako krhki mir u svetu". Ova rečenica podigla je pravu buru.

 
pd_spank_071128_mn.jpg 
 
Smeta mi to što se smatra da je nasilje prema bilo kome dozvoljeno zato što je "deo naše kulture", umesto da se trudmo da taj deo uklonimo iz naše kulture. Smeta mi to što razni stručnjaci (možda nedostaju znaci navoda?) u javnosti govore da roditelji imaju pravo da fizički kažnjavaju svoju decu samo zato što naša tradicija to prihvata, umesto da se postavi pitanje: kakva je to tradicija i kakva je to kultura koja propagira nasilje kao vaspitni metod?
 
2011-11-14 21:27:35
Društvo| Filozofija

Mržnja bez kontrole

antonacci RSS / 14.11.2011. u 22:27

 umberto-galimberti.jpg

 Tražeći nešto drugo, kako to obično ide, večeras sam našao ovaj interesantan tekst Umberta Galimbertija iz 2007. godine; tekst je originalno objavljen u listu La Repubblica. Govori o nečemu što mislim da je relevantno za naše društvo, te osetih potrebu da ga podelim sa vama. Uživajte. Druge njegove tekstove oni zainteresovani mogu naći na Peščanikovom sajtu.

 

cirrus_clouds_di00863_mid.jpg

 

Skoro sam se ponovo vratio Kunderi, možda jer mi je preko potrebno malo nepodnošljive lakoće. Odmah na prvim stranama knjige, Kundera piše nešto što je, čini mi se, strahovito važno. Citiram ga ovde za one koji će tek da pročitaju Nepodnošljivu lakoću postojanja:

Ako se svaka sekunda našeg života bude bezbroj puta ponavljala, bićemo prikovani za vječnost kao Isus za križ. Takva

 
2011-08-20 09:26:05
Društvo| Satira| Zabava| Zdravlje| Životni stil

Moje beogradsko popodne

antonacci RSS / 20.08.2011. u 10:26

sansevero_03.jpg

 

Petak je ovde kod nas najteži dan u nedelji, međutim, ja spadam u onu grupu ljudi koji krajnje nekritično vole svoj posao, pa mi čak ni sređivanje dosadne papirologije ne pada osobito teško. Ovog petka, sa još više elana sam završio ono što je trebalo, zato što me već sutradan čekaju Campo de' Fiori i druge barokne radosti mog voljenog Rima. Plan je bio jednostavan: banka, optičar, teretana i veče uz knjigu i tenis na TV-u.

 

antonacci

antonacci
Datum rоđenja:  - Pol:  Muški Član od:  31.01.2009 VIP izbora:  74 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana