Da li se plašim fašizma? Plašim ga se i užasavam. 

Da li se pribojavam svog užasa iz 20 veka?

Pribojavam se i užasavam. 

- ево већ је десет свуд се шапуће, а ти место мене грлиш јастуче. (гђа Ражнатовић Цеца)

именом Зезана доста неуобичајеним за тамо крај шесте деценије кљокнутог века појавила се o сеоској слави Прокопију код газде Ђонпарића у сеоској нам кафани као нова певаљка у циган банди Мике Паганинија онако са мамљивом количином груди но да би је ома спопали локални полни осемењевачи осујетила би њена нераздвојна пратиља брката Вера Пламена,

Volim kuće. Odrasla sam u jednoj švapskoj, na lakat. Tri sobe do ulice, veliki hodnik, još jedna kobojagi dnevna, mali hodnik za kuhinju i lom nekih pomoćnih prostorija. Kažem kobojagi, jer se u njoj sedi samo leti, kad dođu neki baš otmeni gosti. Uglavnom se okupljamo u kuhinji i vrebamo mesto na kauču. Zimi nema ništa slađe nego tu zadremati, dok smederevac pucketa i nešto se krčka. Ma, bre, ne smeta mi ni čangrljanje sudova, ni lupanje vratima, ni smeh, ni TV. Samo me nervira kad neko šapuće, jer se naprežem da čujem.

Iz kuće se preko terase izlazi u dugačko dvorište,

Ovo je pismo mojoj drugarici, nekome koga jako volim i cenim, jer je bila tu uvek, kada smo se i smejale i plakale, kada sam posle  bolesti " stajala na noge", samo za tebe je ceo ovaj Blog, na današnji dan.

Ne znam da li se sećate ovog viralnog klipa od pre desetak godina:

Kako god, prolazim juče ne sećam se više ni gde i izgleda da se i ovaj street busker proslavio dotle da ne mora više da se smrzava na ulici nego eto može da se vidi i u našem malom mestu ni manje ni više nego na Kolarcu:

Danas nešto vitlam po kraju i pogled mi se zaustavi

(otvaranje pisma)

Stigao mi je poziv na konferenciju „Ako ne tada, sada. Memorijalizacija Starog Sajmišta“. (Trebalo je valjda „Memorijalizacija logora na Starom Sajmištu“?!). Znam da ti kapiraš ali zamisli kako to deluje na neupućene?! Naslov je parafraza naslova one konferencije „Ako ne sada kada?“ koju je fondacija Hajnrih Bel organizovala 2012. godine, kao neki pokušaj koncentracije snaga i argumenata za rešenje (hm, naslov neprijatno asocira na nešto imperativno, konačno) memorijalnog koncepta/projekta/centra

Ovo prvo pismo biće iz dva dela, bila su i dva dana konferencije : )

Prvi dan, na IFDTu, protekao je u ekspertskoj debati, sasvim solidnoj, sa očekivanim, ceremonijalno-neokolonijalnim "ovako bi to trebalo" introm, prožetim hladnoratovskim slur terminima tipa „postkomunističke zemlje", „autoritarni sistemi" itd. U ovom kontekstu to su one zemlje koje - između ostalih istorijskih ili aktuelnih grehova - nisu znale ili i dalje ne znaju da uspostave pravilan odnos prema Holokaustu; na svetu kao takvom postoje demokratske i autoritarne politike, jedne su kao što znamo no-no

Panafrički pokret protivi se vojnim intervencijama ali ne meša uzroke i posledice

Prepričan intervju profesora Horacija Kembela (Horace Kempbell) sa Sirakuza Univerziteta na Democracy Now, poznatoj američkoj nezavisnoj novinarskoj Internet platformi. Da bi objasnio aktuelnu situaciju u Nigeru, Sahelu i celoj Zapadnoj Africi široj publici, profesor mora „da nacrta" elementarne ekonomske-istorijske procese i odnose kolonijalizma, neokolonijalizma i militarizma u Zapadnoj ali i celoj Africi, koji su obično slabo poznati, relativizovani a najčešće ignorisani