Da li je izjava Gordane Pop-Lazić o tome da će SRS na vlasti nacionalno da osvešćuje omladinu, cenzuriše medije i prevaspitava NVO, samo zajednička fatamorgana Gordane Suše i par omladinskih aktivista? Ovo kažem jer ne vidim druge reakcije na ovu nadrealnu najavu, što ukazuje na alarmantno stanje u kojem se nalazi naše društvo.

Vest o potpisivanju SSP (Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju - pdf teksta za "download") između Srbije i EU obišla je 29.04. evropsku i domaću javnost kao iznenađujuća za mnoge, a za većinu - kao pozitivna, dobra vest, kao vest o početku pridruženog članstva Srbije u EU.

Jer to SSP donosi - status pridruženog članstva. Sledeće je - članstvo u EU.

Razgovarali smo o SSP (SAA) u januaru u tekstu "Diskretan šarm jednog sporazuma" i na taj razgovor se pozivam želeći da ga nastavimo razmenom informacija o tome - ŠTA ustvari potpis znači, kakva je korist od SSP, kada će početi da se primenjuje, kakva je procedura, kakve sve posledice proizilaze po sve nas iz pečata na jedan od najvažnijih Ugovora koje je Srbija decenijama unatrag - potpisala?

Šta dobija Srbija:

1. status pridružene članice

2. dvostrane obaveze EU - Srbija

3. zajedničke organe EU - Srbija

Na današnji dan pre dve godine bila je održana tradicionalna večera dopisnika iz Bele kuće s domaćinom.

Predsednik Buš sa svitom, skoro kompletan vrh Pentagona i kompletna sedma sila. Zabavljač večeri bio je Stiven Kolber. O, kakva je to strateška greška bila. On se veoma oštro i duhovito ustremio kako na predsednika Buša tako i na svoje kolege. Skoro punih pola sata, Stiven Kolber je brisao pod sa Bušovom administracijom kao i sa dopisnicima iz Bele kuće.

Čudan naslov za temu intelektualnog angažmana. Preuzeo sam ga od čuvenog Edvarda Saida, Palestinca hrišćanske vjere, predavača sa Kolumbije, koji je u Londonu, u sklopu „Ritovih predavanaja“, 1993., govorio kako su današnjim intelektualcima „izvađeni zubi“ i kako se njihov zadatak sveo na „proizvodnju pristanka“. A intelektualac bi trebao, rekao je tada Said, biti „posebno biće, neko ko govori istinu, hrabar i gnjevan pojedinac, za kojeg nijedna ovosvjetska sila nije previše krupna ili zastrašujuća da je on ne bi podvrgao kritici i nemilosrdno pozivao na odgovornost“.

Iz postovanja prema ovom mestu koje smo svi zajedno pravili, ne oglasavam se u predizbornoj kampanji. Necu da zloupotrebljavam blog, na kojem sam uvek javno i glasno govorila svoja politicka razmisljanja, time sto bih ga pretvorila u sredstvo izborne borbe. Zato cutim. Ipak, o jednom ne mogu da cutim: izbori su dakle i lokalni i parlamentarni i ticu se svih nasih gradjana. Osim onih koji nisu Srbi. 

da nam živi, živi, Filip

Srednja generacija se sigurno sjeća velikog makedonskog filma Stoleta Popova “Srećna nova 1949”, sjajne umjetničke anticipacije novog totalitarizma i zla koji će prekriti balkanski region samo par godina kasnije. A o tim počecima 90’tih, ovih dana, nakon predsjedničkih izbora u MNE, govori i Mark

Slažem se s Koštunicom, a tek sa Tadićem, da je srpski plivač američkog državljanstva izložen nepravednim i ničim zasluženim sankcijama u Holandiji. Ne čudi od zemlje „lala“ kada zarad njenih takodje nepravednih sankcija Srbija nije u januaru mogla da potpiše Sporazum o stabilizaciji i predruživanju sa EU. Tada nijesu imali razumijevanja

Kao što naslov kaže, bez komentara (sam). Radi pojašnjenja par riječi: ispod ćete naći dva teksta koja su dan za danom, proteklog vikenda, objavljeni u "Vijestima". Članci su publikovani kako priliči materiji koju obrađuju u crnoj hronici. Glavni akter je Nenad Otašević, kako ćete pročitati u tekstovima, sudija Osnovnog suda u PG, poznat široj javnosti kao sudija koji je određen da vodi naš slučaj protiv M.Đukanovića u kojem on potražuje milion eura.

Komentare i zaključke prepuštam vama.

(topografija: selo Rogami, koje se pominje u tekstovima

Na petogodišnjicu sramote Srbije, objavljujem integralno tekst Vladimira Popovića, specijalno napisan za ovaj dan i ovaj blog.

Biljana Srbljanović

ATENTAT NA DRŽAVU

12. Mart 2003.

Dobro pamtim ono stanje pomešanih osećanja besa, straha, tuge, neizvesnosti i mržnje, a pre svega nemoći, koja su me ispunjavala prvih nekoliko sati