Dobrodošli nazad na sajt Peščanika

Pescanik.net ce, najverovatniije vec od sutra biti ponovo dostupan. Menja se domacin domena ili kako se to vec kaze i sve te tehnicke komplikacije traju. Ipak, ovaj slucaj sa sinhronizovanim napadima otvorio je jednu mnogo vazniju temu, koja se vec godinu-dve vuce po partijski opredeljenim medijima. Ta podela na dve Srbije, koju su ustolicili oni koji se pretenciozno podrazumevaju Prvom, a ispred Druge, ranije je stajala na granici podrske LDP-u. Sada, kada LDP postaje razumna partija i ta koja pruza podrsku, stvar se morala jos vise suziti i granica dve Srbije se postavila na Pescaniku. Uz

Šta sve ja moram da radim, zbog ovog Peščanika. Na primer, da sa velikom mukom pročitam novi plaćeni zadatak analitičara Antonića. On bi se, za pismene ljude, mogao sažeti u nekoliko jasnih rečenica – napadi na Peščanik su proizvod neorganizovanih pojedinaca, događaji sa kolima, ometanjem emisije i permanentnim padanjem sajta nisu u međusobnoj vezi, oni koji smatraju da ipak jesu su - jednostavno paranoični. Zapravo je zahtev slušalaca i saradnika Peščanika da Predsednik Srbije reaguje – nedemokratsko i nasilničko ponašanje, kojem se on, mlakonja, povinovao. Tako misli analitičar Politike i zaključuje: “Obaranje sajtova, kao rezultat tehničke greške ili akcije malicioznih pojedinaca, opšta je pojava u „sajber-prostoru”. Ovakva relativizacija može biti proizvod ili glupog ili zlonamernog čoveka. Umanjivanje uticaja Peščanika, čiji broj slušalaca premašuje tiraž Politike i čiji se ometani repetitori nalaze u vlasništvu RTS-a, može dakle samo neko pokvaren ili glup. U svakom slučaju, nervira. Što je, ovom tekstu, osim da autoru donese obavezni honorar nezanemarljive prirode i osnovna svrha.

Hmmmm. Izgleda da sam se prerano obradovala. Peščanikova "sigurna kuća" ipak nece biti portal B92. Tehničke nemogućnosti onemogućavaju moguće. Autorke i saradnici Peščanika ubrzano traže drugo rešenje, gde da instaliraju sajt pescanik.net, a da imaju barem minimalnu zaštitu od organizovanih napada. Podsećam da ovaj moj Vrbica blog, što već zaudara kao Lazar kad se pridigao iz mrtvih, objavljuje informacije, autorske tekstove i sadržaje vezane za napade na Peščanik. Jedna od njih je i da se Predsednikov kabinet oglasio i da je tražio da se slučaj "ispita".

Važi,

Portal B92 sa autorkama Pescanika ubrzano radi na tome da se citav sajt pescanik.net preseli ovde, u "sigurnu kuću". U medjuvremenu, kao što sam rekla, svoj blog ponovo aktiviram sadržajima čiji su autori saradnici Pešcanika. Danas objavljujem pismo autorki i dva teksta - Nikole Samardžića i Petra Lukovića. S jednom napomenom - pescanik.net čine tekstovi, ali ne i komentari čitalaca. Blogerski način komunikacije, posebno onaj koji se može zateći kod mene, nije prihvatljiv svakome. Molila bih vas da diskusiju vodite na primereni način i da budete pristojni prema gostima.

Hvala.Blogerka

Vrlo često sanjam isti san. Zatičem sebe u školskoj klupi, onoj gimnazijskoj i vrlo konkretnoj, uoči časa neprijatne nauke koju nikada do kraja nisam savladala. Zatičem se u trenutku kada mali odmor još uvek traje, ono neko mini rasulo, bez izlaska iz učionice i tremor pred ono što sledi – ispitivanje profesora, a na temu celokupnog gradiva. Evo me tako, na času fizike, djaci uz poslednje komešanje, usputne udarce, hormonalne eksplozije, zauzimaju svoja mesta, a ja već u klupi, očekujem profesora, očekujem da budem pitana. I neka strašna neprijatnost me obuzima, gledam oko

Iz postovanja prema ovom mestu koje smo svi zajedno pravili, ne oglasavam se u predizbornoj kampanji. Necu da zloupotrebljavam blog, na kojem sam uvek javno i glasno govorila svoja politicka razmisljanja, time sto bih ga pretvorila u sredstvo izborne borbe. Zato cutim. Ipak, o jednom ne mogu da cutim: izbori su dakle i lokalni i parlamentarni i ticu se svih nasih gradjana. Osim onih koji nisu Srbi. 

Na petogodišnjicu sramote Srbije, objavljujem integralno tekst Vladimira Popovića, specijalno napisan za ovaj dan i ovaj blog.

Biljana Srbljanović

ATENTAT NA DRŽAVU

12. Mart 2003.

Dobro pamtim ono stanje pomešanih osećanja besa, straha, tuge, neizvesnosti i mržnje, a pre svega nemoći, koja su me ispunjavala prvih nekoliko sati

„Шта је Косово? Где је Косово? Чије је Косово? Има ли неког међу нама ко није са Косова?

Има ли неког међу нама ко мисли да Косово није његово?" 

Kosovke devojke su bile malo zatrpane poslom, pa će odgovor poslati pismenim putem. U utorak.