Mnogo toga je do sada napisano o društvenim mrežama. Slobodno može da se kaže da su novi mediji informativni, bitni, besmisleni, pozitivni, subverzivni, zanimljivi, zabavni, dosadni, elementarni, razvijeni, kao i da su sve to podjednako. I da, naravno, donose promene. Ono što je potpuno izvesno je da će biti tu, oko nas, još dugo vremena. Zato je moje pitanje danas, da li vlade treba da urade više u tom polju? I, na kojim platformama konkretno?

 

#tvitomanija regionalni skup, održan u Hrvatskoj prošle nedelje, okupio je najbitnije tviteraše i one koji bi da to postanu. Zoran Stanojević (@zozast) dao je pregled liste učesnika u prošlonedeljnom Vremenu . Na listi su novinari, privrednici, PR menadžeri, umetnici, a provukli su se i neki (hrvatski) političari. Ali nije bilo diplomata.

Danas posle pazara tout le Karaova (Crna dolina) se okupila u izletištu sela Čomlekči da gleda ljude koji, okupani maslinovim uljem, turaju jedni drugima ruke u kožne gaće iliti, pogađate već, pe(h)livane.

 

Mnogi regionalni, a i svetski mediji se ovih dana bave temom nove Internet valute, poznate pod imenom Bitcoin. Da li je ovaj koncept budućnost novca? Da li vi kupujete Bitcoine i zašto (ne)? Možda ste postali rudari i anagažujete svoju slobodnu procesorsku snagu u pronalaženju novih bitcoina (engl. mining)?

Šta novcu daje vrednost? Mnogi se slažu u tome da iza vrednosti novca stoje državna podrška i poverenje. Bez toga papirne novčanice vrede koliko papir na kome su odštampane (tj. uglavnom ništa), a kovanice onoliko koliko vredi sam metal od koga su izrađene. Opet, državna podrška u osnovi diktira i poverenje u novac, jer se u valuti države koja ga emituje, računaju i plaćaju porezi i druge dažbine, a odatle implicitno sledi i poverenje u državnu zaleđinu novca. Novac i monetarna vlast je jedno od bitnih obeležja državnosti.

Radosna vest za sve koji planiraju onlajn život i posle smrti: Aplikacija LivesOn, kreirana za slanje tvitova i nakon umiranja, biće spremna za preuzimanje početkom aprila. U prvoj fazi je besplatna, a funkcioniše tako što istražuje vaše tvitove, "uči i skida" vam obrazac ponašanja na Tviteru, pa onda generiše tvitove koji treba da liče na vaše, jer će ih objavljivati kada umrete.

Dva interesantna događaja koji su oglašena u svetskim medijima su privukli (moju) pažnju ovih dana. Verujem da mogu biti interesantni za čitaoce bloga.

1. Potraga za poreklom univerzuma

IBM i ASTRON su u potrazi za naučnicima koji bi da učestvuju u onome što je opisano kao najveći svetski izazov u području obrade velikih količina podataka (engl. Big Data, ne znam da li postoji adekvatniji predlog na naš jezik). Istražuje se poreklo univerzuma.

Gost autor: Vesna Čarknajev, PC PRESS

Ministarstvo finansija i privrede Republike Srbije najavilo je da će 2013. biti godina podrške IT sektoru. Vlada je pripremila Program podrške o kome se razgovaralo proteklih dana, a ministar Mlađan Dinkić je izjavio da "Nikada ranije Vlada nije bila ovako odlučna u nameri da ulaže u IT". Šta da očekujemo?

Sve je počelo u januaru, diskusijom sa više od 1.000 IT stručnjaka iz brojnih preduzeća u Srbiji koja se, na ovaj ili onaj način, bave programiranjem. Postavljena je i elektronska anketa na koju je odgovorilo preko 200 stručnjaka iz vodećih programerskih firmi i koja je bila polazna tačka za kreiranje sadržaja Programa podrške IT sektoru. Analizu rezultata te ankete možete da pogledate na našem sajtu.

IT sektor u Srbiji beleži porast izvoza i smatra se jednim od najzdravijih i najperspektivnijih sektora privrede u Srbiji i u vreme krize.

Prva radna verzija programa državne podrške IT sektoru postavljena je na Web sajtu Ministarstvu finansija i privrede. Prema ovom programu, industrija softvera i IT usluga biće podstaknuta i podržana u četiri osnovna segmenta:

Esej iz knjige „Iznuđena arhitektura“ koju pripremam za ovu godinu

Praotac je oslobođen obaveze da brine o opstanku svog plemena jer je zaduženje preneo na potomke, zainteresovan za posledice svog nekdanjeg bavljenja arhitekturom kada je uređivao pećinu obilazio planetu i stigao na njenu severnu stranu u beskrajni ledeni prostor. Ugledao je tamo iglo, arhitektonsku tvorevinu namenjenu obitavanju, o kojoj su mu pričali da je u prostoru oko severnog pola i da ga grade Inuiti, takođe njegovi potomci. Sve je bilo u skladu sa kazivanjima, iglo je neveliko zdanje od komada leda u kome porodice lovaca na foke nalaze zaklon od agresivnog okruženja a njegovim graditeljima osim leda nikakav drugi materijal nije dostupan i uverio se da ga oni vešto i svrsishodno koriste ne bi li obezbedili prostor za preživljavanje i opstanak.

Овај текст је Даглас Адамс објавио у секцији News Review у The Sunday Times, 29. августа 1999. (копија је доступна овде). Иако је прошло 13 година, што је за модерну комуникацијску технологију читав један век, и иако је писан пре Фејсбука, Твитера и сличних друштвених мрежа, текст је непогрешиво актуелан. Мајстор је ипак мајстор, не зато што је разумео технологију, већ зато што је разумео људе.

(Ако нешто и не звучи добро, није до текста, до превода је. Унапред се извињавам.)

* * *

Пре пар година сам био гост у Start The Week где сам био ауторитативно обавештен од стране веома истакнутог новинара да је цео тај Интернет само блесава мода као аматерско радио педесетих и да сам, уколико мислим другачије, стварно помало наиван. Веома је британска та црта - природна, можда, за земљу која је изгубила империју и добила господина Блобија - бити сумњичав према промени.

„Ovu poruku obavezno uništiti nakon čitanja" - sećamo se ove rečenice iz ratnih, špijunskih, pa i ljubavnih priča i romana. Obično je poverljiv kurir prenosio poruku zapisanu na parčetu hartije od jedne do druge osobe, a ona je sadržavala i upozorenje da je treba uništiti (spaliti, sažvakati i progutati i to bukvalno) čim se pročita njen sadržaj. Ponekad je poruka pisana tajnim mastilom, koje se vidi pod specijalnim svetlom, određenim uglom gledanja, sa zagrevanjem i slično. Poznat je i slučaj pisanja poruke na glavi ošišanog vojnika, a onda čekanje da mu kosa poraste kako bi se poruka sakrila i prenela.

Kako spaliti ili progutati poruku u današnje vreme kada se one prenose elektronskim sredstvima komunikacije? Kako sačuvati privatnost i tajnost komunikacije? U ovom tekstu su opisani neki od aktuelnih sistema i aplikacija.