u sporu protiv Samsunga povodom kršenja patenata.

 

Apple je uvek posebna inspiracija za blogere, plus svi volimo moderne tehnologije, pametne telefone i slične stvarčice, te mi se čini da ova presuda zavređuje blog. Tekst iz NY Times možete pročitati na linku (reči NY Times su link), a nemojte da vas mrzi i da kliknete i na linkove sa strane teksta, pod Related…

Iako je vreme ekonomske krize, tržište u oblasti proizvoda i usluga vezanih za računarsku bezbednost je veoma živo. To pokazuje i veliki broj akvizicija (kupovina) firmi koje se bave ovom granom od strane giganata kao što su IBM, HP, Dell, Symantec, BT, Thales, EMC2. U ovom blogu ću pokušati da analiziram zašto se to dešava i kakvi se trendovi mogu očekivati u budućnosti.

Zašto se vrše akvizicije (preuzimanja, kupovine) firmi? Kada neka kompanija želi da ostvari rast, ponudi nove proizvode i usluge, prodre na nova tržišta (geografska ili do ciljnih grupa do kojih nije mogla da dođe), onda može da to postigne svojim unutrašnjim (organskim) rastom ili akvizicijom drugih firmi, koje željene proizvode i usluge imaju, mogu brže da ih razviju ili su već zauzele određena regionalna tržišta ili željene segmente i ciljne grupe.

Već neko vreme mi se žena žali da joj na računaru Google pretraživanje radi čudno, tj. da se otvori strana rezultata ali koji god rezultat da proba da otvori, prebacuje je na neke sajtove sa reklamama itd. Pri tome na njenom računaru, za razliku od mog, radi McAfee-ov antivirus program, potpuno ažuran itd.

Kada sam prvi put uzeo da vidim o čemu se radi, relativno brzo sam shvatio da se radi o Google redirect virusu/malveru, koji uglavnom postojeći antivirus programi ne pronalaze i ne umeju da počiste - i pokušao na brzaka da sredim (bez uspeha), ali pošto sam išao na neke puteve i bio dosta zauzet, tek večeras sam uspeo da se pozabavim time. U suštini, trebalo je samo strpljenja, čitanja gomila gluposti (klip na youtube koji pokaže prazan hosts fajl i objasni da čim se obriše sve će biti u redu i slično, drugi klip koji objašnjava kako će se stvar rešiti resetovanjem kućnog rutera i tako do 101 i nazad) i par pokušaja, dok stvar nije rešena - pa sam hteo da podelim iskustvo sa vama (da uštedite sebi vreme) i preporučim alat koji mi je rešio problem.

Evo kako sam i obecao. Bloger Hansel je zapoceo veoma zanimljivu temu o digitalizaciji TV signala u Srbiji. Posto je bilo dosta zucnih rasprava, bilo je i dosta lutanja, zamolio  sam  jednog od nasih najvecih experata, Aleksandra Luj Todorovica da bude gost na Blogu B92 i da nam pojasni o cemu se radi.
I evo texta.
PS: Molim Blogera Hansela da nastavi tamo gde sam ja stao i da preuzme Blog. Hvala mu unapred.

 

A.

Ptice koje jedre na vazdušnim strujama, orlovi, ždralovi, mišari, rode i druge, masovno stradaju na stubovima ili krilima sve rasprostranjenijih turbina vetrogeneratora. Ta pojava utoliko više zabrinjava, što se grabljivice već nalaze na samom vrhu lanaca ishrane, pa su, otuda, već malobrojne i ograničene brojnošću i dostupnošću lovine

U toku prethodne noći se desio događaj koji je zaista još jednom pokazao značaj Twittera kao servisa za brzu distribuciju najnovijih vesti. Naime, Sohaib Athar, IT konsultant koji živi u pakistanskom gradu Abotabadu (Abbottabad) je, ni sam ne ne znajući za to, verovatno bio prvi koji je uživo tvitovao događaje koji su prethodili i dešavali se za vreme napada na kuću u kojoj je bio sakriven i ubijen Osama bin Laden. Sohaib je bio udaljen svega par stotina metara od mesta događaja.

Ovde je tekst britanskog Guardiana koji opisuje detaljnije ovaj događaj. Njegov timeline možete pratiti na @ReallyVirtual. Vest su preneli brojni mediji.

Kažu, valjda kažu, kako je prvi, i možda jedini uslov da prema nečemu može da se razvije empatija to da to nešto mrda i da ima neku autonomiju - više-manje da ume da nas proizvoljno ignoriše kada mi ne želimo da budemo ignorisani.

A mi smo, kobajagi i više-manje, uglavnom i skoro svi neka vrsta robota danas. Tako to mnogi vole da misle da jeste.

„Mislim dakle postojim", „osećam dakle postojim", „štagod dakle postojim" ne bi trebalo da pomera ovu tužnu jednačinu previše, skoro nimalo u stvari, pošto sam ja ja i nisam ja robot, nego su svi ostali roboti, tj uglavnom, usporednom, nije bitno u stvari kakvo cveće cveta u objektivnoj stvarnosti dok god miriše kako mi želimo da miriše u našim glavama.

 

A opet, dok su lepe brown oči u koje piljimo periferal značajno pomeren u odnosu na bilo koje druge lepe brown oči, ili lepe plave oči, ili zelene, ili sive, mi, u stvari, nećemo priznati ono što mislimo da priznajemo dok buljimo u nešto drugo, a ne u oči, npr dok posmatramo more ljudi koji svako jutro sinhrono presipaju životnu eneregiju u betonske ploče ispod njih na putu ka poslu.

U nedelju, dok je Bozidar Djelic, neimajuci pametnog (pametnijeg?) posla, otvarao nekakav foto-tapet po beogradskom aerodromu izasla je lista top 500 univerziteta u svetu. A nekako, tek koji dan pre toga, razisla se sa plocnika ispred Vlade Srbije grupa studenata koja u principu protestvovala strajkujuci gladju zato sto hoce da studira, ispunjava uslove ali avaj nema pare.

Foto-tapeta Bozidara Djelica, najverovatnije jedan od vecih investicionih projekata u infrastrukturu poduzetih tokom Novembra 2010. godine, porucuje, dosta pretenciozno, to jest, a sto i to ne reci, bez trunke srama

64 ПИТАЊА 

Напетост у руци, трнци међу прстима, празно у глави. Кроз собу је струјала нека енергија која је одбијала да поруши равнотежу, поремети симетрију, покрене дела са неизвесним крајем. Али свака партија је већ одиграна, знао је, неке и хиљадама пута и ти кад вучеш бивше потезе улазиш у колотечину туђих енергија.

Poznata je izreka: "Radoznalost ubi mačku" ili na engleskom „Curiosity killed the cat". Nepažnja i radoznalost se nedavno osvetila velikoj i poznatoj svetskoj firmi RSA (Security Division of EMC), koja se bavi proizvodima vezanim za računarsku bezbednost.

Pre par nedelja, ova kompanija je objavila, a mnogi mediji preneli, da je bila žrtva ozbiljnog sigurnosnog napada, koji je kompromitovao jedan od njenih važnih proizvoda poznat pod imenom RSA SecurID. Radi se o proizvodu prepoznatljivom kao token, a koji je, u suštini, deo prilično kompleksnog sistema za proveru identiteta (autentifikacije) bazirane na dva faktora (engl. two-factor authentication). Kompanija RSA je o ovom problemu obavestila berzansku SEC komisiju (Securities Exchange Comission), kao i svoje klijente.