Biti Rom u Mađarskoj nikada nije bilo lako. Njihova izopštenost iz gotovo svih društvenih tokova, koja vuče vekovne korene, nastavlja se i posle ulaska zemlje u Evropsku uniju, iako su mnogi očekivali suprotno. Oni danas čine blizu 10 odsto stanovništva te zemlje i brojniji su nego sve ostale manjine zajedno.

Najnovije statistike pokazuju da je u ovoj zemlji

Ako uđete na internet stranicu Ministarstva kulture Republike Srbije, uz malo truda lako ćete pronaći rezultate Konkursa za sufinansiranje projekata/programa u oblasti informisanja srpskog naroda u zemljama regiona. Prema odluci nadležne komisije, ni jedno glasilo Srba iz Mađarske, pa tako ni Srpske nedeljne novine, nije se našlo na listi onih medija iz regiona čiji projekti

Kao da je konac juna doneo i biti ili ne biti višegodišnje grčke agonije. Iscrpljujući pregovori sa međunarodnim poveriocima došli su do momenta u kome su grčki premijer i vlada primorani da donesu odluku: pristati na uslove "partnera" u daljem sečenju prihoda stanovništva, nov talas nezaposlenosti i siromašenje ili odbiti ultimatum po potencijalno veoma visokoj ceni koja podrazumeva izlazak iz evro zone i čak iz EU.

Njegova odluka glasi NE, ali čekajte da još jednom pitamo građane!

Demagogija? Populizam? Ne bih rekao. 

„Veomа poštovаne dаme i gospodo,

uvаženi poslаnici Bundestаgа,

 Verujem dа se većinа vаs  sećа kаko je Evropа početkom 90-ih godinа svojom neodlučnošću, neslogom, dvostrukim stаndаrdimа i nedovoljnim аngаžovаnjem , umesto dа spreči krizu, direktno doprinelа trаgičnom rаspаdu Jugoslаvije  čije posledice i dаnаs trpimo  i mi i Evropа. Ubeđen sаm dа ćete to imаti u vidu prilikom rаsprаve o dаvаnju dаtumа Srbiji zа otpočinjаnje pregovorа sа EU. Ne sumnjаm u vаšu dobru nаmeru dа odnosi između Nemаčke i Srbije budu još bolji nego sаdа, što je Srbijа i jаsno pokаzаlа.

Preko dana se strasti smiruju, ali već sa prvim sumrakom počinje bespoštedna borba. Iskreno, nisam očekivala tako nešto kad smo se preseljavali pod severnu stranu Alpa. Sa one južne sam vodila, za bar dve dužine, pred svima koji su učestvovali u sportskoj disciplini demonstriranja otvorenog kiča povodom Ješuinog rođendana i svečanog ispraćaja stare godine. A, onda smo se doselili u Istočno Carstvo, gde sam shvatila da sam potpuni amater i da oni kič upražnjavaju u sva godišnja doba, i pod izgovorom svake prilike koja im se pruži.

Gledam traj raspomamljeni svet na ulicama... Umesto da ćute ili da kažu - hvala Hagu što je svojim današnjim grehom pokušao da pokrije našu sramotu, oni u delirijumu slave smrt, paljevine, progonstva, uništenu budućnost hiljada i hiljada... Čak i ne moraju da se pobune protiv grehova svojih generala, to od njih niko ne traži (sem Boga), ali barem neka ne slave zločince.

Mi oduvek izgleda imamo problem sa istorijom ili je sami ne razumemo ili mislimo da drugi ne razumeju, pa tako unapred brinemo kako će iduća godina biti sva u znaku revizije istorije s ciljem da će neki “radi svoje amnestije” optužiti Srbiju kao krivca za 1.svetski rat, a Gavrila Principa kao teroristu i izazivača rata. A onda, imamo kao zabrinute političare, istoričare i javne radnike kako se moramo pripremiti za odbranu od još jedne agresije, a oni su upravo ti koji će nas odbraniti.

Nadam se da u Evropi ima dovoljno ozbiljnih istoriča i obrazovanih političara koji znaju kako je došlo do 1.svetskog rata, a verujem da ne postoji nikakva zavera da se Srbija ponovo optuži kao eto imperija koja je izazvala rat. Polazeći od tog ubeđenja, mislim da Srbija uopšte ne treba da obraća pažnju na pojedinačne manje poznate istoričarei i medije i njihove meditacije o tome. Takođe mislim da ne stoji teza da je npr. Nemačkoj baš stalo da se toliko kao država blamira da, “radi umanjenja odgovornosti ondašnje Nemačke”, zvanično udari medijsku i političku hajku na Srbiju kao krivca.

Jednostavno, Srbija nije krivac već žrtva tog rata, Gavrilo Princip nije terorista več pripadnik jedne oslobodilačke organizacije koja se zalagala za oslobođenje okupirane zemlje.

Svakome kome nije jasno o čemu se radi poslao bih tekst koji je napisao akademik Muhamed Filipović - em je čovek naučnik, em Bošnjak, em Sarajlija, em nije Srbin, em je naučno i istorijski pošten i objektivan. Evo tog teksta:

Iako na prvi pogled izgleda paradoksalno, tragedija Srba iz Hrvatske je posledica konstantno dobrih odnosa Beograda i Zagreba.   Dakle, ne samo Slobodana i Franje,nego njihovih političkih naslednika,a nažalost i  njihovih političkih protivnika.

Danas, 20 godina nakon "Oluje", više je nego jasno da su Krajišnici bili i ostali kolateralna šteta "dobrosusjedskog" dila Beograda i Zagreba u vihoru rata , no paradox je postojanje svojevrsnog kontinuiteta u ovakvim odnosima/dilovima  na relaciji Zagreb/Beograd.

Tudjman dakako nikad nije priznavao ma kakvu ulogu Miloševića

Bilo je to u jednoj zemlji, čudesnoj zemlji.

Policajci pretukli protestante i onda svratili do čitaonice da pokupe još protestanata, jer mislim ko normalan čita u 11 uveče??? Mora da su protestanti, sakrili se "bilmezi" na baš zgodnom mestu.

Hej, vi izgubljeni vladaoci, bezdušnici sa krvavim rukama, skinite se tom narodu sa grbače! Ne trebate im više. Dovoljno ste uradili. Hvala vam za Skoplje 2014. Dosta je bilo. Vidimo se nikad više!

 

JBM

 

Ne pamtim maglu, ne pamtim jesen
ne pamtim kišne godine
ne pamtim nikad zimu jer moje
sećanje otopi snegove

jedni viču hej, čitaj Borbu,
drugi viču, čitaj Mladinu

Neko nad nama vrši oglede.
Hajde, usudi se i pogledaj u Poglede,
ovde je osmeh - dogadjaj.

Drage blog-komšije, posle još jednog u nepreglednom broju razgovora o novijoj istoriji, na blogu kod Tibora Jone (koji inače ima fascinantnu tehnologiju timskog rada na svojim tekstovima :)), palo mi je na pamet da napravim jedan mali eksperiment nešto drugačije vrste timskog rada.